Stefan Mihajlovski: Domaće serije pobeđuju rijaliti program

0

Stefan Mihajlovski je mladi, talentovani srpski TV voditelj, kolumnista, komnikolog, spisatelj i aktivista za ljudska prava. Diplomirao je komunikologiju na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum” u Beogradu 2019. godine. Uspešno je realizovao nekoliko autorskih televizijskih projekata različitog formata.

Autor je knjige „Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti”, koja je nastala po uzoru na njegovu istoimenu kolumnu i TV emisiju.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Venecija, 2019; © „Instagram”, Stefan Mihajlovski)

Uskoro ćete objaviti svoju drugu knjigu „Ispod grla”. Šta čitaoci mogu da očekuju u nastavku Helenine priče?

O ovome prvi put detaljnije govorim eksluzivno za „Adria Daily” magazin, zbog izuzetne saradnje koju imamo već duži period. Nema detaljnije a kvalitetnije pohvale od one koja dođe od prvih čitalaca, među kojima je dr Igor Perišić sa Instituta za književnost i umetnost, čiji prikaz prenosim u skraćenom izdanju:

„Teško je, naime, napisati knjigu koja bi bila i spisateljski provokativna, inovativna u tretiranju osetljivih društvenih i ličnih pitanja, ali istovremeno i veoma prohodna za širu čitalačku publiku. Mihajlovski, u najboljem smislu, bezobrazno uspeva da u romanu Ispod grla uradi i jedno i drugo. Kao i u prvoj knjizi, elegantno uvedena rodno-teorijska tema uzimanja uloge koju društvo i kultura nameću ovde je preobražena u narativni brevijar psihološki ’uvrnutih stanja’, što utopijski jednostavno dovodi do pitanja o poreklu zla u svetu. Minimalističkom naracijom, bez suvišnih ’ukrasa’ koji bi ometali furiozni zaplet, autor stvara skoro kamijevsku atmosferu u kojoj je zlo ogoljeno time što nije osuđeno. Da jeste, radilo bi se o pravnom ili filozofskom traktatu, ovako ’samo’ dobijamo pitanje zašto nam je nešto došlo do grla. Zašto ispod grla postoji čitav niz gorkih knedli koje je teško povratiti? Spisateljska angažovanost, za Mihajlovskog karakteristična, kao da nam na posredan način govori da je terapeutska svrha pisanja u tome da stavimo prst u grlo i ispovraćamo sve ono što kulturološka cenzura sugeriše da treba da ostane inhibirano. Zaista je bilo hrabro narativni mikroskop ugurati ispod grla i omogućiti čitaocu da pomoću takvog načina pripovedanja oseti skrivene predele ljudske duše koji su duboko zagrcnuti”.

Može li se danas baš svako baviti pisanjem ili je još uvek za to, skriveno tamo negde u pozadini, potreban dar, što bi trebalo da se podrazumeva kao glavni faktor početka jedne spisateljske karijere?

Svako se može baviti pisanjem danas, čak je i poželjno da se bavi pisanjem – ukoliko je deo psihoterapeutskog dejstva. Međutim, ne može i nije poželjno da svako objavi ono što napiše. Za to, ipak, treba više živaca i mnogo narcisoidne crte. No, jasno je da svako ko to istinski želi, ima moju podršku.

Znamo da je depresija ozbiljna bolest, a da se o tome malo priča. Vi ste je uspešno pobedili! Zbog čega o problemima koje ona izaziva češće treba otvoreno govoriti u javnosti?

Dvadeset i prvi vek je period, između ostalog, psihičkih bolesti. Porast samoubistava je veći nego u prošlom veku i zbog toga treba o tome što više govoriti, ali ne na senzacionalistički način, već na način koji je ohrabrujući da se sa problemima izborimo. Ono što mnogi odbijaju da shvate jeste da smo svi deo društva. Pogrešno je reći da nešto ne postoji samo zbog toga što nemamo saznanja o tome u našoj okolini. Upravo zato, podela koju često čujemo je „mi” i „drugi”. Pokušajmo da budemo srodnici u pravom smislu te reči i da, umesto što odmažemo, stavimo fokus na razumevanje i toleranciju. Najveći zločini počinjeni su na argumentu „prirodnosti”!

Znate, čuo sam mnogo puta: „U mojoj porodici, u mojoj krvi toga nema”, pri čemu je „to” uvek neki nesrećni, za većinu „devijantni objekat”. Međutim, tim „devijantnim objektima” treba samo malo pažnje, ljubavi i strpljenja. Za detaljnije objašnjenje ovoga što sam rekao bio bi mi potreban svakodnevni intervju u toku cele nedelje.

 

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2019; © „Instagram”, © Natalija Živković)

Kako izgleda Vaše lice današnjice?

Trenutno veoma haotično! Čekam odluku izdavačkih kuća o tome ko će objaviti novu knjigu, imam nekoliko poslovnih ponuda kojima vreme nalaže da odluke donesem brzopotezno, devijantno vlogujem, alijentno robujem… Naravno, odlučuju i o kvalitetu mog performansa „Budnost bludnog markiza de Sada”, koji sam realizovao početkom ove godine. Sve to može postići čovek srećan i okružen ljubavlju.

U odnosu na početku studija, da li se Vaš pogled na medije 21. veka značajno promenio sada kada ste diplomirani komunikolog?

Promenili su se i sami mediji, pa se promenio i moj profesionalni pogled, koji sam uskladio sa svojim intelektualnim, kreativnim i duhovnim vidom, kao i sa socijalnom i psihološkom inteligencijom. Dobili smo, pre svega, veliku promenu u vidu veštačke inteligencije, kada je reč o globalnom tržištu. Skoro pa smo se potpuno digitalizovali. Svet je dobio i nove „medijske” ratove, jer se gotovo izborio sa potpunom digitalizacijom. Te „medijske” ratove međusobno vode sistemi koji u sebi imaju stručnjake velikih formata. A oni su spremni da iskopaju svaki deo planete, kako bi pronašli nove korisnike i ostvarili profit.

Ono što je još jedna promena u gledanju televizije jeste da nju sada možemo da gledamo odloženo. Svaki gledalac je jasno profilisan, individualno obgrljen sadržajem po svom ukusu. Nekada smo imali ciljne grupe, dok sada imamo preciznost u plasmanu programskih korisnika kao nikada dosad. Da li ste ovu situaciju mogli da zamislite pre samo pet godina? Teško. Da li možemo bez ovih promena? Sada, kada smo ih već dobili i navikli na njihove dobre strane, definitivno ne. Uostalom, život bez ovih promena značio bi i ukidanje kompletne nomenklature zanimanja, koja je karakteristična za novo doba i nove medije.

Po Vašem mišljenju, kakvim medijskim programom je publika u Srbiji trenutno prezasićena?

Publika, prema zvaničnim podacima o merenju gledanosti, više ne gleda rijaliti programe u tolikoj meri kao što je to bio slučaj pre desetak godina. Istrošili su se i sami učesnici, pa samim time imamo ljude dovedene sa ulice koji nemaju sadržaj, niti šta da ponude. Jasno je da je produkcija ovakvog sadržaja postala jeftinija nego ikada ranije. Prosto, ne pojavljuju se više ljudi velikog formata, a nekada ih je bilo.

A šta drži odličan rejting publike, kada govorimo i o televizijskom, i o radijskom, i o novinskom sadržaju?

Ono što publika trenutno voli jesu kvalitetne domaće serije. Dakle, igrani program u koji je potrebmo uložiti mnogo više novca i vremena. To nije slučaj samo kod nas, nego i u svetu. Serije su pobedile rijaliti!

Kada je reč o serijskoj produkciji, na većinu naslova u Srbiji poslednjih godina možemo biti ponosni, jer mogu stati rame uz rame sa gigantskim produkcijama. I sam planiram da napišem scenario za seriju prema motivima svog romana, koji krasi izuzetno moćna lepeza dijaloga koji kod mnogih mogu izazvati „katatonično” stanje.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Novigrad, 2019; © „Instagram”, Stefan Mihajlovski)

Nedavno ste na „Jutjub” kanalu pokrenuli svoj prvi vlog „Alijenacije jedne Devijacije”. Zašto je Vaš izbor bio upravo vlog?

Tako je. Vlog je način da svoj habitus približim mlađoj publici, to jest publici koja voli kratke forme, koja nema vremena za dug sadržaj i publici koja je već stigla kao aktivan učesnik, a to su deca „rođena” sa mobilnim telefonom kao produžetkom.

Nije slučajno što su mnogi teoretičari, pre svega mislim na Donu Heravej, opisivali današnje društvo kao ono u kojem smo srodnici sa kiborzima jednako kao što smo sa životinjama. Imam obavezu da i toj ciljnoj grupi obezbedim sadržaj koji oni kapiraju, jer sam, prema statistikama sa svojih društvenih mreža, shvatio da nije mali broj onih koji me iz te ciljne grupe prate.

U vlogu pričamo na razne teme: ljubav, obrazovanje, muzika, knjige… pa sve do onih malo težih tema, ali na način koji je potpuno rasterećen formalnosti koja zahteva mnoga pojavljivanja u klasičnim medijima.

Štampano ili elektronsko novinarstvo?

Ja još uvek preferiram štampana izdanja, ako već biram između onlajn ponude i papira koji upotpunjuje doživljaj prve kafe. Međutim, elektronska štampa ima nešto što klasična nema – a to je interakcija. Komentari čitalaca nisu više skraćeni na dva-tri koja budu objavljena „kada ostane mesta”. Sada je to dve-tri hiljade komentara na udarnu vest za samo nekoliko minuta od objavljivanja. Mada, i to ima svoje mane, kada su autori tih komentara nepotpisani, to jest to su anonimusi koji iskaljuju svoje nezadovoljstvo putem interneta.

Ekspeditivnost je još jedan razlog zbog kojeg su onlajn izdanja u prednosti. Do nas stiže najnovija informacija u realnom vremenu. No, ni to nije uvek dobro, pogotovu kada nam stigne previše informacija koje nas zatrpaju. To je trenutak kada na scenu stupa medijska pismenost i razlikovanje bitnog od nebitnog, za šta ću se zalagati da se ubrzo uvede u više razrede osnovne i sve razrede srednje škole.

Za koji medij smatrate da postepeno izumire?

Nijedan medij ne izumire, on samo menja oblik. Kada je nastala televizija, film nije izumro, iako su mnogi od toga strepeli, već je postao sastavni deo televizije. Isto tako, sa internetom ništa neće nestati u potpunosti, nego će samo promeniti oblik.

Molim Vas, ovo je isto kao kada bismo rekli da je štampa izumrla sa pojavom prve informativne emisije na televiziji, a svedoci smo da se to nije desilo. Intermet je nešto što u sebi sadrži multimediju, dok je zadatak tradicionalnih medija da to skapiraju i povežu se sa novim standardima.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, Beograd, 2019; © „Instagram”, © Natalija Živković)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine | Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend