Filip Nikolow iz Svilajnca ima 26 godina i pre 5 godina mu je dijagnostikovan dijabetes tip 1.
Prihvatanje i mirenje sa tom činjenicom zahtevalo je snagu, ali i vreme.
U današnjem tekstu saznajemo nešto više o tome i koliko je on zapravo jači od dijabetesa.

Filipe, šta ti je prolazilo kroz glavu u trenutku kada su ti lekari ustanovili dijagnozu?
– Slušao sam, ali nisam bio svestan šta je to. Nisam imao apsolutno nikakvo znanje o toj bolesti. Mislio sam da ću to vrlo lako rešiti, jer u tom trenutku sam psihički bio dosta jak. Međutim, kada sam shvatio da je to autoimuna bolest, neizlečiva…psihički sam potonuo i predao se bez borbe.

Ispričaj našim čitaocima prvih mesec dana tvog života, nakon što ti je dijagnostikovan dijabetes?
– Ravnodušnost je maksimalno bila prisutna. Nisam pazio na ishranu, nisam vodio neki zdrav život. Sve mi je abnormalno brzo krenulo na loše. Veoma teško mi je pao početak i zbog sažaljenja drugih ljudi. Osećao sam se jako loše i nekako, drugačije. Samo kad se setim tih pogleda… Neverovatno odvratan osećaj.

Kako je izgledala tvoja psihološka borba?
– Mogu samo da kažem da sam plivao u moru crnih misli. To je, u suštini, najgori deo. Skoro cela godina mi je tako prošla. Najteža godina u mom životu. Možda sam mogao da prođem bolje, da se izborim barem malo, ali…nisam znao kako.

Nakon toga si se izolovao i od ljudi?
– Izolacija od svih je bio moj sledeći korak. Svi su mi smetali, mnogo sam ćutao i samim tim sam bio čudan u društvu. Ljudi koji su me poznavali, nisu mogli da me prepoznaju. Smetalo mi je sve to. Jako mi je smetalo. Samopouzdanje mi se svelo na neki minimum, gde mi je nekako sve predstavljalo pretnju i osećao sam se veoma ugroženo. Razlog ćutanja i ponašanje odsutnosti upravo su bile te crne misli.

Kako je nekada izgledao jedan tvoj sasvim običan dan, a kako danas nakon pet godina?
– Pre sam bio izgubljen, nisam imao cilj, odustao sam od svega. Nisam mogao da pronađem sebe ni u čemu. Sada je sve kako treba. Radim ono što volim, srećan sam, zdravlje je nikad bolje – totalni kontrast!

Lekari su rekli da si ti medicinski fenomen?
– Bio sam kod jednog profesora na medicinskom fakultetu, pozvao me je da se uveri u moju priču. U suštini, nije mogao da veruje da dižem tolike kilaže na treninzima.
Postao si licencirani trener za osobe obolele od dijabetesa?
– Da. Kada sam počeo da treniram, dosta sam se edukovao oko ishrane i imao sam brže rezultate. Primetio sam da mi to odlično ide i prijalo mi je veoma kada ljudima saopštim da sam dijabetičar, a da je fizička spremnost na nekom korektnom nivou. Oduševljenje mi je uvek imponovalo i dalo mi je motivaciju da treniram još više.
U jednom trenutku sam postao svestan da sam svoje zdravlje odlično regulisao, da sam postao fizički spreman u sportu kojim se bavim i isto tako, da mogu da svoje znanje i praksu prenesem drugim ljudima koji boluju od iste bolesti i time im pomognem.

Koja je tvoja poruka koju želiš da pošalješ svim osobama koje imaju dijabetes?
– Želim da motivišem ljude, da im probudim želju da ne treba nikad da odustanu i da je ovo borba bez prestanka. Želim da im dam do znanja da moramo mi kontrolisati dijabetes, a ne on nas.

 

Koji su tvoji dalji planovi u životu?
– Cilj mi je da otvorim fitnes centar, gde ću isključivo raditi sa osobama obolelim od dijabetesa, da imam nadzor endokrinologa, jer želim da svaki klijent prvenstveno oseti sigurno i pridobijemo njihovo poverenje. Hoću da pomognem tim ljudima i uverim ih da smo JAČI OD DIJABETESA. 

Oglašavanje

O autoru

Radnim danima sam Šejn, vikendom sam Brus Vejn.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend