Isidora Bjelica: Mi favorizujemo negativnosti i to nam se vraća kao bumerang

4

Književnica Isidora Bjelica, heroina današnjice, koja je još kao devojčica smatrala da je književnost najlepša i najvažnija stvar na svetu sada je veoma uspešna u tome. Tako mlada slušajući priče Meše Selimovića, Ive Andrića i Branka Ćopića, igrajući klikere u salonu svoga dede, stiče delić iskustva da sa 16 godina počne da piše svoju prvu knjigu. Danas, u 48. godini života, prolazi kroz gorke trenutke, međutim njenim vedrim duhom, podrškom porodice i prijatelja kao i mnogobrojnih čitaoca, dobija snagu da se četvrti put izvuče iz kandži svega negativnog.

Narod na Balkanu ima poremećen sistem vrednosti, kako je došlo do toga i ko je uticao na takve promene?

– Oko sistema vrednosti ljudi se svađaju hiljadama godina, ono što je dobro za nekog, nije za drugog. Ljudi mrze i spremni su da ubijaju zbog sistema vrednosti. Što se tiče Balkana činjenica je da ima puno mržnje, zavisti i netolerantnosti… Mogla bih da kažem da je za to odgovoran težak život i klima, ali ne mislim tako, prosto smo kao narod na tom nivou i treba da koristimo što više svoje dobre osobine kojih je mnogo, a ne da se fiksiramo na loše. I za narod kao i za pojedinca važi ono čistima je sve čisto/ dok u svemu vidimo zlo i prljavštinu tako će nam i biti. Mi prosto favorizujemo negativnosti i to nam se vraća kao bumerang.

isidora1Novcem se može kupiti sigurnost i sreća?

– Koliko je pogrešno precenjivati materijalni aspekt, pogrešno ga je i mrzeti. Ja lično pokušavam da ispravim svoj prezir prema materijalnom jer svaki dualizam vodi u bolest. Niti je minimalizam dobar niti potpuna negacija materijalnog. Veliki je broj nas koji traga za duhovnošću čini istu grešku i prezire materijalno, što kako savremeni psiholozi objašnjavaju dovodi do nesnalaženja u ovom materijalnom svetu. Dosta toga je recidiv komunizma, a dosta posledica pogrešnog shvatanja duhovnosti. Podsetiću vas da Marfi kaže da je to sve problem mišljenja. Ako mrzimo ljude koji su uspešni i imaju novac, mi postajemo gori od onih koje ništa sem novca ne zanima.

„Umetnici u Srbiji žive tako teško da im ne treba ni bolest da bi bili siromašni“ – gde se pozicioniraju danas umetnici u Srbiji i da li su oni poslednja linija odbrane kulture i stvaralaštva?

– Nažalost to je tako stotinama godina jer se ne razume koliko je umetnost važna za život.
Pa ipak umetnost je krajnje individualan čin i svaka racionalizacija i stavljanje umetnosti pod okrilje države dovodi do raznih instrumentalizacija. Na umetniku je da prihvati svoj krst i da daruje lepotu svetu, sve ostalo je politika.

Da li vam se segmenti u životu dešavaju slučajno ili sa razlogom?

– Ništa se ne dešava slučajno. Zadatak koji sebi duša postavi u ovom svetu donosi određena događanja i situacije koje mora da razreši da bi napredovala i to je sve. To je ta ontološka dramaturgija koju zovemo život i tu nema slučajnosti i ma kako izgledalo da nam se dešavaju loše ili dobre stvari to su samo situacije iz kojih učimo da bi naša duša napredovala.

Muškarci, a i žene, traže pametne i lepe partnere za ljubav u koju ubacuju i doze preljube, na šta se svela ljubav?

– U svakom čoveku u njegovom srcu je živi Bog. Suditi o tuđim postupcima pa i ljubavnim nije nešto što Bog od nas traži. Svako je sebi duhovni zadatak tako i njegova ljubav. Dovoljno je da čovek istinski sluša svoje srce i tako ispunjava svoj smisao. Ljubav je centralna stvar ovog kosmosa i kao sto napisah u knjizi “Sama“ na ovoj smo planeti da učimo ljubav. Pa opet Bog daje toliku slobodu da čovek može i da je negira. Naše je da volimo, a ne da sudimo drugima.

isidora2

Isključivo su roditelji krivi za vaspitanje dece?

– Ne mislim tako, karakter je čudo, etimoliški karakterus je ono što je upisano… Što prethodi vaspitanju. Naravno da je velika odgovornost porodice kao i društva. Imate slučajeve da su deca isto vaspitavana, jedno ispadne problematično, drugo ne. I dalje verujem da se ljubavljuu vaspitava, a ne bićem…

Sve je više objavljivanih autora, ko u Srbiji uspeva u tome?

– Pa zato što je došlo do kosmičke dezinformacije da se može ozbiljno zaraditi na knjigama došlo je do ovog juriša da se postane pisac… Sa druge strane procenat koji pisac dobija od 7 do 10% – što je svugde u svetu zaista ne može dovesti do bogaćenja obzirom na nisku cenu knjige. A možda smo i mi nacija koja više voli da piše nego čita haha. Ne bih se mešala ni diskutovala o ukusima ali svaka ciljna grupa prepozna ono što traži pa ipak važno je napomenuti da žene čine 80 posto čitalačke publike. E sad zašto muškarci manje čitaju, to je već ozbiljno pitanje.

Šta ćete da radite kada se oporavite?

– Ne mislim unapred, živim u trenutku. Dobra stvar kod svake teške bolesti je što vas oslobodi misli o prošlosti i budućnosti i što vas nauči najtežoj lekciji – životu u sada, prisutnosti u trenutku…

Pročitao sam negde da život nije čekanje da se oluja završi, već da čovek nauči da plese sa kišom i vetrovima? Koliko dobro plešete?

– Pa, s obzirom da četvrti put uspevam da se batrgam iz kandži smrti mislim da me to ako ništa čini bar zanimljivom plesačicom.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Student Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Dadilja u kriznim momentima. Ume svakog da sasluša, ali ipak na kraju sluša sebe. „Kad bi bilo” pretvara u „eto, i to sam uradio”. Ne drži ga mesto. Ne pije, ali će mu koka kola doći glave.

4 komentara

  1. Avatar

    Da jedan student III godine dobije priliku da uradi intervju sa Isidorom je stvarno ostvarenje sna. Mora da si dobar, samo tako nastavi 🙂

    Poslednje pitanje je tako jako!.. a tek odgovor. Bravo ti ga

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend