Tatijana Rapp: „Život je jedna velika avantura kojoj treba ići u susret!“

0

Često nam ljudi govore da je u životu veoma važno pronaći profesiju koja se živi, koja nas pokreće. Nedavno sam imala priliku da popričam sa osobom za koju smatram da je u ličnom i profesionalnom smislu pronašla svoje mesto pod suncem, ali da i dalje otkriva nove horizonte. Umetnost je deo nje od najranijih dana. Ljubav prema umetničkoj igri i glumi obeležila je njeno odrastanje, ali nikada nije profesionalno krenula tim putem. Međutim, ostala je u pozorištu. Komunikacije, umetnost i događaji su deo njene svakodnevnice. Pored toga, veliki je zaljubljenik u putovanja, druženja i svoju malu porodicu. Danas radi na poziciji marketing i PR menadžera Opere i teatra Madlenianum. Upoznajte Tatijanu Rapp.

1. Organizacija događaja je sastavni deo Vaše svakodnevnice. U jednom periodu svoje profesionalne karijere imali ste i agenciju za organizaciju događaja koja se zvala „Fešta“, a opet je rad u oblasti umetnosti i kulture bio deo te slagalice. Kako je tekao Vaš razvojni put?

Mislim da je ljubav prema organizaciji u mojim genima. Meni je otac bio vojno lice, a majka nije bila zaposlena, ali je zato bila veoma aktivna u mesnoj zajednici i aktivu žena opštine gde smo živeli. Često je organizovala događaje za decu, ali je učestvovala u organizaciji i drugih kulturno-umetničkih događaja. Tako sam još kao mala imala priliku da upoznam Svetlanu Bojković, Ružicu Sokić, Branka Ćopića i druge velikane našeg umetničkog sveta. Dakle, od majke sam nasledila tu komunikativnost i organizovanost koje su me na neki način definisale u životu. Pomenuh da mi je otac bio vojno lice, tako da mislim da sam sistematičnost i analitičnost u radu nasledila od njega.

Umetnost je deo mog sveta od kad znam za sebe. Sećam se i svog prvog susreta sa pozorištem. Bilo je to kod moje tetke u Zagrebu, kada su me odveli na baletsku predstavu u HNK. Moja fascinacija baletom je bila tolika da sam se po povratku u Beograd upisala u Baletsku školu „Lujo Davičo“ gde sam provela dve godine, ali kada sam se upoznala sa radom Zore Bokšan preusmerila sam se na časove glume u sekciji Dečijeg kulturnog centra. Ipak je živa reč na mene imala veće dejstvo. Tako je gluma postala veoma bitan deo mog života, čak sam kao dete glumac za Radio Beograd snimala radio drame i osvajala nagrade za njih, a snimila sam i seriju „TV čitanka“ po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Pita Teslića. Studirala sam i istoriju umetnosti, i dan danas sarađujem sa muzejima i umetnicima pojedinačno…

Mislim da u životu sve ima svoju svrhu, vreme i mesto. Ništa nije slučajno. Tako se i na mom profesionalnom putu davne 2000. godine ukazao Madlenianum. Divna Vukasnović me je predložila za organizatora programa i veoma brzo sam se uklopila u kolektiv. Narednih šest godina na toj poziciji predstavljalo je jako lep period mog života. Tu sam se maksimalno razvila i ostvarila, u radu sa poznatim dirigentima, rediteljima i koreografima, kao i vrhunskim izvođačima, uspela sam da snimim i dva dokumentarna filma, ali sam morala da krenem dalje. To je taj moj neizdrž i potreba za osvajanjem novih horizonata, potreba za izazivanjem same sebe.

Tako sam se nakon odlaska iz jednog za mene ušuškanog sveta otisnula u vode marketinga i agencijskog rada. Ubrzo sam ušla u rizike preduzetništva i otvorila agenciju „Fešta“. Nazvala sam je tako zato što sam veliki ljubitelj fešti, a ime je jako važno kada osnivaš firmu. Ime „Fešta“ je svima izazivalo osmeh na lice i otvaralo mnoga vrata jer podseća na Mediteran, otuda i prigodan naziv za nešto što je nosilo moj lični pečat. Preduzetnička epizoda je trajala par godina, a onda sam se ponovo vratila u Madlenianum. Ko god je radio u pozorištu zna koliko ono ume da očara i postane deo tebe. Danas radim na poziciji prodaje, marketinga i PR menadžera.

2. Priča o događajima se tu ne završava. Jedan od bitnih događaja je i Vaše venčanje koje ste organizovali, ali i anegdota o venčanici.

Venčala sam se u crkvi Aleksandra Nevskog. Bilo je to jedno malo crkveno venčanje, ali ako ikada budem u mogućnosti da napravim veliko venčanje, npr. kada budemo obnavljali zavete, to će biti na meni predivnom mestu, dvorcu Kaštel Ečka. To bi svakako bila jedna prava fešta, sa sve zabavnim programom za decu. Nisam bez razloga imala agenciju „Fešta“, čija je oblast poslovanja bila upravo organizacija događaja, pa i venčanja.

Tokom 2006. godine, Tanja Stevanović, tadašnja PR menadžerka Madlenianuma i moja koleginica, počela je dosta da putuje i u jednom trenutku započela biznis prodaje haljina. Jednom prilikom sam kod nje ugledala haljinu iz Amerike u koju sam se zaljubila na prvi pogled. Za mene je bila oličenje savršene haljine. Znala sam da moram da je imam. To nije klasična haljina, jer je sva satkana od satena, voala i biserčića. Dve godine je u ormaru čekala svoj trenutak. Prvi put sam je nosila na premijeri predstave „Doručak kod Tifanija“ u Madlenianumu. Kada sam se u njoj pojavila na premijeri svi su se iznenadili, jer im je prva asocijacija bila venčanica. Koliko su kolege fotografi bili zatečeni govori i to da nemam ni jednu fotografiju u toj haljini sa premijere!

Nakon par godina od premijere, tokom organizovanja sopstvenog venčanja, rukovodila sam se onim pravilom da bi trebalo da imaš nešto staro, nešto plavo i nešto pozajmljeno. Haljina je našla svoje mesto u toj priči.

3. Često ističete važnost putovanja, rada na sebi i otvorenosti za sve što život donosi. Vama je ta otvorenost mnogo puta promenila život, između ostalog i kada je Vaš suprug u pitanju.

Odmor za mene nije samo odmor, već i jedna avantura. Svako putovanje je prilika za razvoj, upoznavanje novih kultura, mesta, običaja i sjajnih ljudi. Mogla bih reći da život živim punim plućima. Sebe smatram veoma intuitivnom osobom i pratim znakove pokraj puta. Mislim da su ljudi danas izgubili kontakt sa prirodom, a ono što nosimo u sebi može nam pomoći da primetimo ono što tražimo, što nas okružuje. Biti otvoren za sve ono što ti život donosi je dar koji ljudi danas često odbacuju i zatvaraju se u svoje ljušture, svoja četiri zida. Zapravo, na takav način ne žive život, već životare.

Jedna od priča koju volim da pričam, a odnosi se na to zašto treba biti otvoren, je kako sam upoznala svog supruga. Naime, on je na Fejsbuku video moj profil, jer imamo zajedničke prijatelje i poslao mi zahtev za prijateljstvo. S obzirom da sam se društvenim mrežama, pogotovo onim za upoznavanje, bavila zbog jednog teksta koji sam napisala za Grazia magazin, znala sam kakve sve opasnosti može da donese digitalni svet. U ovom slučaju sam poslušala svoju intuiciju. Često pomislim koliko je taj jedan klik mišem promenio dalji tok dešavanja. Dopisivali smo se par meseci, pa se čuli i ono što me je zapravo privuklo bio je njegov prijatan glas i smirenost, jer sam ja veoma aktivna i ponekad impulsivna.

Period pre našeg prvog susreta, bio mi je profesionalno jako turbulentan. Celokupna situcaija tada, sve ono dobro i loše što se dešavalo, nateralo me je da zastanem i da dobro promislim kuda dalje. Onda sam sebi rekla da ću, kao i do tada, raditi najbolje što umem i da se svaki rad mora isplatiti na kraju. U poslu će uvek biti onih koji će te spoticati, omalovažavati, spletkariti, ali će biti uvek biti i onih koji će te podržati i pomoći, a ja ću uvek biti ja. Uvek ću biti Tanja Rapp. To je nešto što se ne može promeniti i što mi niko ne može oduzeti. Tako sam nakon posete Istanbulu odlučila i da se lično upoznam sa Sašom. Naš prvi susret je bio u divnoj poslastičarnici „Mali princ“, koja se nekada nalazila na Obilićevom vencu. Nažalost, više ne postoji. Celo to popodne ću pamtiti kao neki vanvremenski susret dve duše. Ubrzo smo počeli da se zabavljamo, živimo zajedno i dobili smo sina.

4. Putujete dosta Srbijom, poštujete našu tradiciju i volite da obilazite svetinje. Da li biste neku od tih poseta izdvojili?

Obožavam da putujem. Često sama kolima znam da odem do Herceg Novog, gde mi žive roditelji, a te godine, pre upoznavanja sa sadašnjim suprugom, sam na putu ka moru napravila pauzu u manastiru Mileševa. U trenutku kada sam ušla u manastir iznosili su ruku Sv. Save da je ljudi celivaju. Teško je prepričati koliko je na mene ta poseta manastiru imala umirujući efekat. To se rečima ne može opisati, to treba doživeti. Volim našu tradiciju i volim da obilazim svetinje. Pronalazim neki mir u tome. Studenica mi je jedan od naših najlepših manastira. Taj kraj naše zemlje je zaista divan, blagorodan. Meni će lično ostati u posebnom sećanju i po blagoslovu koji sam dobila od oca Save Studeničkog.

5. Deca zauzimaju važno mesto u Vašem životu. Za sina Andreja kažete da je jedina osoba u koju ste 100% sigurni.

Andrej je duša moje duše. On je božje dete, on je moj anđeo. Od moje sedamnaeste godine postoji ta želja da imam dete. Oduvek sam znala da će se to desiti, ali ne kad mora, nego kad treba. Kad bude za to pravo vreme. Često volim da se našalim da je Andrej izabrao nas za roditelje, da je video dva dobra i usamljena čoveka i odlučio da ih spoji. Tako je nastala naša mala porodica. Kao majka volim svom detetu da pružim primer i podršku da se nikad ne treba miriti sa postojećim stanjem, da uvek treba pomerati granice. Mislim da je on jedno jako dete, uporno, a opet sa izuzetno razvijenom empatijom.

On ne dozvoljava da je neko tužan u njegovom prisustvu. Kad vidi da je neko takav, obično priđe i zagrli tu osobu i pita šta joj je. On je moj svetionik, iako ima nepunih pet godina. Kakvi god izazovi da mi se pojave u životu, dovoljno mi je da ga pogledam i da znam gde sam, da znam kuda idem i gde želim da budem.

Život je jedna velika avantura, a mislim da je Andrej od mene nasledio taj avanturistički duh. Ne znam čime će se baviti u životu, ali sam sigurna da će biti srećan i da ću se jednog dana veseliti na njegovoj svadbi. Za taj dan živim.

Oglašavanje

O autoru

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend