Maja Šuša i Slaven Došlo su mladi glumci koji su svojim neospornim talentom i velikom harizmom za kratko vreme osvojilu publiku širom Srbije i regiona.

Maja je diplomirala glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu 2013. godine, u klasi Nebojše Dugalića, a Slaven 2014. godine, u klasi Mirjane Karanović. Takođe, Maja Šuša je i osnivačica i umetnička direktorka „Bašta festa”.

(Fotografija: Peti „Bašta fest” – Slaven Došlo i Maja Šuša, 2018, Bajina Bašta; © Bašta fest)

Zašto baš gluma? Da kojim slučajem niste uspeli da položite prijemni ispit iz glume, šta bi bila Vaša druga opcija?

Maja: Odrasla sam u Pozorištancetu „Puž” i od malena mi je bilo prirodno da se bavim ovim poslom, samo sam to i htela.

Da se nije desio upis, sigurno bih pokušavala još nekoliko puta. Neke (labilne i nepripremljene) alternacije bile su žurnalistika i psihologija.

Slaven: Kada sam bio mali, dugo nisam progovorio ni reči, ali kada sam jednom progovorio, više nisam zaklapao usta, pa su moji roditelji odlučili da podrže moju želju da krenem u Dramski studio pri Narodnom pozorištu u Somboru, kako bi svakodnevne kućne predstave izmestili u odgovarajući prostor. Tako sam se prvi put upoznao sa tom igrom i slobodom i više nisam odustajao od toga.

Neki obrisi eventualne zamene su mi bile političke nauke ‒ međunarodni odnosi, iako me je zapravo uvek zanimala i biologija.

Da li je teško odigrati ulogu homoseksualca? Koliki je to izazov bio za Vas i jeste li se bojali kako će publika to prihvatiti, s obzirom na to da je Lazar iz filma „Pored mene” jedna od Vaših prvih i značajnijih filmskih uloga?

Slaven: Da, bojao sam se ‒ i to osude ljudi koji ne prihvataju odgovornost za sopstveni život, žmure na jedno oko i osećaju se kao pozvani da brane javni moral, ne želeći da prvo pokušaju da razumeju i uvide da su problemi zajednički. Samo je različit stepen izolovanosti i diskriminacije.

U smislu kontroverze je to, zaista, bio veliki izazov, ali mislim da bi, u glumačkom smislu, svako trebalo da bude podjednako sposoban da voli stolicu koliko i muškarca ili ženu. Ne razumem zašto vlada mišljenje da je teže odigrati homoseksualca nego li ubicu ili kriminalca.

Kada možemo da očekujemo nastavak filma „Pored mene”?

Slaven: Na proleće bi trebalo da počne snimanje nastavka i veoma mu se radujem, zbog toga što je Stevan Filipović, zajedno sa Milenom – Minjom Bogavac, opet napisao nešto suludo i skoro neizvodljivo. Sedam godina mature i svi u međusobnom sukobu ‒ boreći se za jednu nagradu. Jedva čekam!

(Fotografija: Slaven Došlo i Maja Šuša, 2018; © Ivana Pejak)

Opišite mi glumu u tri reči.

Maja: Igra, otkrivanje, empatija.

Slaven: Igra, sloboda, razumevanje.

Ovog leta je održan peti po redu „Bašta fest”. Jeste li zadovoljni celokupnom organizacijom ovogodišnjeg festivala i koliki je njihov značaj za samu dramsku umetnost?

Maja: Prezadovoljni i preumorni.

Dosad smo imali utisak da nam je svaka godina sve lakša, da smo uigraniji i spremniji. S obzirom na to da je peto izdanje, prvi mali jubilej, ovogodišnji festival je bio mnogo veći, kompleksniji i posećeniji nego prethodni, tako da je postao ozbiljan izazov izboriti se sa njegovim rastom i pratiti ga.

Festivala ima mnogo i njihov značaj zavisi od sadržaja i koncepta koje svaki od njih nudi. Mislim da bi bilo pametno kada bi postojala jasna kulturna politika i plan po kojem se svi ti festivali razvijaju i finansiraju, ali to je neka mnogo veća i kompleksnija tema.

Slaven: Ja sam iz Sombora, tako da apsolutno razumem značaj ovakvih kulturnih dešavanja za manja mesta i strašno mi je drago da je početni entuzijazam dvoje „ludaka” (Maje i Jovana, koji su osnivači) dobio oblik ozbiljnog festivala, što se lako moglo videti ove godine. U tom smislu, moram da napomenem da je lokalna publika, koja dolazi iz Bajine Bašte i okoline, bila i ostala ta kritična masa koja, pored nadljudskih napora organizacije, ovaj festival čini živim i daje mu značaj.

Publika sada već ozbiljno diskutuje i promišlja o temama koje se provlače u filmovima, i smatram da je to, pored toga što neki novi klinci žele da upišu akademije i ne misle da je umetnost jeftina TV zabava, najveći značaj festivala.

Generalno mislim da festivalima nedostaje propratnih sadržaja, edukativnih radionica i komunikacije sa publikom, da to nije samo revija filmova, već mnogo više, a „Bašta tim” se trudi da to tako i bude.

(Fotografija: Maja Šuša i Slaven Došlo, 2018; © Ivana Pejak)

Na Vašem profilu na „Instagramu” radite zanimljiv projekat ‒ u vidu dnevnih storija od 100 dana. Kako ste došli na ovu ideju? Imate li viziju o tome da snimite neki film ili TV seriju baziranu na temu #100dana?

Maja­: Jedan drug mi je predložio izložbu, što, zaista, nije loša ideja, ali, zapravo, nisam imala nikakav dalji plan. To je počelo kao neka vrsta igrice same sa sobom. Pročitala sam negde da postanete srećniji ako svaki dan zapišete šta Vas je tog dana načinilo srećnim, pa sam pomislila da bi bilo zgodno to na neki način zabeležiti na „Instagramu”, jer ću tako sigurno biti odgovorna prema izazovu.

Naučila sam da ti je u trenucima prave i najveće sreće poslednja stvar u glavi da uzmeš telefon i fotografišeš, a zadatak je vremenom postao mnogo jednostavniji. Ne zato što mi se život nešto mnogo promenio, već se samo promenio moj pogled na njega.

Sledeće godine, na „Prvom programu” Radio-televizije Srbije (RTS) očekuje nas premijera nove TV serije „Pet”, u kojoj ćemo, pored Vas, moći opet da gledamo i druga značajna imena naše glumačke scene. Osim što pripada kriminalističkom žanru, tek pre par godina zaživelim kod nas, šta je još izdvaja od ostalih TV serija današnjice?

Maja: Izdvaja je i dobar scenario, veliki entuzijazam i pokretačka energija, koji, čini mi se, nekad izostaju u TV projektima.

(Fotografija: Slaven Došlo i Maja Šuša, 2018; © Ivana Pejak)

Poznato je da ste veliki avanturista i da često putujete. Koje mesto Vam je omiljeno i stalno mu se vraćate sa istom radošću, kao da ga prvi put posećujete?

Maja: Postoji nekoliko mesta koja su nam postala redovne destinacije, a to su Zagreb, Ada Bojana, Pula, Rovinj i, naravno, Bajina Bašta i Tara. Sve ostalo je promenjivo i obožavamo da se upuštamo u nova putovanja, pogotovu ako uključuju više od dvanaest sati vožnje kolima.

Slaven: Delim mišljenje sa Majom.

Pozorišni ili televizijski mjuzikl?

Maja: Nikad nisam radila mjuzikl i sigurna sam da bi mi bio zanimljiv u svakom obliku, ali, možda, najpre film.

Slaven: Ja već igram u dva mjuzikla u Pozorištu na Terazijama, a u junu ove godine smo završili snimanje i mjuzikla „Pored mene”, za potrebe dečjeg programa RTS-a, tako da mi je negde jasno kako to izgleda i ispred kamere. Ipak mi se čini da bih izabrao pozorište, samo zbog besomučnog ponavljanja i čekanja na snimanju tehnički veoma zahtevnog žanra.

(Fotografija: Maja Šuša i Slaven Došlo, 2018; © Ivana Pejak)

U kojim projektima trenutno možemo da Vas gledamo?

Maja: Za sada „Kad su cvetale tikve” u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP) i u našoj pokretnoj duodrami „Otvorena veza, skoro pa previše!”.

Slaven: Možete da me vidite u „Novom dobu” u „Bitef teatru”, „Carstvu nebeskom” u Narodnom pozorištu u Beogradu (ali i u „Bitef teatru”), „Fantomu iz opere” i „Glavo luda” u Pozorištu na Terazijama, „Gozbi” u „Zvezdara teatru”, „Aladinovoj čarobnoj lampi” u Pozorištu „Boško Buha”.

A trenutno spremam i dve nove predstave: „Stvaranje čoveka” rediteljke Ivone Šijaković, po tekstu Tijane Grumić, u Pozorištu „Atelje 212” i „Carevo novo odelo” u „Bitef teatru”.

Kako vidite pozorišnu i filmsku scenu za 50 godina?

Maja: Nadam se da će biti inspirativna, provokativna, pametna, autentična i uzbudljiva. A pre svega, da će postojati prostor da se ljudi bave onim do čega im tada bude iskreno stalo.

Slaven: Pre svega se nadam da ćemo pronaći način da u halabuci gluposti dopremo do ljudi, izbacimo suštinu i otresemo se zabluda.

(Fotografija: Peti „Bašta fest” – Slaven Došlo i Maja Šuša, 2018, Bajina Bašta; © Bašta fest)

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

1 komentar

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend