Dušan Strajnić („Stray Dogg”): Vibracija ljubavi je najbolji pokretač

0

No One but You – reči koje nikada ne zaboraviš. Albumi koje zavoliš. Muzika koju upijaš svim čulima. Vrtlog emocija i suze u očima. Pre nekoliko godina na radiju se vrteo „Disappear”, a moja prva pomisao bila je: „Nestvarno… vanvremenski!“ Upravo to i jeste „Stray Dogg”.

Mnogi ih opisuju kao melaholični folk-amerikana bend, dok oni za sebe govore da su još uvek na nedefinisanom žanrovskom putu koji se menja iz albuma u album. Povodom promocije novog albuma „Look at the Moon”, nastupali su na sceni Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu (SKC Kragujevac). Tom prilikom sam razgovarala sa frontmenom benda Dušanom Strajnićem o reakcijama publike na novi album, autentičnosti žanra, izazovima, inspiraciji i još nekoliko zanimljivih tema.

Kakve su reakcije publike na novi album?

Reakcije su stvarno super! Drago mi je što se kritičarima dopada koliko i publici. Uglavnom su to kritike na regionalnim onlajn portalima od Žikice Simića, Zorana Strajčića i Nikole Kneževića, što je rezultiralo nominacijom za najbolji evropski album u organizaciji Udruženja nezavisnih izdavača „IMPALA”. To nas je, priznajem, baš iznenadilo jer su dosadašnji pobednici bili velika imena svetske muzičke scene, poput Hosea Gonzaleza i Adel.

Sa kojim izazovima ste se susretali kao mladi bend?

Izazovi su uvek veliki, baš kao i lekcije, a sam progres prilično spor i zahtevan. Imam neku viziju gde bih želeo da budemo kao bend i na tome radimo već šest/sedam godina. Čini mi se da je to jedan never ending proces, koji nas konstantno pokreće da učimo nešto novo i pomeramo granice.

Kako ste došli do ideje da osnujete bend?

Oduvek sam bio veliki ljubitelj poezije. Pisao sam tekstove koje sam izvodio u krugu prijatelja, što me je jedne večeri dovelo do scene Kulturnog centra Grada (KC Grad), gde sam izveo nekoliko pesama. To je ujedno bio i moj prvi nastup ispred nekoliko stotina ljudi, odnosno trenutak kada sam shvatio da želim da osnujem svoj bend.

Da li ste već tada imali na umu u kojem žanrovskom pravcu ćete ići ili je to došlo spontano?

Smatram da žanrovski odabir nikada nije zasnovan isključivo na jednoj ideji, već čitavom procesu kroz koji prolazimo kao umetnici i muzičari, počev od toga šta slušamo i šta smo doživeli. Mislim da je sve to imalo veliki uticaj na estetski i muzički ukus kakav imamo danas.

Šta slušate?

Ranije sam isključivo slušao muziku stranih kantautora, kao što su Eliot Smit, „Brejker” i „Led zepelin”, dok se danas trudim da to bude malo šireg spektra, pa se pronalazim i u albumima andergraund muzičara, na primer Andersona Paka – koji vrlo uspešno kombinuje žanr džeza i hip hopa. Možda zvuči pomalo čudno, ali u poslednje vreme najviše slušam lajvove, pa čak i žanr popa koji često čujem na radiju.

Imate novog člana u bendu. Je l’ to nova ili trenutna postava?

Relativno nova. Boško Miljušković je naš bubnjar. Uleteo je kao zamena i vremenom postao toliko čest na svirkama i probama da je sam sebi obezbedio status redovnog člana. Šalu na stranu, mnogo volimo Boleta i drago nam je što je sa nama. Publika ga poznaje kao gitaristu i frontmena benda „Turisti” i kao basistu Straight Mickey and the Boyz-a”. Malo je reći da je legenda srpske rok scene. On je čovek koji mnogo svira, diše i živi za muziku!

U muzičkom smislu, uvek ste autentični. Da li pomerate granice?

Pomeramo ih isključivo na individualnom planu kombinujući detalje i menjajući zvučnu sliku benda novim instrumentima. To je definitivno jedna od najinspirativnijih i najzabavnijih stvari.

Sarađujete često sa Anom Ćurčin. Kako je došlo do te saradnje? Jeste li u privatnom životu bliski kao na sceni?

Naravno, sa Anom sam baš dobar prijatelj! Često sarađujemo na scenama u regionu i Evropi, a upravo ta bliskost uslovila je i asimilaciju stilova, razmenu novih iskustava i, u mom slučaju, prelazak na električnu gitaru.

Nastup kojeg se rado sećate je?

Ima ih dosta. Izdvojio bih nastup na „Sea Rock” festivalu u Kotoru iz 2014. godine, za kojeg me vezuje mnogo lepih uspomena. Naime, u toku nastupa smo srušili činelu, koja je na trenutak prouzrokovala nestanak struje na čitavom festivalu. Uprkos tome, to veče pamtim kao jedno od najlepših, prvenstveno zbog neverovatne energije publike sa kojom smo čitavu atmosferu podigli na viši nivo.

Kako dolazite do ideja za vizuelizaciju pesama?

Na prethodnom albumu smo sami osmislili vizuelni koncept za nekoliko spotova, što se pokazalo kao relativno loš izbor. Zato imamo plan da režiju prepustimo ljudima koji se time bave, jer su rezultati znatno bolji.

Utiče li vibracija ljubavi na zvuk koji izvodite na sceni?

Vibracija ljubavi sigurno. To je najbolji pokretač. Ljubav iznad svega!

Kakav odnos imate prema mejnstrim umetnosti?

Iskreno, gotivim mejnstrim. Smatram da svaki domen muzike sadrži dobre i loše stvari. Da bi mogao da ih uporediš sa onim što radiš i prepoznaš u svom radu, dobro je razlikovati ih.

Kako biste okarakterisali žanr „Stray Dogg-a”?

Indi-neo-soul.

Koji su vam planovi za naredni period?

Za koji dan idemo na turneju u Nemačku, Poljsku i Češku, gde imamo petnaestak svirki. Sviramo u Kelnu na festivalu, povodom nominacije Udruženja nezavisnih izdavača „IMPALA” za najbolji album u 2018. godini. To je za nas zaista velika stvar! Nakon toga idemo u Frankfurt, Lajpcig i Prag, a zatim Marko i ja nastavljamo sa nekoliko individualnih svirki u Poljskoj.

Autorka: Aleksandra Lukić/Lektorisao: Nikola Stojanović

(Fotografija prva, treća i peta: Dušan Strajnić; fotografija druga i četvrta: „Stray Dogg”; © Stray Dogg)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend