Miloševa ideja bez premca: Prodaju stoke je preneo na sajt i zaposlio 10 mladih

0

Za neverne Tome prvobitno nemoguća misija od 10.000 registrovanih poljoprivrednika na prvom specijalizovanom sajtu u Srbiji za prodaju domaćih životinja Farmia, na kojem se spajaju proizvođači i kupci stoke, ovih dana postaje stvarnost i ujedno najlepša novogodišnja vest za Miloša Milića (26).

Mada je sa svojim poslovnim partnerom Srđanom Stuparom (36) uspeo da oformi tim i zaposli devetoro mladih ljudi u kompaniji, da privuče čak devet investitora iz celog sveta da ulože novac u njihove ideje, da dobije poverenje poljoprivrednika iz srpskih sela i proširi biznis i van granica naše zemlje, Miloš kao osnivač i direktor smatra da je rano da kaže da je uspešan. Zadovoljan je onim što je do sada uradio, ali ispred sebe vidi još mnogo izazova i učenja. Priznaje da je neverovatno uporan, kao i da ne prođe dan a da ne napravi grešku, da nema strah od neuspeha i da su rizik i nepredvidivost normalna stvar u svakom poslu.

Na farmi u Minhenu_1024x768

Miloš ustaje u šest sati, nakon vežbanja ili plivanja na bazenu razmenjuje mejlove sa kolegama iz Nemačke do 8 sati, a zatim kreće komunikacija sa timom i saradnicima, planiranje, dogovaranje, rešavanje problema.

– Mi spajamo farmere i kupce, odnosno pomažemo poljoprivrednicima da plasiraju svoje životinje širem krugu potencijalnih kupaca, a kupcima da na lakši i brži način pronađu odgovarajuće životinje. Tržište stokom u Srbiji veoma je netransparentno jer ljudi trguju u zatvorenim krugovima, pa ostaje mnogo prostora za nakupce. Poljoprivrednici dobijaju daleko manje para za životinje, a postoji i veliki nedostatak informacija kada je o cenama, rasi i kvalitetu stoke reč. Naša ideja je da krajnji kupci i krajnji prodavci trguju po stvarnim tržišnim cenama, a radimo i na njihovoj edukaciji. Cilj je da kompletno digitalizujemo proces kupoprodaje, ali smo svesni da se u Srbiji to neće desiti u bliskoj budućnosti – iskren je Miloš.  

Dok sedimo u kafiću nedaleko od njegove firme, a za stolom do nas studenti Miloševih godina ispijaju kafu i zabavljaju se u pauzi predavanja na obližnjem fakultetu, pitam ga kako je nastala Farmia?

– U kompaniji u kojoj sam radio upoznao sam se sa Srđanom, prvim zaposlenim u toj američkoj firmi. Kao predstavnici kancelarije u Beogradu radili smo zajedno oko godinu dana, a mene je u međuvremenu ponovo počela da kopka misao kao i na prethodna četiri radna mesta: da želim više i da hoću da pokrenem svoj biznis – priča mi.   

Tim_1024x683

TIM SAJTA – Na sajtu Farmia možete pronaći ovce, svinje, koze, krave, zečeve, živinu i druge domaće životinje. Ovo je možda jedina internet platforma na svetu u kojoj svaka ponuda ima fotografiju, detaljan opis i cenu.

Putovali su poslovno u Majami i Meksiko, proširili poslovne vidike, mesecima razmišljali o novim projektima, da bi Milošu posle posete prijateljima koji su gajili jagode u Kruševcu, dok je razmišljao kako da im pomogne u prodaji mimo lokalnih hladnjača kompanija koje diktiraju cene, palo na pamet da pokuša prodaju stoke na internetu, poput automobila.

– Imao sam iskustva jer smo u porodici prodavali na pijaci našu jagnjad, bikove i svinje – seća se Miloš koji je znao da je velika mogućnost pred njim, kao i da je stočarstvo bitna grana u poljoprivredi Srbije i da u njoj ima kako novca, tako i problema.

Septembra 2013. godine iznajmili su kancelariju, doterali je i posle redovnog posla tamo se sastajali da razrađuju svoju misiju. Imali su ideje i volju, ali ne i novac, zbog čega su napravili projekat i prijavili se na za akceleratorski program u jednom od bugarskih investicionih fondova. Našli su savetnike, veterinara koji je Miloša proveo kroz klanice i farme u Makedoniji i profesora stočarstva sa Poljoprivrednog fakulteta. Zakupili su internet domen, odredili ime Farmia (Milošu je to bila asocijacija na dečji film Narnia) i 9. januara 2014. dali otkaze, a dva dana kasnije preselili se u Sofiju. Njihov prvi finansijer, internacionalni fond, do sada je investirao 140.000 evra a ukupa investicija iz više rundi je 225.000 evra.

Pre pokretanja Farmie, Miloš je radio u više kompanija različitih profila: u oblasti medicine, mlekarstva, trgovine, izdavaštva, organizovanja događaja, hotelijerstva. Sve to mu je dalo širok spektar znanja, ali pre svega toga, početak njegove karijere nije bilo jednostavan i lak.  

– U četvrtom razredu osnovne škole moj brat blizanac Nenad i ja preselili smo se u Vidrovac kod Negotina. Roditelji su se ranije razveli, a kada se mama udala, prešli smo sa njima na selo. Iako sam gradsko dete, radio sam u štali, čuvao ovce, vozio traktor, orao njivu. Ništa mi nije bilo teško – seća se Miloš, koji je koristio svaki trenutak da nauči nešto novo, što mu danas u Farmiji dosta znači.

– Završio sam srednju školu smera mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje i od trenutka kada smo dobili prvi računar, počinje moje interesovanje za tu oblast. Osnovao sam studio za igrice sa drugarom Dejanom i kao autori prve 3D igrice priča o nama bila je čak i u Play magazinu.

Zahvaljujući profesoru informatike koji mu je držao dodatnu nastavu, počeo je sam da programira učeći preko interneta. Stipendiju Fakulteta informacionih tehnologija morao je da odbije jer roditelji nisu imali novca da ga finansiraju.

– Baka mi je 2008. godine dala 3.000 dinara i ja sam se sa dve crne torbe iz Negotina preselio u Beograd. Učlanio sam se u studentsku zadrugu, prvo farbao čelične konstrukcije, a onda u Herceg Novom montirao binu za festival Sunčane skale. Radio sam po 12 sati, a novac sam jedino trošio uveče na jednu koka kolu dnevno od 1.10 evra. Preko interneta sam upisao prvu IT akademiju, iako nisam imao novac za nju – priseća se tinejdžerskih dana.

Sa 600 evra u džepu, vratio se kod tetke u prestonicu, slao biografiju brojnim firmama, ali se na kraju ipak zaposlio kao magacioner. Sreća mu se osmehnula i Miloš dobija posao u firmi za razvoj digitalnih rendgena, nakon čega kreću da se ređaju novi poslovi, sve do osnivanja Farmie.

– Uvek sam bio okružen vrlo pametnim ljudima od kojih nisam učio samo o tehnologiji, već i o pristupu poslu i životu. Tako je danas i sa mojim timom. Cilj mi je oni mogu da rade bez mene i da budu potpuno nezavisni. Ulažem mnogo u ljude i svakog dana dosta komuniciramo kako bi svako bolje shvatio svoje zadatke. Smatram da čovek sam po sebi nema vrednost kad je deo tima. Moji zaposleni moraju stalno da napreduju i da uče nove stvari. Neuspeh je normalna stvar i ja ih čak guram da ga naprave, kako bi shvatili da to nije ništa strašno – završava Miloš Milić svoju Priču sa dušom.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Novinar, turistički vodič, putopisac i autor sajta Priče sa dušom o vrednim i talentovanim ljudima. Obožava da putuje, da piše putopise i da pronalazi neobične životne priče. Sa gostima iz inostranstva iznova otkriva lepote Srbije. Ako se pitate gde su maštoviti ljudi puni ideja - posetite njegov sajt.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend