Dr Nebojša Romčević: Ne postoji univerzalna definicija „dobrog teksta”

0

Dr Nebojša Romčević je jedan od najboljih i najpoznatijih srpskih teatrologa, dramaturga i scenarista. Doktorirao je u oblasti teatrologije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) Univerziteta umetnosti u Beogradu 2001. godine, gde je od 2012. zaposlen kao redovni profesor.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su nekoliko „Sterijinih nagrada”. Komadi su mu prevedeni na više jezika (engleski, nemački, francuski, španski, ruski, slovenački…). Učesnik je velikog broja simpozijuma, konferencija i teatroloških skupova širom sveta.

(Fotografija: dr Nebojša Romčević; „Zvezdara teatar”)

Kada ste otkrili svoju ljubav prema pozorištu i sećate li se svog prvog napisanog dramskog teksta?

Nisam pripadao onim ljudima koji su od malih nogu organizovali predstave sa drugarima. Štaviše, na izvestan način sam i zazirao od pozorišta. Deo grada u kojem sam odrastao, Bulbulder, nije baš podsticao umetničke ambicije ‒ više je bio okrenut sitnom kriminalu i proganjanjem učenica srednje medicinske škole.

Bez obzira na to što sam vazda nešto pisao i crtao, upisao sam Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i bio na njemu do prvog časa matematike, kada sam shvatio da ću ostariti polažući taj ispit. Na podsticaj majke, otišao sam do Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Univerziteta u Beogradu, za koji, iskreno, nisam ni znao da postoji.

Od komšije, a kasnije mog dragog prijatelja i saradnika, reditelja Slavenka Saletovića, dobio sam dragoceni savet: „U ovoj fazi piši samo ono što dobro poznaješ”. I tako je nastao „Život u Grobljanskoj ulici”.

Da li mi možete, kao teatrolog, reći koliko se pozorište promenilo od onog prvobitnog, iako je jedna od umetnosti koja živi kroz milenijume?

Naravno, pozorište se menja sa društvom. Menja se njegova društvena uloga, menjaju se forma i sadržaj, ali sama osnova, ideja pozorišta ostala je nepromenjena ‒ od Aristotelove definicije tragedije da pozorište jeste podražavanje radnje, odnosno da je ono bazirano na priči i karakterima.

Proteklih desetak godina smo svedoci o jalovim pokušajima mnogih da ovo dovedu u pitanje – kroz različite „postdramske” teatarske vidove, a što nas dodatno uverava koliko je Aristotel bio u pravu!

(Fotografija: dr Nebojša Romčević, 2016; „Večernje novosti”, Aleksa Stanković)

Koje su odlike dobrog dramskog teksta?

Ne postoji univerzalna definicija „dobrog teksta”.

Postoji mnogo velikih drama koje su tehnički manjkave i obratno, tehnički savršenih komada koji ne valjaju. Rekao bih da su to drame koje inspirišu na nove i nove pozorišne postavke, drame u kojima se ogledaju različita (ili čak sva) vremena, zbog toga što se bave ljudskom prirodom, a ne društvenim odnosima.

Komadi koji nisu dovedeni do dramaturške perfekcije, takozvani „komadi s manom”, otvorene dramske forme, imaju veće šanse da prežive svoju epohu, jer popunjavanjem tih nesavršenosti stvarate link sa svojim vremenom.

Imali ste priliku da posetite scene mnogih pozorišta u svetu. Koju biste izdvojili kao trenutno najperspektivniju za rad samih umetnika?

Meni, kao piscu, svakako je najbliži „The Royal Court Theatre” u Londonu, zato što iznova dokazuje neporecivi značaj drame u pozorištu.

(Fotografija: dr Nebojša Romčević, 2016; „Nedeljnik”, Igor Pavićević)

Opišite mi u pet reči dramsku scenu u Srbiji 21. veka?

Nada, sumnja, beznađe, cinizam i narcisoidnost.

Pozorišni komad ili filmski/TV scenario?

To zavisi od priče koja vas opseda. Neke priče traže teatarsku stilizaciju, dok neke ne mogu biti ispričane u devedeset minuta filma, pa se „pretvaraju” u serije.

Trenutno sam, u potpunosti, na strani televizije, odnosno formata koji se približavaju interaktivnosti i životu na internet. Iako svi osećamo da se bliži kraj televizije, ona u serijskom programu „cveta” kao nikada do sada!

(Fotografija: dr Nebojša Romčević, 2017; „N1”)

Hoćemo li uskoro moći da uživamo u čarima nekog novog projekta koji pripremate u Vašoj „dramaturškoj kuhinjiˮ?

Nadam se. Radim jedan divan projekat za „HBO”, za koji verujem da će biti „kruna” moje karijere. Takođe, u toku je i rad na seriji „Klasa”, koji je jako uzbudljiv, ali i provokativan.

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

Verujem da će doći do potpunog odvajanja elitne i popularne umetnosti, i to po klasnoj osnovi! Tu tendenciju možemo pratiti kroz istoriju, a poslednjih decenija mejnstrim je „progutao” ogroman deo alternative.

Na fomralnom planu, verujem u potpunu inteaktivnost ‒ u kojoj će stvaralac i primalac biti jedna osoba, a umetnost će obezbeđivati kontekst ‒ u kojem će se razmena obavljati. Kompjuterske igre koje stvara Hideo Kodžima već su sada veoma blizu tog cilja.

(Fotografija: dr Nebojša Romčević, 2014; „Blic Online”)

Pratite nas na Facebook-u

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend