Luke Black: „Umetnost nije dobra ukoliko ne donosi nevolju“

0

Luka Ivanović, poznat pod umetničkim imenom Luke Black, srpski je pop pevač, tekstopisac i producent. Njegova muzika u izdanju Universal Music Group izazova lepe reakcije publike kao i zavidna mesta na Domaćici Mtv-ja.

nullOsim autorskom muzikom, bavi se i audio produkcijom i režijom sopstvenih nastupa i muzičkih spotova. Tražeći svoj umetnički izraz eksperimentiše i isprobava nove i neočekivane forme i stilove. U okviru projekta Instagrama @music Luke je bio jedini izvođač sa naših prostora koji je pomenut od strane britanskog nacionalnog BBC radija.

Sasvim sam te slučajno čuo na MTV-ju, kad si objavio pesmu Holding on to love, koliko se tadašnji Luke promenio?

Nije mnogo, ali svaki dan odvojim najmanje sat vremena da sebe nadogradim i nešto novo naučim u vezi sa muzikom. To su sitni koraci ali vidim da mi pomažu u projektima na kojima trenutno radim. Mislim da treba stalno raditi na sebi i svom talentu jer ne postoji granica, samo ti svakodnevni ciljevi koje sebi zadajemo da bismo taj dan bili bolji nego dan pre.

Kako bi objasnio to da te ljudi u Kini više vole i slušaju nego ovde?

Ipak mislim da su ovi prostori mnogo specifični i da se ljudi teško navikavaju na nešto novo, ali mislim da će se to promeniti i da će se otvoriti put za druge umetnike koji žele da se izraze na sličan način. Ljudi u Kini nemaju nikakve predrasude sa druge strane, i to je ono što sam naučio o njima. Nije im bitno odakle dolazite, bitna je samo muzika – to je nekako i moja filozofija.

null

Da li planiraš da snimiš pesmu na našem jeziku?

U ovom trenutku ne, ali bi bilo zanimljivo da to probam u nekom zanimljivom kontekstu kao neka mešavina sa onim što radim – mogao bih možda i raditi sa nekim ko peva na srpskom, to bi bilo interesantno. Za sad radim na svom primarnom zadatku, pa ćemo videti šta će biti sledeće.

Ko ti je dao šansu?

Pokušavao sam u nekoliko navrata da pokucam na vrata izdavačkih kuća u Srbiji ali im je bio problem što ne pevam na srpskom jeziku, a fuziju mog žanra i srpskog jezika u tom trenutku nisam mogao da zamislim a da ne zvuči pogrešno. Šansu su mi dali članovi benda Zemlje Gruva, moja profesorka pevanja i ljudi iz srpskog Universal Music-a koji se se svi našli na jednom mestu 2014. godine na Gruvlend festivalu na kom sam nastupao. Veoma sam zahvalan za podršku svih ljudi sa ovih prostora.

U nekoliko spotova nosiš maske Saše Škorića, kakav se Luke krije iza njih, kakav si privatno?

Mislim da sam potpuno isti i ovako i onako. Ne postoji privatno za mene, muzikom moram da se bavim a izlazak iz ‘privatnosti’ je jedan od koraka ukoliko želim da na primer konačno odvedem baku u Pariz. Ono što je meni bitno da izrazim kroz svoj rad je i taj momenat vanzemaljca u malom gradu koji se nikako nije uklapao čak iako sam se ‘molio’ da mi se svide stvari iz mog okruženja ili načini zabave drugih ljudi – jednostavno to nije išlo i onda sam odlučio da taj momenat ovekovečim kroz muziku. Mislim da sam mnogo sigurniji kada negde nastupam nego što sam svakodnevno, i to je nešto što pokušavam da prenesem sa bine na ulicu.

Koga posebno poštuješ sa naše/svetske muzičke scene?

Bend Zemlja Gruva jer su mi mnogo pomagali tada kada sam bio potpuno ‘nesnađen’ u muzici, ali najviše zbog toga što je to bend za koji znam da daje ceo život muzici, nadam se da ću i ja u svom životu uspeti da nadjem svoje ljude sa kojima ću moći svaki dan da uživam u radu. Što se tiče svetske scene to su Bowie, Lennon, Björk… ali sam se od njih udaljio poslednjih nekoliko godina i malo sam se više povezao sa scenom nadolazećih umetnika producenata.

Kako je došlo do saradnje sa Venzom?

Preko zajedničkog prijatelja, producenta Lexxmatiq-a koji je video potencijal u našoj saradnji. Venza mi je poslao instrumental neke neimenovane pesme od koje je nastao ‘Seek & Hide’ i bilo mi je jasno da je super kombinacija s obzirom da sam pesmu i melodiju pevanja napisao za 5 minuta. Nakon toga sam imao ideju da radimo i na pesmi ‘Demons’ na kojoj sam radio u tom trenutku. Ono što je moj san je da mojim razvojem dodjem do što više talentovanih ljudi sa kojima ću moći da pravim dobru muziku ili druge stvari.

Srbija ima dosta talentovane dece koja ne znaju odakle da počnu… dok si u svojim mladim danima pisao i snimao pesme u sobi, kakav je bio tvoj plan?

Moj plan na početku nije bio da se probijem jer nisam ni bio svestan postojanja muzičke scene u okolini, ali sam to radio zato što sam morao to da radim. Mislim da je sada vreme talentovanih ljudi koji rade dosta stvari sami i generalno se treba boriti za to svakodnevno. Moji roditelji su mislili da sam ‘’poludeo’’ kada sam im rekao da ću se ovim baviti i da je to to, jer su mislili da je to u Srbiji nemoguće – i nisu totalno pogrešili ali opet to je nešto kroz šta se mora proći, ne bih voleo laganu vožnju u životu mislim da ne bi bila inspirativna. Moj savet je da svaki dan rade na sebi, a to uključuje i verovanje u to što rade.

null

Da li je Srbija zemlja u kojoj vecina umetnika ne rizikuje, vec idu na sigurnu kartu uspeha?

Nisam siguran ne bih nazvao ljude koji idu na sigurnu kartu uspeha umetnicima, ali ima dosta ljudi koji svakodnevno doprinose kulturi iako im to ne donosi mnogo novca, bitno je biti siguran u svoj medij izražavanja. Ja sam se okružio kreativnim ljudima koji boje izvan linija, na primer srpska dizajnerka Mona Lacko je jedna od ljudi koja pravi nesvakidašnje odevne kombinacije ili fotograf Vasso Vujović, sa kojim radim od početka je gurao svoju viziju iako je to donosilo i neke probleme. Mislim da umetnost nije dobra ukoliko ne donosi nevolju.

Kul je biti iz Srbije, ali kako opisuješ Srbiju ljudima koji nisu kročili ovde?

Generalno mislim da je Srbija puna ljudi koji su dobri domaćini, super je što se ovde ne dešavaju svakodnevno neke elementarne nepogode, imamo fenomenalnu hranu, tradiciju i prirodu. Mislim i da znamo da se zabavimo mnogo bolje nego dosta ljudi u inostranstvu, što su mi i potvrdili prijatelji iz inostranstva.

null

Dosta umetnika, sportista i glumaca dobiju podršku našeg naroda tek nakon uspeha u inostranstvu, da li si osetio na svojoj koži određenu promenu kad si se vratio sa turneje iz Kine? Zašto je to tako?

Mislim da će ljudi koji vole moju muziku na ovim prostorima voleti bez ikakvih spoljašnjih uticaja, ali da taj fenomen postoji – postoji. Baš mi je krivo što je tako, jer u svetu ljudi dosta poštuju i neguju svoje umetnike, pa čak i veću šansu imaju ljudi koji su sa tih prostora nego stranci.

Kada očekujemo projekat malo većih razmera?

Radim na albumu već duže vreme, ali i na tome da tu viziju ostvarim. Bavljenje muzikom potpuno od nule je puno oscilacija, i dok se te linije ne približe nekoj ravnijoj konstanti treba raditi na sebi da bismo bili što spremniji za ono što donosi ovaj posao.

Šta si poslednji put uradio nešto prvi put?

Išao sam na Avalski toranj, znamenitost blizu Beograda, i posle dužeg vremena disao sam manje toksičan vazduh, na šta nisam toliko navikao pa je to imalo zanimljivo dejstvo haha.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Student Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Dadilja u kriznim momentima. Ume svakog da sasluša, ali ipak na kraju sluša sebe. „Kad bi bilo” pretvara u „eto, i to sam uradio”. Ne drži ga mesto. Ne pije, ali će mu koka kola doći glave.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend