Oskar Marko je istraživač u Institutu „BioSense”, koji se pretežno bavi oblastima kao što su mašinsko učenje, veštačka inteligencija i „big data”. Marko će biti jedan od govornika na konferenciji „Artificial Intelligence”, koja će biti održana poslednjeg dana prvog „SEE-IT Summit-a”, 9. novembra 2018, a u saradnji sa organizacijom Novi Sad City AI. Tom prilikom, Oskar će pričati o uticaju koji veštačka inteligencija (AI) ima na srpsku poljoprivredu, kao najveću domaću privrednu granu.

„Ovo je vreme industrije 4.0, interneta i podataka, pa ako hoćete da budete u toku, morate da primenjujete nove prakse u svim poljoprivrednim aktivnostima. Trebalo bi da vremenom, kao društvo, postanemo pametniji – u smislu da naučimo da koristimo manje ‚input-a’, a da dobijemo više ‚output-a’.

Celokupna poljoprivredna praksa se menja jer više ne možete da radite onako kako je vaš otac ili deda radio, već morate da držite korak sa vremenom”, rekao je Oskar Marko, osvrćući se na promenu koju je Institut „BioSense” napravio, kao digitalni pionir u srpskoj poljoprivredi.

Koje su dobrobiti od korišćenja novih tehnologija u tako staroj grani kao što je poljoprivreda?

Kao što kažu, podaci su nova nafta. To je, u suštini, prilika za sve istraživače – da dođu do obilja podataka o rastu, biljkama, sadnji, đubrenju, primeni pesticida… i da nauče nešto novo o procesu koji se dešava na njivi.

Mi, istraživači, koristimo, doslovce, sve čega se domognemo i na taj način izvlačimo znanje iz toga, gradimo velike modele podataka i modele mašinskog učenja, te pokušavamo da predvidimo prinose, da optimizujemo primenu pesticida i đubriva, kao i da optimizujemo sve korake proizvodnje.

Koja je budućnost srpske poljoprivrede, kada je reč o veštačkoj inteligenciji?

Vidim zaista moderan način poljoprivrednog rada, digitalnu poljoprivredu. „BioSens”, takođe, ima digitalni servis „AgroSense”, a to je samo jedan primer. Sa ovim servisom ljudi mogu da se prijave, registruju i odaberu njivu, kao i da dobiju pregršt informacija o tome, dok im satelitski podaci govore o rastu i usevima i njihovoj potrebi za đubrenjem i vodom.

Trudimo se da koristimo podatke do najsitnijih detalja. Mislim da servisi, kao što je „AgroSense”, omogućavaju poljoprivrednicima da prave proračune i donose pametnije odluke.

Koga biste pozvali da prisustvuje vašem izlaganju na „Artificial Intelligence” konferenciji?

Pozvao bih sve one koji čine lanac proizvodnje u poljoprivredi – od farmera do snabdevača i velikih kompanija, kao i male kompanije, pojedinačne igrače i nadarenu decu. Takođe, želeo bih da pozovem i ljude iz IT sektora, jer mislim da je poljoprivreda svetao primer šta podaci i AI mogu da učine.

Vojvodina je odlično igralište za to, jer tradicionalno imamo poljoprivredu, a sada i ogroman IKT sektor. Verujem da je to dobra kombinacija.

Zaista je sjajna prilika da radimo tako nešto i da imamo odlične rezultate i istraživanje na svetskom nivou, ali i vrhunske proizvode na trištu! Dakle, pozvao bih sve ambiciozne ljude koji bi želeli da se bave prvoklasnom poljoprivredom.

Autor: Dragan Pleskonjić

(Fotografije: Oskar Marko; © Wikimedia)

Vaši komentari na tekst

O autoru

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend