Milan Gurović: Igrajmo za našu decu

0

Živa legenda naše košarke, Milan Gurović, sa oduševljenjem je pročitao vest da je utakmica između Srbije i Litvanije, koja će sutra, 10. avgusta 2019, biti održana u „Štark areni” od 21 čas, humanitarnog karaktera, te poziva sve ljude da ispune dvoranu i podrže nacionalni tim.

Gurović je, između brojnih ostalih nagrada koje je dobio u toku višedecenijske košarkaške karijere, sa nacionalnim timom osvojio zlatno odličje na Svetskom i Evropskom prvenstvu, kao i bronzu na EP.

Svako ko kupi ulaznicu pruža značajan doprinos kampanji Košarkaškog saveza Srbije i UNICEF-u – za izgradnju inkluzivnih igrališta i za pomoć deci sa smetnjama u razvoju, jer polovina prikupljenih sredstava ide upravo u te svrhe. Kako ste Vi reagovali na ovu vest?

Kada sam čuo ovu vest, jako sam se obradovao! Važno je da uradimo sve što možemo za našu decu! Mislim da KSS radi pravu stvar i verujem da ovako nešto može (i treba) da postane tradicija ne samo kada je košarka u pitanju, već i drugi sportovi. Video sam i poziv da svi dođu obučeni u plavo, što je prava stvar. Nadam se da će to ljudi da prihvate masovno. U prošlom periodu, plava boja donela je mnogo radosti i zlata našoj zemlji. Nadam se da će to možda i neka pokretačka snaga za sadašnje generacije.

Ideja Dejana Tomaševića i njegovog tima u KSS jeste da se cela „Štark arena” ujedini oko boje u kojoj igra reprezentacija, pa da na taj način pošaljemo najlepšu sliku u svet. Da li se Vam dopala ova ideja?

Kod nas je to jedinstvo bilo malo poljuljano, jer se mi kroz vekove često delimo na ove ili na one, ali bi bilo sjajno ukoliko bi reprezentacija ujedinila sve i bila magnet pozitivne energije i podrške. Bila bi to lepa uvertira pred Svetsko prvenstvo, a pokazala bi i da smo jači nego što smo ikada bili.

„Evrobasket 2007” – Milan Gurović, košarkaš Srbije, na utakmici protiv Grčke, Granada, 4. septembar 2007; © Nebojša Paraušić

Šta za Vas znači plava boja u košarci?

Pošto smo svi bili okupljeni oko košarke, koja nam je bila i ostala važan deo života, mislim da uspeh koji se generacijama unazad stvarao je vezan za tu plavu boju. Boje ne utiču direktno na rezultat jedne utakmice, ali sigurno na mentalnom planu daju ekipi neku snagu i energiju, to je definitivno. Ova tamno plava nam daje neku sigurnost, pripadnost, samopouzdanje, novi izraz. Ona je simbol pobede.

Koja utakmica iz Vaše košarkaške karijere je ostavila poseban trag u Vašem sećanju?

Malo je u zapećak staviljena 2001. godina, kada smo osvojili zlato na EP u Istanbulu. Ta generacija predvođena našim kapitenom ostvarila je jedan impresivan rezultat, počevši od tri kontrolna turnira – čini mi se da su dva bila u Turskoj, a jedan u Nemačkoj, pa do same završnice samog turnira u Istanbulu. Bili smo neporaženi od kada smo počeli, sve do titule, pa mogu da kažem da je taj šampionat u Turskoj ostavio veliki trag u mom sećanju. Pamtim i veliko jedinstvo koje nas je krasilo. Posle je svako otišao na svoju stranu, zbog obaveza, porodice, ali ostao sam u kontaktu sa Bodirogom i još par igrača.

Kada se sretnemo, ispričamo se, setimo se nekih anegdota, dogodovština, izazova sa kojima smo se suočavali i bude to jedno lepo sećanje. Drago mi je da vidim to jedinstvo i u sadašnjoj generaciji u nacionalnom timu, jer je to jedan od preduslova uspeha.

Najviše Vas pamte po trojkama Americi na Svetskom prvenstvu. Kakav je bio Vaš pristup samoj igri?

Neskromno je da pričam o sebi, ali sam uvek davao sto odsto od sebe na terenu i ostavljao sam srce za reprezentaciju. Smatram da je nacionalni tim jedna svetinja, te da taj stav treba da bude prisutan kod svih koji se bave sportom. Taj pristup igri mi je možda i važniji od priča da sam bio uspešan u šutevima za tri poena, po nekom sprečavanju kontranapada, odbrani…

Često Vam se na priču o reprezentaciji javljaju emocije, u kojima dominiraju pojmovi sreća i nostalgija. Uloga jedne reprezentacije trebalo bi da bude?

Pomešana su osećanja, pogotovo kod nas koji smo rano otišli u Grčku, gde smo naše ime stvarali pod tuđim nebom. Nekako, osećali smo jaku nostalgiju koja nas je vezala za nacionalni dres i tu neku nenormalno jaku želju da jednog dana budemo deo te priče. Želeli smo da pokažemo patriotizam, pripadnost naciji. Košarka je bila sport broj jedan, mada je došla ta kraća kriza posle Indijanapolisa, kada su tereni postali sve prazniji, a deca krenula da se bave drugim sportovima.

Srećom, ponovo je napravljen zamah, kult reprezentacije se vratio i tereni opet vrve od klinaca. To je ono čemu težimo, da deca nisu na ulicama, da se ne drogiraju, da nema nasilja i da su okrenuti sportu. Mislim da je to jedna velika i važna uloga reprezentacije – da prenosi poruke deci o pravim vrednostima.

A koju društvenu ulogu i odgovornost ima današnja generacija?

Siguran sam da ovi momci imaju taj motiv i želju da igraju. To su i pokazali Teodosić, Bogdanović i ostali momci koji su dolazili u toku prozora, ali moramo da razumemo i one momke koji nisu, poput Jokića, jer jednostavno njihovi klubovi nisu davali vremena i prostora da se priključe nacionalnom timu.

Što se tiče njihovog kvaliteta, u to niko ne treba da sumnja. Svi se nadamo da bismo mogli da dođemo do finala i tog duela sa Amerikancima, da vidimo gde smo i šta smo. Naša selekcija će biti jedna moćna mašina koja će graditi pobede, na terenu i van njega!

(Fotografije: Milan Gurović; © „Vikimedija”, „Kurir”, „Blic”)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend