Saša Spasić Willie – Puls: Bilo kakvi pokušaju semplovanja gitare su u najmanju ruku smešni

0

Bend Puls nastao je pocetkom 2002. god. Stil koji bend gaji je čvrst rock sa primesama hard i heavy-ja. Pesme: „Tvoje ime“, „Lažima te kupujem“, „Glasovi Bogova“ bili su hitovi na radio Beogradu 202, a i na mnogim drugim stanicama širom Srbije. U 2003. god. izlazi kompilacija radio Beograda „202“ u izdanju Rock express records-a, na kome su se našli najbolji mladi bendovi Srbije, a svoje mesto na toj kompilaciji dobija i grupa Puls sa pesmom „Tvoje ime“. U periodu od avgusta 2002. do novembra 2005. god. u kome bend nastupa aktivno uživo, iza sebe ima oko 60-ak koncerata što samostalnih, što grupnih.

SasaSpasic

Od bitnijih nastupa treba pomenuti ucešce na 36. gitarijadi u Zaječaru 2002. god, gde bend osvaja drugo mesto; desetak nastupa na „Hitu 202″ (posle Kerbera jedini Niški bend sa više nastupa), koncerti u Beogradu, nastup kao predgrupa bendu Kraljevski Apartman; promocija prvog albuma u holu Ekonomskog fakulteta 2003. gde se okupilo oko 700 ljudi, a gosti su bili: Gale (Kerber), Lotke i Marko (Kraljevski Apartman), itd. U avgustu 2004. god. bend organizuje veliki grupni koncert u Tvrđavi kod Beograd kapije, gde ucestvuje više Niških autorskih bendova i na tom koncertu se okupilo preko 1000 ljudi.  2005. bend promoviše album Svetionik, gde se na promocijima pojavljuju velika imena YU scene, a svirane su promocije albuma u više gradova pored Niša i to: Vranje, Leskovac, Prokuplje, Pirot, Aleksinac, Knjaževac, Kruševac, itd… (u nekim gradovima je svirano i više puta puta na zahtev organizatora i publike). 23.12.2005. Puls rođendanskim koncertom (3 godine benda), u Niškom domu vojske, pred oko 1100 ljudi dokazuje da je jedan od najvećih Niških rok sastava. 2006 bend koncertno promovise album Live& Unpluugeed u Nišu (bašta na letnjoj pozornici),Vranju, Leskovcu, Pirotu, Prokuplju, Knjaževcu. Bend nastupa i na raznim festivalima i to-Beer fest u Nisu, Medijana fest, Rock memorijal Kec i na hitovima 202-ke. 2007 izlazi treći studijski album Svetlost na kraju tunela, a bend je koncertno veoma aktivan.U Beogradu bend nastupa u punom Domu omladine a u Nišu i Leskovcu sa prijateljima iz benda Kontra ritam sviraju – Tribute to Riblja corba – u prepunim Klubovima, a treba pomenuti i koncert povodom petogodišnjice benda na kome se kao gosti pojavljuju – Gale i Tomica (Kerber), Lotke i Lavirint, Ciga (Mama rock) i dr. Veoma uspesnu koncertnu godinu bend završava nastupom na dočeku 2008 godine na trgu u Nišu zajedno sa bendovima Neverne bebe i Mama rock. Tokom 2008 bend nastupa u Aleksincu, Leskovcu, Knjaževcu, Pirotu, Nišu i Beogradu (Living room) promovišući aktuelni album, nastupa sa Alogijom u Nišu na Medijana. Krajem godine bend napuštaju Marko (koji odlazi u Beograd) i Neša. Izlazi i prvi dvd sa rodjendanskog koncerta iz 2007 godine.

SasaSpasic 2

Početkom 2010 godine na upražnjena mesta koja su nastala odlaskom dvojice vrhunskih muzičara dolaze Labo, Danilo i Cile Tričković (koji se zadrzava veoma kratko u bendu zbog odlaska u inostranstvo), a na njegovo mesto dolazi Sasa Spasic Willi-vrhunski gitarista. Bendu se prikljucuje i Irena Bogdanovic kao prateci vokal. Bend je u 2010 godini nastupao na prestižnom Bella rock festivalu odrzanom u Bugarskoj u gradu Petrič gde zajedno bend nastupa sa legendarnim pevacem – Uriah heep (John Lawtonom). 2012 Puls izdaje singl „Strah“ i objavljuje spot, kojim najavljuje početak četvrtog studijskog albuma 26.1.2013. Održava se solistički koncert pod nazivom „X godina“u prepunom Juridicum klubu, kojim Puls obeležava 10 godina. Na koncertu gostuju i Gale Kerber, Deliverance INC. Marta 2014 izlazi live album sa koncerta iz 2013 „Live X Godina“ u izdanju Balkanrock records. Bend Trenutno radi da četvrtom studijskom albumu. Članovi benda su: Vladan Ðuric – Ðura (vokal), Saša Spasić-Willi (gitara), Laban Labo (bas), Nemanja Najdanović  (gitara), Kostić Zoran – Kosta (bubanj) i Irena Bogdanovic (vokal).

SasaSpasic 1

I – Umetnost vs. šund

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Definitivno! Prosečan primerak lošeg muzičara, ne bi mogao da opstane u uslovima analognog snimanja. Pre svega, zbog preciznosti izvođenja, dinamike, svih elemenata potrebnih za vladanje instrumentom ili vokalom. Da ne pominjem da neki iole ozbiljan producent nikada ne bi dozvolio lupetanje po aranžmanima, brljanje u instrumentalnom delu itd.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Nije kompjuter presudni fakor u ubistvu umetničkog izraza, čak ni saučesnik. O kompjuteru se možemo odrediti kao prema sredstvu ili oružju za izvršeni zločin. Presudni faktor su ipak ljudi. Takozvani i samozvani “producenti, muzičari, kompozitori, umetnici”. Čak imam utisak da  su se oni najbolje snašli u svoj toj tehnološkoj revoluciji, za razliku od pravih umetnika koji su uvek negovali neki vid asketskog života i pristupa stvaranju muzičkih dela.

II – Analogno vs. digitalno

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Ponekad sam u takvom stanju, da mi je ta razlika očigledna, naročito kad su u pitanju bubnjevi. Bilo kakvi pokušaju semplovanja gitare su u najmanju ruku smešni i očigledni na prvo slušanje. Ali to ne sprečava ljude mahom iz neke “pop” branše da ih koriste. Mada, do pre izvesnog vremena, mogao sam da se zakunem da su bubnjevi jednog planetarno poznatog benda akustični/analogni, a mnogo godina kasnije se ispostavilo da je miks akustičnog i trigger-ovanog bubnja.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Nezahvalno je takvo poređenje, a da se pre toga ne postavi jasan kontekst, o kakvoj muzici je reč ili šta se želelo postići korišćenjem jednog ili drugog pristupa. “Digitalija” u svaklom slučaju ubrzava process stvaranja, brže se izlazi u susret nečijoj kreativnosti i kraće traje čitav process. S druge strane, korišćenje analogije ne znači baš ništa ako je muzička ideja loša.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

U kontekstu hiperprodukcije, definitivno je tako. Tu je najjača karika snimatelj, tj. velikomučenik koji mora svojim znanjem i veštinom nadomestiti sve predhodno navedene nedostatke instrumentalista i vokalista. Ne znam samo ko svira i peva na tim  koncertima, to mi je enigma. A da, za svirke uzimaju rok muzičare! (neki masovno posećeni koncerti sa nekih Ušća, Arena, fudbalskih stadiona mi govore to).

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Čuo sam da može. Danas je relativno pristupačno napraviti improvizovanu”gluvu sobu”, i uz puno kvalitetne opreme može se dostići nivo blizak nekom studijskom. Mada, budimo pošteni i iz pravih studija je svakakvo smeće izlazilo decenijama, ali opet su tu ljudi presudan faktor.

SasaSpasic 3

IV – Sviranje vs. programiranje

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Pa neko je nekad davno taj smer elektronike proglasio za muzički pravac (mala šala), i to treba poštovati. Što se tiče razvijanja sluha, mukotrpnog vežbanja instrumenta VS. “elektro-štogod”: ja predpostavljam da i oni mučenici nešto vežbaju, po ceo dan. Ne znam tačno kako to ide, ali računam, lemilica (let lampa), unimer, ceo dan nešto vari i prepovezuje. Pa i to je vežbanje i razvijanje smisla za “nulu i fazu“. Ako to dobro zvuči i ima smisla, alal mu lemilica onda! Doktorat je poželjan.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Običnog slušaoca ne zanima šta je odsvirano, šta otkucano, šta je poslao stric iz Amerike po vozaču autobusa, a šta odsvirao robot iz Škodinog pogona u Češkoj.

V – Nosač zvuka vs. youtube

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Autorskim pravima je kraj, barem u onom obliku kako je to nekad funkcionisalo. Pitanje je dana kad će se pojaviti neki internet baja, i po “povoljnim uslovima” obezbediti neka autorska prava autorima. Tako nešto se već dešava u svetu, na očiglednu štetu autora/bendova, “jer tako smo u mogućnosti”.

  1. Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Fantastično pitanje! Pre mesec dana je jedan moj prijatelj započeo diskusiju na jednoj socijalnoj mreži, a ja mu se pridružio. Baš je ovo bila tema, a povod je bio koncert grupe Iron Maiden, gde se imao zaključak da je publika (naročito mlađa) bila po prilično anemična spram događaja, kako na bini, tako u membranama razglasa. Moj zaključak je bio da je youtube glavni krivac, tj. uzročnik nedostatka one lepe euforije tokom koncerata. Jer prosečni slušalac/gledalac danas može videti desetine koncerata svog omiljenog benda baš preko kojekakvih tubova i onda one euforije i oduševljenja nema kad “dođe” na faktički dvadeseti koncert tog benda.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Teško, gotovo nikako. Uverio sam se u to više puta, mahom na tuđim primerima, pa “Puls” nije ni želeo da pokušava da se osloni samo na jedan vid reklame.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ma da, kad bi se zezali! Svega 20% posto njih misli ono što klikće. Ostali klikću jer misle da je društveno poželjno da se vidi da će posetiti neki događaj, ili time čisto dezinfdormišu nekog o svom kretanju, a ima i onih koji su od prekomerne upotrebe blagodeti socijalnih mreža, zadobili kojekakve psihosomatske tegobe koje se ogledaju u besomučom kliktanju svakog linka koji “iskoči” (poput sindroma snajperiste bliskoistočnih ratova – neizlečivo).

VII – Borba za RnR

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Pored svakodnevne aktivnosti evaluacije proizvoda od hmelja i ječma, kao i njihovog rangiranja, Puls priprema i snima album. Pri tom se koristimo kompjuterom kao glavnim alatom za ostvarivanje ideja, pravljenja skica, tj. sklapanja i eksperimentisanja dok se ne iskristališe jasna ideja (demo snimak), pa onda pravac studio. U studiju se svira i peva od prvog do poslednjeg takta, bez copy/paste opcije. Svim muzičarima, kao i onom delu publike koja voli muziku, toplo i uz neki hladni napitak preporučujem da odgledaju dokumentarni film “Sound City” od Dave Grohl-a (Nirvana, Foo Fighters), o legendarnom studiju iz koga su izašli najveći hitovi RNR-a. O njegovom usponu i padu nakon pojave digitalizacije i hiperprodukcije.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Druga strana računara (DSR) je radio show koji se emituje u okviru Noćnog programa Radio Beograda 1.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend