Mladi protiv mržnje: Dva momka koja su pomirila crkvu i manjinske grupe u Srbiji

0

Dimitrije Tomić, student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Stefan Mihajlovski, student Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum”, TV voditelj, kolumnista i aktivista za ljudska i LGBT prava, učestvovali su zajedno na projektu Instituta za medije i različitosti „Mladi protiv mržnje’”.

Tim povodom, Tomić i Mihajlovski predstavili su u intervjuu za „Adria Daily” magazin razlog zbog kojeg su „spoj nespojivog” – prema mišljenju društva. Ipak, pored određenih nesuglasica, naučili su da poštuju sagovornika i da odlično sarađuju jedan sa drugim. Spojila ih je želja za edukacijom, a istu poruku poslali su i našim čitaocima.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski i Dimitrije Tomić, Beograd, 2018; privatna arhiva)

Šta je mržnja?

Dimitrije: Mržnja je bolest koja truje, pustoši i uništava živote onih koji mrze, kao i onih kojima je upućena! Iz mržnje progovara strah. Mi mrzimo one kojih se bojimo, jer nas ugrožavaju ili bar verujemo da nas ugrožavaju. Pritom, naše su procene često nepouzdane i varljive.

Stefan: Mržnja je mešavina straha i neznanja, a takva toksična verzija, u mom slučaju, nije moguća ni u teroiji, a kamoli u praksi.

Da li je nasilje lični problem ili problem celog društva?

Dimitrije: Proizilazi od pojedinca, ali često bude prihvaćeno i opravdano od strane celog društva. Tada smo u ogromnom problemu, koji se teško rešava.

Stefan: Nasilje bi uvek trebalo da bude problem celog društva, samo što su pojedinci vaspitani da je sramota biti žrtva i onda to iskustvo zakopaju duboko u sebi, što kasnije stvara ozbiljne posledice.

Kakav je stav zajednice u kojoj studirate prema manjinskim grupama?

Dimitrije: Naša zajednica, logično, živi (ili treba da živi) vodeći se hrišćanskim načelima i Božjim zapovestima. Takav način života obavezuje nas da se prema svima odnosimo sa jednakom ljubavlju, poštovanjem i požrtvovanjem. Volimo i poštujemo sve ljude – i one zle i one grešne.

Stefan: Fakultet za medije i komunikacije je mesto gde se poštuju ljudska prava. I dopušteno je da budeš šta želiš, to jest ono što jesi, ukoliko poštuješ i istovremeno ne ugrožavaš druge. Divno mesto za rad i napredak!

Koja manjinska grupa je, prema Vašem mišljenju, najugroženija i zašto?

Dimitrije: Mnoge zajednice su danas ugrožene. Teško da možemo izdvojiti neku. Svakome je njegova muka, bol i patnja najteža.

Stefan: Osobe sa invaliditetom su najugroženija manjinska grupa u Srbiji. Osnovni razlog je fizička barijera. Time što nismo dovoljno izgradili pogodna mesta za njihov prilazak školama, bibliotekama i drugim ustanovama, dali smo im do znanja da su zanemareni. Voleo bih da se ta nepravda što pre ispravi.

Primećujete li vršnjačko nasilje? Navedite primer.

Dimitrije: Neretko na ulici viđam decu koja se svađaju i prepiru, pa čak i tuku. Da, ono je, nažalost, prisutno. Mislim da moramo mnogo više i bolje raditi sa decom kada je u pitanju suzbijanje i sprečavanje vršnjačkog nasilja.

Stefan: Primećujem. Ja sam primer žrtve vršnjačkog nasilja. A takvih kao ja je mnogo. Možda ste bili i Vi, samo niste prepoznali da je to nasilje, ukoliko vam neko nije pustio krv. A možda ste i za puštanje krvi rekli: „Ma neće nikad više…” Ko zna!?

Da li je odnos crkve i LGBT zajednice problem samo u Srbiji ili u svim zemljama?

Dimitrije: To je globalni problem. Skoro da sve svetske religije imaju negativan stav i odnos prema homoseksualnosti. U Srbiji je to, možda, i mnogo manji problem nego u nekim drugim zemljama. Teško da ćemo doći do rešenja i prihvatanja LGBT zajednice, budući da crkva ima ogroman broj klerika i laika podeljenih stavova.

Stefan: Slažem se da nije problematična samo Srbija i da postoje zemlje gde je ovaj problem mnogo izraženiji. Ali, da se razumemo, licemerni su oni koji kažu da u „crkvenim redovima” nema LGBT populacije. A i zbog čega je loše da ih ima? Na koji način bi to promenilo neke stvari!?

Na koji način biste rešili probleme diskriminacije LGBT zajednice?

Dimitrije: Edukacijom. Često mi se to čini kao nerešiv problem, ali kada vidim koliko su neke zemlje u svetu napredovale po tom pitanju, pomalo sam i optimističan.

Stefan: Slažem se sa svojim sagovornikom – edukacijom! Ljubav nas motiviše da stvaramo, daje dobre vibracije celom svetu i time treba da se vodimo kada razmišljamo na ovu temu. Da li je, zaista, toliko važno kojeg je pola ili roda osoba koja nam se dopada? I ako jeste, zbog čega je važno i kako će bilo koji protivnik LGBT populacije da spreči da se dvoje ljudi vole!? Kada se protivite ljubavi, možete samo da smetate, ali ne možete to i da sprečite.

Kako reagovati na porodično nasilje?

Dimitrije: Reagovati što pre i bez odlaganja, čim primetimo opasnost! Porodično nasilje je danas postalo česta pojava. Žrtve koje trpe nasilje ne žele da isto i prijave – iz samo njima znanih razloga. Naša dužnost I obaveza je da to nasilje sprečimo tako što ćemo kontaktirati nadležne organe. Ovim možemo spasiti nečiji život ili ga sačuvati od trajnih fizičkih, odnosno psihičkih posledica prouzrokovanih nasiljem.

Stefan: Prijaviti ga!

Šta biste učinili kada bi Vam se neko obratio i priznao da je izložen nasilju bilo koje vrste?

Dimitrije: Pomogao bih toj osobi na svaki mogući način – razgovorom, savetovanjem, podrškom…

Stefan: Kao aktivista za ljudska prava, već godinama razgovaram sa ljudima do one granice do koje smatram da sam stručan. Ukoliko to nije dovoljno, pozivam u pomoć one koji znaju više od mene.

Da li stranica crne hronike treba da postoji u medijima?

Dimitrije: To je jako bitan segment u medijima! Ljudi posebnu pažnju posvećuju vestima crne hronike. Kada ja čitam crnu hroniku, obraćam pažnju samo na naslove. Detalji mi, uglavnom, nisu korisni i važni.

Stefan: Ljudi vole nesreće, nažalost. Na nesrećama se odlično zarađuje kada radite u medijima. Preskačem takve strane, a senzacionalne naslove koji se vezuju za crnu hroniku smatram skandaloznim i nepotrebnim. Izveštavanje je u redu, ali treba poštovati tuđu bol! A kada su ovakve teme u pitanju, budite sigurni da nekoga uvek boli!

(Fotografija: Stefan Mihajlovski i Dimitrije Tomić, Beograd, 2018; privatna arhiva)

Oglašavanje

Vaši komentari na tekst

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam redovni (stalni) član. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend