Milan Sisojević – Kendi: Prva asocijacija na elektronsku muziku mi je tehno

0

Milan Sisojević je strukovni dizajner enterijera i predavač 3Ds Max-a sa 3 Autodeskova sertifikata. 3DsMax-om i AutoCad-om se bavi od 2009. godine i od ove godine je u postavi predavača na Webit Akademiji. Hip hop publici je poznatiji kao Kendi ili Cantwait. Muzikom se bavi od 2006. godine, a krajem prošle godine izbacuje album „Van Dometa“ sa gostovanjima afirmisanijih kolega : Marčelo, SkyWikluh, WhoSee itd. Za nekoliko pesama sa albuma su snimljeni i spotovi koji su dospeli na regionalni MTV kao i na njihovu top listu „Domaćica“.

kendi-kaver-final-web

I – Umetnost vs. šund

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Svakako, ali je takođe i omogućeno talentovanim ljudima da se iskažu kroz nove vrste zvukova. Naravno, početak je bio jeziv, dosta je sve MIDI zvučalo, ali danas su instrumenti muzičkih programa sve sličniji prirodnom i organskom zvuku.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund je definitivno mnogobrojniji, nažalost ne ignorišu ga svi, pa i dalje opstaje i uvek će preovladavati. Loš muzičar, koristio on kompjuter ili ne, je loš muzičar, nema tu umetnosti, niti postoji neki žiri koji će odobriti ili zabraniti njegovu muziku.

II – Analogno vs. digitalno

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Zvuk sa ploča, osim što je kvalitetniji, nosi sa sobom i posebnu atmosferu i čini mi se da su se u poslednjih par godina ploče vratile u modu za razliku od kaseta i diskova. Ja, kao i moji slušaoci, nismo živeli u tom vremenu, ali mislim da je romantizovanje prošlosti svima nama zajedničko i svakako da čujemo razliku i drugačije doživljavamo tu muziku nego današnji zvuk.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Prednosti su: širi spektar različitih zvukova, konstantni progres i razvijanje muzičkih pravaca, jedan čovek može zameniti celi orkestar, radno mesto može biti vaša soba itd, sigurno je da je digitalni zvuk doprineo i razvitku i kvalitetu muzike.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Da. U Japanu je to dovedeno do vrhunca, gde se desilo to da im je najveća zvezda ustvari digitalna devojka i njena muzika je pravljena od instrumentala do vokala, isključivo u programu. U skorije vreme su se pojavili i hologram koncerti 2paca i Michael Jackson-a, tako da je pitanje u kom će smeru muzika otići i kakva je budućnost za talentovane vokaliste.

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je, ali se ta kuća pretvori u studio. Još nije tehnologija toliko dogurala, da možemo da dobijemo kvalitetan zvuk sa uloženih par stotina eura. Oprema je nezaobilazna, a ona košta. Mnogo. I na kraju laici ne prepoznaju kvalitet i budu zadovoljni prosečnim zvukom.

_MG_7898

IV – Sviranje vs. programiranje

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Prva asocijacija na elektronsku muziku mi je tehno ili nešto slično, što smatram za najprimitivniji vid muzike. Sa druge strane, ljudi sa kojima sarađujem i koji rade muziku na kompjuteru, godinama vežbaju, nastupaju i sviraju instrumente (najčešće klavir, bubanj i bas) i na kraju, ipak ono što odsviraju na instrumentu ubace u program. To je po mom mišljenju najbolje, koristiti najbolje od oba.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Razlika se smanjuje i u jednom trenutku će digitalni zvuk biti identičan kao organski. Uši današnje publike su naviknute na to, drugačije percipiraju muziku, nedovoljno su naslušani i muzički obrazovani da bi prepoznali i koji je instrument u pitanju, akamoli imitaciju prirodnog zvuka. Stvar je i u tome što publika muzike koju ja radim veći akcenat stavlja na ono što govorim, na gruv i melodiku muzike nego na to koliko verodostojno neki instrument zvuči. Teško je u današnje vreme i s današnjim žanrovima kvalitet muzike gledati po nekim kriterijumima koji su zastareli ili srodniji s nekim drugim žanrovima. Ali sve to ne znači da je muzika manje kvalitetna, već samo drugačija u osnovi i za drugu publiku.

V – Nosač zvuka vs. youtube

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Skoro sam bio na Deezer prezentaciji i drago mi je što oni poštuju izvođače u smislu da nude najbolji, tj originalni kvalitet zvuka. Uzalud vam trud svirači, Youtube je najrasprostranjeniji i najpopularniji vid slušanja muzike na internetu, a ljudima je bitno to što je on besplatan i što postoji downloader za youtube snimke, pa samo – “…to MP3”…Dakle, u suštini, ljudi ne da neće više da plate muzičare, nego prihvataju i lošiji kvalitet samo da je-besplatno ! Nepoštovanje na više nivoa. Autorska prava počinju da se polako vraćaju, naravno u Srbiji ne,” jer Sokoj”, ali videli ste kako je porodica Marvin Gaye-a dobila parnicu protiv Pharella I Robin Thicke-a.

  1. Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne, niti su pregledi na YouTube-u merodavni. Kvantitet ne određuje kvalitet, niti kvantitet (yt) određuje kvantitet (na nastupu). Znam ljude koji imaju milione vjuova i ne sakupe 100 ljudi na nastupu.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može, čak i uspešnije.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Slično bih odgovorio kao i za youtube, s tim da onaj koji je rekao da neće doći, on stvarno neće doći i taj deo statistike treba shvatiti za ozbiljno. Dugme Maybe nam ne pomaže mnogo, a dugme Going je čista iluzija.

VII – Borba za RnR

  1. Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend još uvek nemam, ali kao solo artist, polako spremam novi material i ne žurim, jer je album “Van Dometa” i dalje aktuelan i do leta će biti još nekoliko spotova za pesme sa tog projekta.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Druga strana računara (DSR) je radio show koji se emituje u okviru Noćnog programa Radio Beograda 1.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend