Pre par dana sam sasvim slučajno na društvenim mrežama pronašla priču o liscu koji se zove Ferdinand. Priča glasi ovako: ‘’Ferdinand je krenuo da potraži spokoj ali je na žalost poveo i sebe.’’
Ta jedna simpatična rečenica i fotografija lisca iznad nje su bili dovoljni da me zaintrigiraju i navedu na to da istražim da li postoji još neka takva priča, jer mi je intuicija govorila da sigurno ima nešto više.

Nakon sat vremena gledanja u monitor nailazim na momka koji je autor Ferdinanda.  Pored toga, pronalazim njegovu poeziju i saznajem kakav je umetnik Stefan Kostadinović.  
Dragi čitaoci, čast mi je i zadovoljstvo da vam predstavim pisca, koji me nije ostavio ravnodušnom ni u jednom trenutku.

1. Kada si počeo da pišeš i na koji način si usavršio svoje sposobnosti pisanja?
– Počeo sam da pišem onog trenutka kad sam shvatio da nikad ništa drugo neću umeti da radim bolje od toga. „Budi pesnik, kad ni za šta drugo nisi.” A onda je trebalo pomiriti ogroman jaz između mojih kriterijuma i sposobnosti, što još uvek nisam uspeo da postignem, ali svaka napisana pa „spaljena” pesma je po jedan korak u tom pravcu. Treba puno pesama baciti, i znati zašto su bačene, da bi se napredovalo.

2.Čime se baviš kada ne pišeš?
– Umetnost jeste moj poziv, zato što me doziva. Umetnik nije onaj ko ima stabilnu produkciju, već onaj ko neprestano pokušava da stvori nešto. Sa naglaskom na pokušava. Kada ne pišem, crtam. Kada ne crtam, savijam paljenu žicu ili nešto kolažiram. Kada to ne radim, izmišljam načine da opravdam sebi dan. Osećam se svrsishodnim jedino kada nešto stvorim. Bez toga imam osećaj da kradem sebi vreme. Gledanje filmova, čitanje knjiga i vođenje ljubavi su jedini izuzeci od tog pravila. Aktivno pokušavam da budem i pesnik i čovek. Jednom rečju – luzer.

3. Odakle ideja za formiranje lika kao što je Ferdinand?
– Ferdinand ima jako dug staž. Nastao je još u rahmetlom Rojalu zahvaljujući mojim drugovima koji uvek kasne. Dok sam ih čekao, škrabao sam u jednom blokčetu nekakve crteže sa potpisima, nazivao sam taj ciklus „Kafanske basne”. Bilo je tu raznih životinja i stvorova iz šume. Među njima i Ferdinand.

4. Zašto baš lisac i ime Ferdinand?
– Ja se zovem Stefan. Moja majka je Snežana. Otac Zvezdan. Sestra Luna. Sve nebeska imena osim mog. Šta da se radi. Prihvatio sam Stefana. Tako i Ferdinand. On je preživeo čistom upornošću. Od svih karaktera iz „Kafanskih basni” jedino je on ostao u mom sećanju. Mogla je to lako biti neka druga životinja, da se potrudila. Izgleda je samo Ferdinand imao potrebu za emancipacijom.

5. Koliko u liku Ferdinanda ima tebe?
– Rekao bih da je Ferdinand odvojivi deo mene. Nešto što se tako dugo zakulisno krčkalo da je odraslo mimo mene i sada želi da se osamostali. Ne znam da li će me kad se potpuno otcepi obogatiti ili osakatiti.
6. Uskoro će na sajmu knjiga “Ferdinand“ ugledati svetlost dana. Koju poruku želiš da pošalješ onima koji se prvi put sreću sa njim?
– Mislim da će se knjiga podjednako svideti i novim i starim Ferdinandovim prijateljima. Za razliku od onlajn izdanja, Ferdinand će u knjizi raspolagati nešto čvršćim konceptom i drugačijim ritmom. Sadržaće i neke do sad neobjavljene scene. Poručujem svima da svrate do sajma knjiga na štand „Besne kobile” i pogledaju i sami, pa ako im priraste k srcu da ga i usvoje.

7. Osim Ferdinanda, pišeš i poeziju. Većina pesama je o ženama koje želiš. Šta je za tebe idealna žena?
– Moja idealna žena ne razlikuje ljubav i rat. I to ne u smislu da voli kao ratnica, obrnuto. Ona ratuje kao ljubavnik. Preživljava i ubija jer želi da se nakon svega vrati svojoj dragoj – sebi – iako mrzi otadžbinu.


8. Koja je tvoja omiljena knjiga? Zašto?
– To se stalno menja. Beketov „Malon umire” je poslednji roman koji me je oduvao. „Moloa” isto. Beket mi je pokazao da uopšte ne moraš da izađeš iz sopstvene glave da bi se doticao univerzalnih pitanja. Da je svet psihe podjednako beskonačan kao Svemir ili Bog. To je rodilo novo pitanje: „Znam da je psiha u glavi, ali dokle seže?” Još uvek nisam našao pisca koji bi mi to pojasnio.

9. Na šta najviše obraćaš pažnju kada čitaš tuđe radove?
– Na najbolje i na najgore delove. I jedno i drugo na sopstvenu korist. Tuđe greške da bih ih sam izbegao. Tuđe bravure da bi im zavideo. Zavist je uz sramotu odličan motivator.

10. Šta pripremaš za naredni period i koji su tvoji planovi?
– Kada u „Kazablanci” Ingrid Bergman pita Bogarta hoće li se videti te večeri on joj odgovara: „Nikada ne planiram toliko unapred”. Tako i ja. Ne zato što sam kul kao Bogart, već ne umem drugačije. Uvek ima rukopisa za dovršiti, ideja za razraditi, umetnosti za preživeti. Trenutno traje proces uređivanja knjige za sajam, a nakon toga će se nešto samo apostrofirati, ne sumnjam u to. Radi mi se za pozorište i radio. Prave mi se crtani filmovi. Ide mi se na neku koloniju. Seče mi se neki metal. Nešto će iz svega toga izaći.

 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Radnim danima sam Šejn, vikendom sam Brus Vejn.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend