Miša Relić: Razmislite da li ste spremni da posvetite svoj život ovom poslu

0

Bitefartcafe nije bilo koje mesto u Beogradu. To je kultno mesto koje je oduvek bilo drugačije, koje je imalo stav, koncept i uvek je parilalo kiču, šundu i raznim ugostiteljskim objektima u Beogradu. Mesto na kom se osećate super, na kom slušate dobru muziku i srećete cool ljude. Miša Relić, zajedno sa svojom lepšom polovinom, Tijanom Sekulić, stvara sjajne stvari i već dugo važi za dobrog poslonog čoveka. Uz Bitefartcafe, Miša i Tijana su nedavno pokrenuli i restoran ENSO, o kom smo već pisali, a sada vam predstavljamo idejnte tvorce ovih ideja i njihove poglede na posao koji najviše vole – ugostiteljstvo.

Zašto ste odabrali da Vaša karijera bude vezana za ugostiteljstvo?

Ne mislim da sam odabrao. Pre bih rekao da mi se to dogodilo.

Završio sam turneju sa bendom, imao sjajnu ekipu koja je radila marketing i organizaciju te turneje i sasvim slučajno ušao u priču Bitefartcafea, sa idejom da sačuvam tim.

Vremenom sam naučio posao, mogu reći i postao uspešan u tome i danas se može reći da sam muzičar/menadžer, koji je postao ugostitelj.

IMG_0473

Recite mi o ideji.  Kako je sve počelo, šta vas je inspirisalo?

Nisam imao gde da izadjem u Beogradu 2001. Ne šalim se. Jazz klubovi, u kojima sam bio deo inventara, su nestali. Valjda nije bilo novca, niti dovoljno publike. Narodnjaci su vladali klubovima, a djing baš i nije moj fazon. Kada sam preuzeo Bitefartcafe, jedina ideja je bila da napravim mesto gde ćemo se moje društvo i ja okupljati. Upravo to sam i uradio. Sećam se da sam u početku radio klasičnu muziku utorkom, bluz sredom, jazz četvrtkom i nedeljom, a petkom i subotom funk/soul/disko bendove. Tako sam pokrio sva svoja interesovanja, kad su muzika i provod u pitanju. Sve posle toga zaista nisam planirao. Dogodilo se kao logičan nastavak. Nažalost, u zemlji gde nema para ni za šta, nema ni za izlazak, pa sada ne možemo tako široko programski da se postavimo, ali verujem da će doći bolja vremena.

Kako je restoran dobio ime i šta ono znači generalno, a šta vama?

Hahaha, imam osećaj da će na kraju ispasti da ništa ovo nije do mene. Ali moram da priznam, ideju za ime restorana mi je dao Miloš Kosanović, drug koji živi na Tajlandu. ENSO je pojam preuzet iz Zen Budizma. To je krug koji je nacrtan iz jednog ili dva slobodna pokreta i koji izražava trenutak kada je um slobodan i dozvoljava telu da kreira. Enso simbolizuje snagu, eleganciju, prazninu univerzuma i odlikuje ga jednostavnost Japanske estetike.

Za mene, to je neki moj krug. Enso je zatvorio krug u kojem se nalaze klub, restoran, agencija, festival i ljudi sa kojima dugi niz godina radim. Što bi rekao moj drug Demonja, taj krug je Relićev paralelni Beograd. Tu se osećam najbolje… ok, ako se ne računa skijanje ili druga putovanja!

1916820_966357093446198_4114615012940242966_nŠta je ono što razlikuje ovaj restoran od svih ostalih u Beogradu?

Kao i kada je klub u pitanju, mi se zaista bavimo najsitnijim detaljima našeg poslovanja. Svaka pesma, bend, član osoblja, sve se pažljivo bira, razmatra i trudimo se da nam ništa ne promakne. Isto tako tretiramo i restoran. Svako jelo. Svako piće. Mnogi se čude sto sva vina otvaramo i služimo “na času”. Ali zar ima nesto gore, nego kad uz perfektnu hranu pijete neko neadekvatno vino, samo zato što, recimo vaš partner pije belo, a vi crveno vino, pa dobijete takozvano “vino kuće”? To mi je uvek smetalo u restoranima i zbog toga insistiram da svaki gost može da popije po času vina koje mu uz određeno jelo prija Ili ono koje mu je moj prijatelj i somelijer kuće preporušio kroz  Lenovo tablet, odnosno digitalni meni koji smo uradili. Taj meni je novitet koji sam prvi uveo u Beogradu, a siguran sam  da će  ga uskoro imati dosta restoran.  

Koji je Vaš najveći uspeh, a da je vezan za ugostiteljstvo?

15 godina poverenja naših gostiju. 15 godina uspešne saradnje sa muzičarima, kako ovdašnjim tako i stranim. I, možda i najveći uspeh, činjenica da smo, manje više, svi u Bitefartcafe d.o.o već toliki niz godina, kao jedna mala porodica. Ako neko nekad i ode, uvek se rado vrati i rado je viđen gost.

Šta po vama najviše privlači mušterije? Imate li neku malu tajnu velikih ugostitelja?

U klubu, goste privlači program, pa onda sve ostalo: ponuda, usluga, enterijer, rasveta i zvuk.

U restoranu je raspored drugačiji:  koncept, hrana i usluga. Morate gostima ponuditi neki doživljaj, koji ranije nisu doživeli. Moraju izaći iz lokala pod utiskom i željom da prepričaju svoj doživljaj nekome, sa željom da i tu osobu zaintrigiraju. Enterijer i sve ostalo dođe posle.

IMG_0304

Moja tajna se krije u radu. Mom predanom radu, ali i čitavog tima, kao i poverenju i poštovanju ljudi oko mene. Imati klub i restoran ne znači da dođeš, uzivaš i glumiš gazdu. To je veliki i odgovoran posao. Sigurno mi je pomoglo to što sam muzicar, barem kada je klub u pitanju ali sve u svemu… rad. Previše ljudi otvara kafane, a nemaju pojma koliko rada i truda treba da bi ugostiteljski obekat funkcionisao I, pre svega, opstao. Kad to shvate, obično je prekasno.

Postoje li dani kada je neko jelo, desert specijalno samo tog dana?

U Ensu, do sada nismo praktikovali jelo dana. Gostuma za sada nudimo samo supu dana. Sam meni restorana je jako specifičan, a s obzirom na to da smo još uvek nov restoran, čini mi se da za jelo dana još uvek nema potrebe. Svakih 6 meseci menja se veći deo menija, uvode se nova jela. Svakako, ne isključujemo da ćemo u nekom trenutku uvesti i jelo ili desert dana.

Koji je najteži deo ovog posla/ šta je najteže  u ovom poslu?

Teško pitanje. Jako puno ljudi prolazi. Ponekad te to pritisne i želis da pobegneš. Vraćam se u život skijanjem zimi, a na letovanje uvek idemo sami i što dalje od ljudi.

To što sam uveče u klubu/restoranu je samo deo posla.

U kancelariju dolazim oko 10 ujutru svakog dana. Radnim danima odem oko 19h, a od kada je aktuelan i restoran, ostajem i duže.

Vikendom dolazim u isto vreme, ali ostajem u klubu do 3 ujutru. 6 dana u nedelji. 15 godina.

Zbog restorana sam sada tu I nedeljom, ali se trudim da “pobegnem” ranije.

Ovaj posao se živi. Nemaš opciju da odeš kući i pritisneš dugme “off” do sutra, jer uvek ima nešto da se uradi.

Tijana Sekulić i Miša Relić

Tijana Sekulić i Miša Relić

Da li je bilo momenata kada ste želeli da odustanete od cele ove priče? Koji je to trenutak bio?

Kada sam završio poslednji, još neobjavljeni CD, bio sam pred prvom raskrsnicom. Shvatio sam da ne mogu da okrenem mojim zaposlenima leđa i jurim neku imaginarnu karijeru u zemlji Srbiji, jer je klub nešto što sam stvorio i što postoji. Probao sam paralelno, ali nije išlo i taj album još uvek stoji u fioci.

Slične misli sam imao poslednje sezone u starom prostoru kluba Bitefartcafe. Imao sam osećaj da sam onaj hrčak koji trcžči u krug. Zbog skromnog kapaciteta tog prostora, nismo mogli da radimo veća imena, koncerte muzišara iz inostranstva i to me je gušilo. BIla mi je potrebna promena. NOVI klub, pa sad i ENSO, su me vratili u život. Da, mnogo sam rizikovao, stavio zaista sve na kocku, ali znao sam da je ili to ili kraj. Jako sam zadovoljan i ponosan što je ta vratolomija uspela. Mislim da smo sada, posle svega, još jači kao tim i firma, jer smo prošli kroz lagani pakao u protekle dve godine. Iako je rizik ipak bio samo moj znam ko je iz tima kako i šta radio, zahvalan sam svima i pamtim to.

Koji biste savet dali mladim ljudima koji žele da započnu svoj biznis i otvore restoran? Šta je ono što je potrebno da imaju u sebi?

Don’t do it. Šalim se. Ako mislite da se bavite ugostiteljstvom na pravi način, onda dobro razmislite da li ste spremni da posvetite svoj život ovom poslu, jer to je ono što je potrebno da biste uspeli. To je posao u kome ste konstantno okruženi najrazličitijim ljudima. Razmislite i da li vam to i koliko prija.

Postoji li nešto što biste mi rekli o sebi, ovom poslu, a što će biti inspirisati mlade ljude koji žele da rade ovaj posao?

Kad sam bio klinac roditelji su mi govorili: “Budi šta god hoćeš, samo daj svoj maksimum i uvek se trudi da budeš najbolji u tome što radiš.”

Mogu da kažem da me te reči prate i po njima živim. Uvek do koske.

Kad se okrenem i pogledam unazad, zaista se nadam da ću moći da kažem: dao sam svoj maksimum. Zadovoljan sam.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Radnim danima sam Šejn, vikendom sam Brus Vejn.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend