Na globalnoj mapi veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML), za poziciju Srbije i regiona je važno to da se startni položaji još uvek zauzimaju, kaže Dragan Pleskonjić, svetski poznat istraživač, inovator, autor, savetnik i stručnjak za informacionu bezbednost, koji je fokusiran na polje mašinskog učenja i AI i njihove primene u informacionoj bezbednosti i privatnosti.

U ovom razgovoru, na pitanje o svom mišljenju o veštačkoj inteligenciji u domaćoj industriji, on je objasnio da u Srbiji postoje talenat, veštine, znanje, veliko interesovanje i osnova za stvaranje kritične mase, koja će definitivno doneti velike rezultate u budućnosti. Štaviše, rezultati su već postignuti u nekim značajnim projektima i primenama AI i ML – u rešavanju praktičnih problema i stvaranju široko prihvaćenih proizvoda, rešenja i usluga.

„Jasno je da ekonomski snažnije zemlje imaju veći potencijal za napredak u toj oblasti, kao i nebrojene mogućnosti za finansiranje. Za uspešan razvoj AI i mašinskog učenja potrebni su nam podaci, algoritmi, alati, infrastruktura i, najvažnije, učeni i vešti ljudi. Jedan od važnih preduslova sadržan je u izreci da su podaci nova nafta. Bez podataka nema ni uspeha u tim poljima. Međutim, talenat i znanje su najvažniji „sastojci”! U srpskom AI ekosistemu entuzijasti su već počeli – napravili su značajan napredak i njih bi trebalo da pratimo i podržimo”, rekao je Dragan Pleskonjić.

Koja je trenutna situacija u polju  veštačke inteligencije u Srbiji (i regionu)?

Možda nisam najpogodnija osoba da odgovorim na to pitanje, pošto moj fokus nije usmeren na lokalno tržište. Ipak, uočavam dosta aktivnosti, veliki broj obično manjih timova, često u formi ad-hoc projekata ili start-ap firmi, kao i timova u sklopu istraživačkih institucija ili različitih kpompanija, koji rade na vrlo konkretnim rešenjima, gde je dokazano da primena AI i mašinskog učenja može doneti značajan napredak i dodatnu vrednost. Iznad svega, čini se da svi oni dele visok nivo entuzijazma da uče i napreduju. Ne mislim da zaostaju za velikim svetskim centrima – čak su neka vrlo inovativna rešenja nastala upravo u Srbiji ili regionu i privlače puno pažnje.

Ipak, oni moraju da se suočavaju sa izazovima finansiranja i infrastrukture, na razlilčite načine. Takođe, neki pokušavaju da rade sa lokalnim tržištem, koje, uglavnom, još uvek nije „AI friendly”. Pored toga, mislim da se susreću sa dosta nerazumevanja, koje ide u dva ekstrema: s jedne strane, postoji veliko nepoverenje, pa čak i strah, jer ljudi ne znaju šta je to, dok s druge strane, velika su očekivanja, jer mnogi misle da će AI rešiti sve probleme, za kratko vreme.

Mislim da je neophodno raditi na podizanju svesti, edukaciji i uspostavljanju pogodne sredine i infrastrukture. Zbog toga, napore „SEE-IT Summit-a” vidim kao pozitivan korak u pravom pravcu.

Kako AI može da doprinese rešavanju problema u nekim od najvanijih grana srpske privrede?

Automobilska industrija: Potencijal je ogroman! Lično poznajem ljude iz našeg regiona koji vode ili značajno doprinose u istraživanju i razvoju samovozećih automobila, povezanih uređaja i sličnih projekata u nekim od najvećih svetskih kompanija. Pored toga, planiram da jedan od mojih narednih projekata bude u polju kolektivne inteligencije uređaja, takozvana „swarm intelligence”, koja može biti primenjena i na automobilsku industriju.

Poljoprivreda: Verujem da tu leži bezbroj mogućnosti. Ipak smo mi zemlja programiranja, IT, kreativnih delatnosti i poljoprivrede. Ako bih nekim slučajem ja odlučivao koji su to taktički pravci kojima treba da se krećemo, rekao bih da su to programiranje (u smislu svega što kreativne delatnosti i komunikacija obuhvataju) i poljoprivreda. IT, veštačka inteligencija, mašinsko učenje i poljoprivreda su naši veliki potencijali. Razvojem tih sektora, ljudski rad bi mogao biti zamenjen, a celokupna poljoprivreda unapređena. Ipak, to nije moguće bez šire podrške.

Zdravstvo: Generalno, i svetsko zdravstvo i dijagnostika imaju mnogo blagodeti od mašinskog učenja i AI. Moramo da uhvatimo taj talas! Imamo ogromne količine podataka smeštene „negde”, kao i dobre lekare i zdravstvene radnike, od kojih mnogi imaju sjajne ideje – kako bi se celokupno zdravstvo moglo unaprediti. Mislim da u Srbiji ima puno mogućnosti za unapređenje te oblasti, naročito dijagnostike. To istraživanje bi pak moralo da bude interdisciplinarno, te da budu uključeni i inženjeri koji se bave AI i mašinskim učenjem, ali i lekari, farmaceuti, softverski timovi… To polje je osetljivo u smislu privatnosti i bezbednosti, tako da se i na to mora obratiti pažnja.

Maloprodaja/Finansije: Svetske banke i druge finansijske institucije koriste AI u velikoj meri, što im pomaže da analiziraju stotine miliona transakcija, izračunavaju kreditni rizik, detekciju mogućih prevara, prognoze tržišta i tome slično. U maloprodaji, ta nauka se koristi u marketinške svrhe, planiranje proizvodnje i distribucije dobara, predviđanje i preporuku kupcima i tako dalje. Mogućnosti u maloprodaji i finansijama su zaista nebrojene. Možda je korisno pomenuti da su u tim oblastima pitanja privatnosti i bezbednosti veoma bitna. Moj projekat „INPRESEC” (Intelligent Predictive Security) zapravo je implementacija AI i mašinskog učenja, primenjeno na sajber bezbednost i privatnost. Postigli smo značajan napredak u predviđanju budućih dešavanja, u procenema šansi za sajber pretnje i napade, kao i u prevenciji i detekciji. Rešenje ima visoke performance i tačnost, sa malim brojem lažnih uzbuna, što je veoma važno. Brzina zaključivanja, tačnost i druge performanse koje smo postigli su zaista ohrabrujuće – i ovaj istraživački projekat će izrasti u nešto više, bez sumnje!

Da li su opravdane sumnje pojedinaca da će nam veštačka inteligencija „oteti” poslove?

AI je nešto novo i drugačije, ali ne mislim da je taj pristup loš, iako mnogi pokušavaju da prošire strah, nesigurnost i sumnju prema toj vrsti nauke. Svakako će biti potrebe za regulativom i sada se mnogo priča o etici u veštačkoj inteligenciji. Postoje važni izazovi o kojima se mora voditi računa, bez dileme. Ipak, AI i mašinsko učenje vidim kao pomoć društvu, ne kao pretnju, već više kao olakšanje od razlčitih neinspirativnih poslova, gde će ljudi moći da se usmere na neke značajnije i uzbudljivije aktivnosti. AI će unaprediti naš rad i poslove u budućnosti, na neprevaziđenom nivou. Mislim da će uzeti neke poslove, ali će isto tako stvoriti nove. Naši preci su se verovatno bojali automobila, struje, telefona, televizije i interneta, ali ne vidim da je neko trajno ostao bez posla zbog toga. Naprotiv, novi poslovi su stvoreni, neki koje nismo mogli ni da zamislimo pre toga. Takođe, kvalitet života je time značajno unapređen!

Posećujući okupljanja i meet-up-ove, video sam da nam takvi događaji omogućavaju da podignemo svest, nivo znanja i da razmenimo energiju u AI oblasti. Zbog toga, u potpunosti podržavam „SEE-IT Summit”, jer takvi događaji stvaraju prilike, posebno za mlade koji su zainteresovaniu za ovo naučno polje, da se susretnu sa onima koji slično razmišljaju i da razvijaju nove ideje i rešenja. „SEE-IT Summit” je, po mom mišljenju, odlična prilika da se ljudi sretnu, povežu i razmene ideje i iskustva. Iz takvih događaja započinju nove veze i saradnje. To je važno za budući razvoj ekosistema, koji će biti još plodnije tle za razvoj AI i mašinskog učenja u korist različitih industrija i ekonomskog razvoja. To će učiniti da se scena brže kreće ka napretku i jedinstvu.

(Fotografije: Dragan Pleskonjić; © Medija centar u Beogradu)

Vaši komentari na tekst

O autoru

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend