Dimitrije Tomić, student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Stefan Mihajlovski, student Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum”, TV voditelj, kolumnista i aktivista za ljudska i LGBT prava, učestvovali su zajedno na projektu Instituta za medije i različitosti „Mladi protiv mržnje’”.

Tim povodom, Tomić i Mihajlovski predstavili su u intervjuu za „Adria Daily” magazin razlog zbog kojeg su „spoj nespojivog” – prema mišljenju društva. Ipak, pored određenih nesuglasica, naučili su da poštuju sagovornika i da odlično sarađuju jedan sa drugim. Spojila ih je želja za edukacijom, a istu poruku poslali su i našim čitaocima.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski i Dimitrije Tomić, Beograd, 2018; privatna arhiva)

Šta je mržnja?

Dimitrije: Mržnja je bolest koja truje, pustoši i uništava živote onih koji mrze, kao i onih kojima je upućena! Iz mržnje progovara strah. Mi mrzimo one kojih se bojimo, jer nas ugrožavaju ili bar verujemo da nas ugrožavaju. Pritom, naše su procene često nepouzdane i varljive.

Stefan: Mržnja je mešavina straha i neznanja, a takva toksična verzija, u mom slučaju, nije moguća ni u teroiji, a kamoli u praksi.

Da li je nasilje lični problem ili problem celog društva?

Dimitrije: Proizilazi od pojedinca, ali često bude prihvaćeno i opravdano od strane celog društva. Tada smo u ogromnom problemu, koji se teško rešava.

Stefan: Nasilje bi uvek trebalo da bude problem celog društva, samo što su pojedinci vaspitani da je sramota biti žrtva i onda to iskustvo zakopaju duboko u sebi, što kasnije stvara ozbiljne posledice.

Kakav je stav zajednice u kojoj studirate prema manjinskim grupama?

Dimitrije: Naša zajednica, logično, živi (ili treba da živi) vodeći se hrišćanskim načelima i Božjim zapovestima. Takav način života obavezuje nas da se prema svima odnosimo sa jednakom ljubavlju, poštovanjem i požrtvovanjem. Volimo i poštujemo sve ljude – i one zle i one grešne.

Stefan: Fakultet za medije i komunikacije je mesto gde se poštuju ljudska prava. I dopušteno je da budeš šta želiš, to jest ono što jesi, ukoliko poštuješ i istovremeno ne ugrožavaš druge. Divno mesto za rad i napredak!

Koja manjinska grupa je, prema Vašem mišljenju, najugroženija i zašto?

Dimitrije: Mnoge zajednice su danas ugrožene. Teško da možemo izdvojiti neku. Svakome je njegova muka, bol i patnja najteža.

Stefan: Osobe sa invaliditetom su najugroženija manjinska grupa u Srbiji. Osnovni razlog je fizička barijera. Time što nismo dovoljno izgradili pogodna mesta za njihov prilazak školama, bibliotekama i drugim ustanovama, dali smo im do znanja da su zanemareni. Voleo bih da se ta nepravda što pre ispravi.

Primećujete li vršnjačko nasilje? Navedite primer.

Dimitrije: Neretko na ulici viđam decu koja se svađaju i prepiru, pa čak i tuku. Da, ono je, nažalost, prisutno. Mislim da moramo mnogo više i bolje raditi sa decom kada je u pitanju suzbijanje i sprečavanje vršnjačkog nasilja.

Stefan: Primećujem. Ja sam primer žrtve vršnjačkog nasilja. A takvih kao ja je mnogo. Možda ste bili i Vi, samo niste prepoznali da je to nasilje, ukoliko vam neko nije pustio krv. A možda ste i za puštanje krvi rekli: „Ma neće nikad više…” Ko zna!?

Da li je odnos crkve i LGBT zajednice problem samo u Srbiji ili u svim zemljama?

Dimitrije: To je globalni problem. Skoro da sve svetske religije imaju negativan stav i odnos prema homoseksualnosti. U Srbiji je to, možda, i mnogo manji problem nego u nekim drugim zemljama. Teško da ćemo doći do rešenja i prihvatanja LGBT zajednice, budući da crkva ima ogroman broj klerika i laika podeljenih stavova.

Stefan: Slažem se da nije problematična samo Srbija i da postoje zemlje gde je ovaj problem mnogo izraženiji. Ali, da se razumemo, licemerni su oni koji kažu da u „crkvenim redovima” nema LGBT populacije. A i zbog čega je loše da ih ima? Na koji način bi to promenilo neke stvari!?

Na koji način biste rešili probleme diskriminacije LGBT zajednice?

Dimitrije: Edukacijom. Često mi se to čini kao nerešiv problem, ali kada vidim koliko su neke zemlje u svetu napredovale po tom pitanju, pomalo sam i optimističan.

Stefan: Slažem se sa svojim sagovornikom – edukacijom! Ljubav nas motiviše da stvaramo, daje dobre vibracije celom svetu i time treba da se vodimo kada razmišljamo na ovu temu. Da li je, zaista, toliko važno kojeg je pola ili roda osoba koja nam se dopada? I ako jeste, zbog čega je važno i kako će bilo koji protivnik LGBT populacije da spreči da se dvoje ljudi vole!? Kada se protivite ljubavi, možete samo da smetate, ali ne možete to i da sprečite.

Kako reagovati na porodično nasilje?

Dimitrije: Reagovati što pre i bez odlaganja, čim primetimo opasnost! Porodično nasilje je danas postalo česta pojava. Žrtve koje trpe nasilje ne žele da isto i prijave – iz samo njima znanih razloga. Naša dužnost I obaveza je da to nasilje sprečimo tako što ćemo kontaktirati nadležne organe. Ovim možemo spasiti nečiji život ili ga sačuvati od trajnih fizičkih, odnosno psihičkih posledica prouzrokovanih nasiljem.

Stefan: Prijaviti ga!

Šta biste učinili kada bi Vam se neko obratio i priznao da je izložen nasilju bilo koje vrste?

Dimitrije: Pomogao bih toj osobi na svaki mogući način – razgovorom, savetovanjem, podrškom…

Stefan: Kao aktivista za ljudska prava, već godinama razgovaram sa ljudima do one granice do koje smatram da sam stručan. Ukoliko to nije dovoljno, pozivam u pomoć one koji znaju više od mene.

Da li stranica crne hronike treba da postoji u medijima?

Dimitrije: To je jako bitan segment u medijima! Ljudi posebnu pažnju posvećuju vestima crne hronike. Kada ja čitam crnu hroniku, obraćam pažnju samo na naslove. Detalji mi, uglavnom, nisu korisni i važni.

Stefan: Ljudi vole nesreće, nažalost. Na nesrećama se odlično zarađuje kada radite u medijima. Preskačem takve strane, a senzacionalne naslove koji se vezuju za crnu hroniku smatram skandaloznim i nepotrebnim. Izveštavanje je u redu, ali treba poštovati tuđu bol! A kada su ovakve teme u pitanju, budite sigurni da nekoga uvek boli!

(Fotografija: Stefan Mihajlovski i Dimitrije Tomić, Beograd, 2018; privatna arhiva)

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend