Predrag Sarapa: Onaj koji je najvidljiviji u jednom društvu, on je elita danas

0

Predrag Sarapa je dugogodišnji novinar koji je veći deo svoje karijere proveo na TV Studio B, a radio je i na Tv Politici i na kanalu Yu Info. Posle ukidanja emisije “Sarapin problem” odlazi na TV Pink 3 gde radi emisiju “Pravac”. U srednjoj školi voleo je da piše poeziju.  Zanimaju ga filozofija, političke nauke, a jedno vreme je pisao i za “Književne novine”. Dobitnik je Povelje za građansku hrabrost kao i nagrade “Dragiša Kašiković” koje predstavljaju krunu njegovog novinarskog rada.

Novinarstvom ste počeli da se bavite još u srednjoj školi, ali ne kao profesionalac i tada niste ni pomišljali da će to biti Vaš posao u budućnosti. Pisali ste poeziju za koju ste tada dobijali veliki novac. Kako je izgledao život jednog novinara za vreme stare Jugoslavije i koliko se razlikuje taj period od današnjeg?

– Tada sebe uopšte nisam smatrao novinarem. Radio sam to u višku slobodnog vremena i više sam mislio da sam neki publicista nego novinar i u tim trenucima uopšte nisam imao ideju da se bavim tom profesijom. Sasvim slučajno sam počeo da radim u redakcijama. Život te nosi i ne možeš sve da isplaniraš. Novinarstvo je bilo veoma zanimljivo devedesetih. Svašta se dešavalo, razne turbulencije, početak višepartizma, višestranačja, ratovi, sve ono što smo preživeli i prošli. U vreme stare Jugoslavije novinarstvo je bilo mnogo kontrolisanije, ali i mnogo odgovornije. Niste mogli da objavite koješta. Mnogi sada kukaju za tim vremenima. Tada je postojala jedna partija, jedan centar, dva-tri dnevna lista, dva-tri televizijska programa itd. Jeste da je sadržajno i informativno bilo malo suženo, ali je civilizacijski i kulturološki bilo na mnogo višem nivou nego što je danas. Poštovali su se sagovornici, ali i novinari koji su normalno mogli da žive od svog posla. Tako da ta priča da su svi bili samo društveno- politički radnici nije u potpunosti tačna. Bili su daleko cenjeniji i kroz primanja i kroz odnos društva prema njima. Danas nam je postalo iznenađenje kada neko nešto pristojno kaže i ako nas ne opsuje.

Završili ste filozofiju, kao i Fakultet političkih nauka gde ste 1996. godine odbranili magistarski rad na temu “Društvene elite i njihovo poimanje rata i mira, sa posebnim osvrtom na strateške elite u Beogradu”. Zbog čega ste odabrali ovu temu i ko danas predstavlja elitu u Srbiji?

– U toj mojoj temi se radilo o kulturnoj, naučnoj, intelektualnoj, privrednoj i medijskoj eliti. To su tih pet sfera društva koje sam obrađivao i odnos prema ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Bilo je dosta turbulencija oko samog rada, neki su se bunili što sam u njemu optužio tadašnjeg predsednika Miloševića i SPS za rat i izbegličku krizu. To nije bilo tako već su rezultati bili takvi u tom mom istraživanju. Oni koji su tada predstavljali vrh režima Slobodana Miloševića partijski su sami sebe optužili za ono što se dešavalo. Danas su najprimećenije i najvidljivije starlete, klaberke, kao i kriminalci. Oni znaju sve. Oni koji su nešto znali, vredeli, bili čitani godinama unazad su skrajnuti. Onaj koji je najvidljiviji danas on je elita u jednom društvu.

Sarađivali ste sa više nedeljnika, a jedno vreme ste radili i kao saradnik “Književnih novina” koje su odigrale nezaobilaznu ulogu u usvajanju umetničkih sloboda kao i demokratizacije društva. Akcenat Vaših tekstova da li je bio na politici, ideologiji ili isključivo na književnosti i koje ste sve teme obrađivali?

– Pisao sam neku vrstu društvene kritike kao i političke analize, ali i kulturološke. Imao sam sreću da budem dobro prihvaćen u toj redakciji. Često su moji tekstovi izlazili na naslovnim stranama. Koliko je sa jedne strane taj list bio značajan, toliko  sa druge strane nije bio toliko čitan u širokim krugovima. Tako da to nije bio neki veliki uticaj na javnost. Tema koju sam često tada obrađivao bila je karakter političkog sistema. To je izazvalo dosta polemika, ali je imalo svog odjeka.

Volite filozofiju, a posebno Zbignjeva Bžežinskog koji nije samo čuven po svojim teorijskim raspravama o političkim problemima, već je i naučnik, geostrateg i državnik koji je služio kao Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD-a. Šta ste sve naučili čitajući njega, a da Vam je pomoglo u Vašem poslu?

– Tu bih dodao i Hantigtona i njegov “Sukob civilizacija”. Kad je to delo napisano gledali smo na njega sa prekorom, ali danas je to na neki način tako aktuelizovano da je prevazišlo samu knjigu. U ovom trenutku sada je baš vreme Hantigtona. Bžežinski je imao predviđanje raspada Sovjetskog saveza i tu je bio vidovit. To su bile teme koje su tada svakog mladog čoveka zanimale. Onda shvatite da nije društvo Bogom dano i da se sve menja: oblik države, način njenog funkcionisanja itd. On je bio preteča svih onih koji su strateški gledali na oblik i način funkcionisanja svetskih sila.

Marks je smatrao da je država suviše utonula u buržoasko društvo  da bi se sa njom moglo nešto učiniti. Po njemu mnogo je bilo bolje prevazići državu i tražiti model ljudske zajednice nezavisno od nje. Kako Vi vidite našu državu? U šta smo mi to utonuli i kako da prevaziđemo probleme kojima smo okruženi?

– Nisam sklon marksističkoj teoriji o odumiranju države. Mislim da država mora da bude uređena, jaka, sposobna da odbrani građane i da bude u njihovoj službi.To je onaj deo koji nedostaje u tumačenju Marksa. Mi više nismo ni svesni gde se nalazimo. To je jedna tolika degradacija koja traje decenijama ne samo u Srbiji, već i u našem okruženju. Malo je jakih svetskih lidera, kao i jakih ličnosti. Naša država je nedovoljno transparentna, nedovoljno jaka i jasna građanima, nedovoljno uređena itd. Nismo više ona stara Jugoslavija sa dvadeset dva, tri miliona stanovnika, već Srbija sa sedam, osam miliona.

Kao televizijski novinar radili ste na Studiu B, TV Politika i posle 5.oktobra kraće vreme na Yu Info kanalu. Svoju emisiju “Problem” vodili ste i uređivali od 2001. do 2014. godine kada su Vam je ukinuli. Zbog čega ste ukidanje svoje emisije saznali iz novina, tačnije iz tabloida i da li ste osećali da će tako nešto da se desi?

– Opšta pojava kod nas je zamena identiteta što je jedna vrsta psihijatrijske bolesti kada neko želi da bude nešto što nije i kada umisli da mu funkcija omogućava pamet. Nestali su neki stari novinari poput Duška Radovića koji nikada nije bio direktor, glavni urednik niti član neke partije niti se gurao da to bude. Danas je mnogo ambicioznih neznalica, prisutni su u svim sferama društva, ne samo u medijima. Ono što je opasnost jeste kada ljudi pomisle da im partija daje legitimitet ili učešće u nekoj partijio mogućava da rade šta oni hoće.

Gotovo u isto vreme ukinut je i “Utisak nedelje” na B92. Javnost se tada prilično pobunila i proglasila je krivom aktuelnu vlast za gušenje medijskih sloboda i za cenzuru. Kakvo je Vaše mišljenje o aktuelnoj vlasti i da li je javnost u pravu kada misli da se država meša u rad medija?

– Uvek je dilema da li država treba da reguliše rad medija ili ne. Postoje zakoni koj uređuju tu oblast, ali kada je u pitanju privatni medij tu vlasnik i interesi vlasnika odlučuju o svemu. Za razliku od Studija B i RTS-a gde to nije slučaj. Ne verujem da je neko iz vlasti zvao vlasnika B92 da ukine emisiju. Mada nikada to nećemo saznati. Ko ima korist da ukine Olju Bećković? Čak I da je bilo tako to bi bilo kontraproduktivno. Sa druge strane, neću sebe da izdvajam kao žrtvu. Moj slučaj je drugačiji i znam o čemu se tu radi. Optuživali su me za neke stvari, a rejting moje emisije je bio najveći. Do te mere je to bilo nisko da nisam verovao da postoji tako nešto na ovom svetu.

Nakon ukidanja emisije odlazite na Pink 3, na poziv Željka Mitrovića, da vodite emisiju “Proces”.  Kako je izgledao Vaš razgovor i susret?

– Željko Mitrović me je zvao i ranije i nisam razmišljao da ću na taj način biti primoran da odem, već da ću sam preći. Mislim da je taj iskorak jedno novo iskustvo za mene. Radim sa nekim mojim prijateljima sa kojima sam radio ranije na Studiu B. Mi smo jedan tim u emisiji koji daje rezultate, jer se taj kanal jako dobro profilisao.

sarapaSmatrate da su lojalnost i solidarnost suština života. Veliko bogatsvo predstavljaju Vam Vaši prijatelji koji su bili uz Vas i u najtežim trenucima. Koga danas smatrate najboljim prijateljima?

– Mog kuma Živojina Stjepića koji je ostao uz mene, a nije morao. Imao sam sreću da mi se u tim trenucima čak i proširio krug prijatelja. Svi su bili šokirani brutalnošću, ohološću i primitivizmom onih koji su me napadali. Na kraju krajeva ne treba biti ni ljut ni ogorčen. Nekvalitet, međutim, pobeđuje. On je agresivan i dominantan u ovom društvu i nalazi legitimaciju tamo gde treba. Sa Timofejevim sam i dan-danas ostao prijatelj, radili smo dugo godina zajedno i pokazali rezultat u svemu tome. Imali smo međusobno poverenje i to je dalo rezultata u mnogim situacijama. Ceo program koji sada funkcioniše na Studiu B osmislili smo Timofejev i nekolicina nas. “Prelistavanje” je prvo išlo kod nas, pa kod ostalih.

Dobitnik ste Povelje za građansku hrabrost za 2007. godinu. Koliko Vam ta nagrada znači i koliko je opasno biti hrabar i realan u novinarstvu danas?

– Te 2007. godine kada sam dobio to priznanje bili su drugi akteri na vlasti i tad je bilo nekih drugih vrsta problema. Uvek svako vreme nosi neku svoju turbulenciju kada je o medijima reč u Srbiji. Ta nagrada mi dosta znači, jer se zove po jednom mom pokojnom prijatelju Dragoljubu Stokiću. Ona je obeležila jedan deo moje karijere. Druga nagrada koju sam dobio je nagrada “Dragiša Kašiković” koja je takođe u velikoj meri obeležila jedan deo mog rada. Te nagrade su jedna vrsta društvenog priznanja. U Srbiji je uvek teško biti hrabar. Ljudi prave razne vrste kompromisa. Jedna od opasnosti koje imamo jesu lažne afere i neistine. Vrtimo se u jednom blatu koje traje i treba izaći iz njega i nadam se da ćemo u tome uspeti.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend