Stefan Mihajlovski: Kada bi svako video umetnost, to ne bi bila umetnost

0

Stefan Mihajlovski je mladi, talentovani srpski TV voditelj, kolumnista, spisatelj i aktivista za ljudska prava. Studira komunikologiju na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum” u Beogradu. Uspešno je realizovao nekoliko autorskih televizijskih projekata različitog formata.

Autor je knjige „Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti”, koja je nastala po uzoru na njegovu istoimenu kolumnu i TV emisiju.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2019, Beograd; © Natalija Živković)

Nakon šest godina uspešnog bavljenja poslovima u medijima (TV voditeljstvo, komunikologija, pisanje kolumni…), možete li mi reći da li se Vaš pogled na svet medija značajno promenio?

Šest godina je prilično dug i, mogu slobodno reći, interesantan period, budući da sam ušao u „srce medija” već sa šesnaest godina, te je publika imala priliku da prati ne samo razvijanje moje karijere, nego i sazrevanje ličnosti, tačnije period od adolescencije, srednje škole, pa sve do danas – kada sam na završnoj godini studija Fakulteta za medije i komunikacije (FMK) Univerziteta „Singidunum”. Tako se menjao i moj pogled na medije, to jest na posrednike komunikacije, čije su promene veoma uzbuljive i koje imaju rapidnu notu kada je reč o eksperimentisanju sa novim u kombinaciji sa starim i „sigurnim”.

Što se tiče samog mog rada, zahvalan sam jer sam u prilici da sarađujem sa izuzetnim ljudima koji se trude da medijsku sliku učine kvalitetnijom.

A da li se promenio „pogled” medija u odnosu na Vas?

Da, pogotovo od trenutka kada sam izdao svoju prvu knjigu. Tada su intervjui postali češći, teme opširnije… a negde sam zbog toga i zabranjen. Uvek sam imao one koji izuzetno cene moj talenat i ambiciju, kao i one koji su protiv svega što radim. Smatram to svojim uspehom, ali samo kada je reč o publici. Ipak, biti zabranjen i nepoželjan u nekom mediju zbog toga što govoriš o problemima manjina, osobama sa inavliditetom, LGBT zajednici, Romima i slično, za mene je, u najmanju ruku, neprofesionalan potez. No dobro – „ipak se okreće”! Ima tu dosta onih koji su mi upravo zbog tih hrabrih nastupa pružili ruku i uključili me u svoje saradnike.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2019, Beograd; © Natalija Živković)

Nedavno ste premijerno na svom „Jutjub” kanalu objavili performans „Budnost bludnog markiza de Sada”? Osim onih primetnih i u svakom od nama posebnih, kakve druge emocije je u Vama izazvao ovaj performans u toku same pripreme?

Kako Vam se dopada moj fiktivni pakao? Hahaha!

Hteo sam da u mikroformi, u trajanju nešto više od minuta, predstavim histrioničnog dečka koji u pakao dolazi zbog bludnosti i komercijalizujem ga tako što ću iskoristiti i danas kontroverznog markiza de Sada. Inače, reč je o ozbiljnom projektu koji se bavi složenim sistemima u medijima.

Sam performans je meni, kao autoru i izvođaču, značio da se oslobodim svojih kočnica i jasno napravim razliku između erotskog i pornografskog. Pošto mi je mašta toliko slobodna, moje pitanje samom sebi je bilo: „Da li ja to mogu da iznesem?” Drago mi je što sam uspeo u tome.

Ono što sam hteo da kažem ovim performasom je da kada bi svako video umetnost, to ne bi bila umetnost.

Koliko je zbog povećane medijske pažnje ugrožena Vaša privatnost?

Svakome ko se bavi medijima, a zna da dobro radi svoj posao, jasno je da je privatnost zaštićena medijskim pravom. Sa druge strane, bez obzira na medije, pravo na privatnost ima svaka osoba, ne samo javne ličnosti. Nije toliki problem da se neki sadržaj „izbaci” pred publiku. Svedoci smo da to mnogim karijerama može pomoći, ali je pitanje da li je neka osoba labilnija nego što se očekuje, pa zbog određenih stvari ima suicidne misli, te time možda i naškodi sebi.

Često sa svojim timom diskutujem na temu privatnosti, jer smo već imali nekoliko incidenata, ali na sve to spremno i eskpeditivno odgovaramo. Takođe, moja bezgranična podrška kada se tako nešto i desi jesu prijatelji. Javnost zbog kratkometražnog filma koji sam predstavio uz knjigu već zna za Tatjanu Radenković, moju koleginicu, pre svega nerazdvojnu prijateljicu, koja je uvek tu za mene, a uskoro će saznati i za mnoge druge talentovane mlade ljude, zato što pored sebe imam „lavove” koji se hrabro bore za svoje karijere.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2019, Beograd; © Natalija Živković)

Posle literarnog hita „Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti”, hoćete li nas uskoro obradovati novim naslovom iz Vaše „spisateljske kuhinje”?

O ovoj knjizi je tek počelo da se priča među ciljnom grupom i ona ulazi u fazu zrelosti, jer je doprela do mnogih i osvojila srca kako publike, tako i stručne javnosti. Snaga utkana u kratku formu ponovo je donela rezultate.

Pažljivo radim na novoj knjizi, pa već mogu reći da je ona u fazi finalnog udarca, što se tiče samog pisanja. Međutim, sve to treba finiširati, urednički srediti, napraviti dobru promociju… U pitanju je roman koji će vas, siguran sam, angažovati da preispitate, pre svega, zavisničke partnerske odnose koji se baziraju na opsesiji, a ne na ljubavi. Svi oni koji su nekada voleli, pa za to dobili šamar, kao reč ili kao fizičke udarce, prepoznaće se u ovoj kompleksnoj priči.

U delima kog pisca najviše uživate?

Moj idealan spoj su Virdžinija Vulf i Sofi Kinsela. Volim i inspiraciju za performans – markiza de Sada. Erih From je, takođe, odličan, pogotovu „Umeće ljubavi”, baš je po mom ukusu i nešto što mi je dosta pomoglo. Vedrana Rudan, Marko Vidojković

Hmm… preopširan je odgovor na ovo pitanje. Mogao bih, zaista, o ovome dugo da govorim.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2019, Beograd; © Natalija Živković)

Elen Dedženeres ili Opra Vinfri?

Rejčel Rej, jer je najpraktičnija od gore pomenutih žena.

Koje savete biste dali budućim studentima koji su odlučili da se profesionalno bave nekom medijskom delatnošću?

Uključite racio. Pojačajte kreativnost. Borite se!

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2019, Beograd; © Natalija Živković)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend