Umetnička igra predstavlja vid umetnosti koja vas na prvi utisak osvoji ili ne. Nju je osvojila od najranijih dana. Nakon završene baletkse škole „Lujo Davičo“ postaje član Baleta Narodnog pozorišta. Tokom 2010. godine dobija poziciju drugog soliste baleta u Narodnom pozorištu, kada postaje i gostujući član Bitef dens kompanije. Često je angažovana u baletskim predstavama Opere i teatra Madlenianum. Dobitnica je brojnih nagrada i pohvala. Upoznajte Sanju Ninković.

1. Kako biste opisali sebe u par rečenica.

Moja želja da postanem balerina javila se u detinjstvu kada sam upisala baletsku školu „Lujo Davičo“. Tada naravno nisam mogla tačno da znam kakva je to profesija i šta zapravo znači biti balerina, ali što sam više to godinama saznavala, to sam više bila sigurna u svoju želju i odluku. Kada se tako rano opredelite i pripremate za svoju profesiju onda ona diktira vaš način života i oblikuje vas kao osobu. Uvek mi je bilo važno da imam vremena i za druga svoja interesovanja, jer biti igrač i umetnik ne znači samo posvetiti se svom pozivu i radu, već veliki uticaj ima i sve ono što radite kada izađete iz baletske sale, splet obrazovanja, životnog iskustva i odnosa sa ljudima – sve ono što nas čini osobenim. Mislim da igrač na sceni kroz pokret pokazuje svoje svesno i nesvesno. Najvredniji trenuci u mom životu su oni provedeni sa porodicom i prijateljima, kao i oni provedeni stvarajući i igrajući na sceni.

2.Šta je ono što Vas inspiriše u radu? Gde pronalazite motivaciju i kako ste se odlučili za to da se usmerite ka savremenoj igri i koreografiji?

Kao igrača najviše me inspiriše rad sa koreografima na ostvarenju novih uloga i predstava, pronalaženje zajedničkog izraza i razmena ideja, ispunjavanje novih zadataka i izlaženje iz sopstvene zone komfora. Veoma mi je bitno da u svakoj svojoj ulozi budem drugačija, da ne ličim na Sanju iz neke druge predstave i da svako ponovno izvođenje barem malo unapredim. Baletska umetnost je naporna između ostalog i zbog toga što zahteva mnogo ponavljanja – bez obzira koliko ste puta odigrali neku predstavu, iznova se vraćate u salu na vežbe i probu. Kada upadnem u kolotečinu i osetim se demotivisano, sama sebi zadajem zadatke i izazove. Sigurnost u tehničko izvođenje svoje uloge mi daje slobodu na sceni i omogućuje mi da se prepustim izražavanju svog unutrašnjeg stanja kroz pokret. To je prelep osećaj i to je ono što me najviše motiviše.

Od početka mog rada u baletu Narodnog pozorišta podjednako sam bila zainteresovana i angažovana u klasičnom i savremenom repertoaru. Ipak, najveći broj solističkih uloga ostvarila sam u predstavama savremene igre, a unapređivala sam se i kao gostujući igrač Bitef dens kompanije i Opere i teatra Madlenianum kroz rad sa mnogim koreografima koji je za mene neprocenjiv.

Koreografski rad me je oduvek zanimao, ali tek sada sam osetila da imam dovoljno znanja i iskustva da se u njemu i oprobam i prijavim na Festival koreografskih minijatura. Možda je to moglo da se desi i ranije, ali sprečavala me je samokritičnost i strahopoštovanje prema koreografskom radu. Ne znam da li je to dobro razmišljanje ili ne, ali mislim da je za mene ovo bio pravi trenutak.

Foto: Stanko Đalić

3.Učestvovali ste na 22. Festivalu koreografskih minijatura. Možete li nam reći nešto više o tome i kakvi su dalji planovi?

Na 22. Festivalu koreografskih minijatura učestvovala sam sa svojom minijaturom „Subjektivno“ na muziku Maje Ćurčić komponovanom za ovu priliku, a koju sam izvodila sa kolegom, prvim solistom baleta Narodnog pozorišta, Dejanom Kolarovim.

Ideja je nastala iz razmišljanja šta bi se desilo da tempo muzike i igre postavimo u kontrast, na taj način da muzika teče od minimalističke i spore ka brzoj, znači linijom ubrzavanja, a koreografija obrnuto – od brze ka veoma sporoj. Da li iz ovakvog nesklada može da nastane neka specifična harmonija i šta bi bilo dominantnije, tempo muzike ili igre? Ovo istraživanje slagalo se sa mojim razmišljanjem o subjektivnoj percepciji vremena i pitanju njegovog protoka, što je i bila tema moje minijature.

Osvajanje nagrade kritike na ovom takmičenju mi veoma znači jer je ona potvrda da je moja celokupna ideja prepoznata – sveden i apstraktan prilaz temi, bez posebnog narativa, otvorena interpretacija i različiti subjektivni doživljaji gledalaca.

Nagrada „Ohrabrenje“ donela mi je mogućnost za realizaciju mog novog koreografskog dela u okviru narednog festivala, što je ogromna podrška i ono čemu se nadamo svi mi koji se prijavljujemo na ovo takmičenje.

4.Kao neko ko radi u sektoru kulture sigurno se suočavate i sa brojnim izazovima? akoji su i kako ih prevazilazite?

Prevazilaženje problema u kulturi mora se odvijati kroz izmene zakona, poboljšanje funkcionisanja institucija, veću podršku samostalnim umetnicima i permanentnom prepoznavanju značaja kulture i umetnosti od strane države. Pre svega bih volela da umetnici iz sveta umetničke igre imaju više prilika za rad i da mogu sebi da priušte komforniji život radeći posao koji vole i za koji su se školovali. Mi se u Baletu Narodnog pozorišta već dugo borimo za bolje statuse i ugovore naših honorano zaposlenih kolega igrača, i to je sada naša primarni zadatak.

Volela bih da češće imamo prilika za rad sa svetski priznatim koreografima, brojnija gostovanja i prilike za profesionalna usavršavanja u inostranstvu, veći broj predstava na mesečnom repertoaru, kao i da predstave klasičnog baleta i svremene igre stiču što širu publiku. Uvek polazim od sebe kada razmišljam o problemima i pre svega se trudim da se svojim radom i kulturom borim protiv nekulture. Profesinoalni igrač i koreograf je vrlo retka profesija i trebalo bi da uživa poseban status.

Foto: Stanko Đalić

5.Ko Vam je u svetu igre uzor i zašto?

Uzori su mi igrači koji imaju iskren i visoko profesionalni pristup svom poslu. Od svakoga može nešto da se nauči, od nekoga šta je dobro, od nekoga šta je loše, i sve nam pomaže da oblikujemo sebe. Mislim da svako od nas treba da ima svoj jedinstven put. Rekla bih da su mi uzori oni umetnici koji pokazuju nepresušnu kreativnost i stalnu nadogradnju svog umetničkog bića u svom radu. Koreografi čijim predstavama se iskreno divim su: Hofeš Šehter, Šaron Ejal, Andonis Fonjadakis, Akram Kan, Gaj Vajcman i još mnogi drugi.

Oglašavanje

O autoru

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend