Dejan Najdanović – Najda: Ne slušam elektronsku muziku

0

Rođen je u Nišu, 8. avgusta 1971. godine. Na preporuku Točkovog prijatelja, iz grupe Kramer se prebacio u grupu Smak. U Smaku je bio vokalni solista, a inače svira gitaru i komponuje. Najda je rsni rok pevač tipa 70-ih. Ima izraziti smisao za zafraziranje i lako se prilagođava svakoj situaciji pogotovu na sceni. Poseduje snažan i topao glas na prelazu iz baritona u tenor. Novina koju on donosi jeste nepretenciozan nastup, u odnosu na publiku i na ostale članove benda, čime stvara utisak da je pevanje u isti mah igra i zadovoljstvo. U poslednje vreme najviše nastupa sa Galetom, pevačem grupe Kerber. Uz obavezu da izvodi legendarne hitove Smaka, Najda nastoji da pronađe sopstveni izraz kroz nove pesme.

Slika 02

I – Umetnost vs. šund

  1. Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Mislim da se pojavom računara u mogim stvarima olakšava bavljenje muzikom. Naravno neko je talentovan a neko ne, džaba mu komp.

  1. Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Računar je neizostavna sprava u svakom modernom studiju a ideja je nešto što ne zavisi da li je sa ili bez kompa. Ima X primera gde se mnogi hvale, navodno kako je to urađeno analognom tehnologijom, a proizvod nije kreativan i produkcijski je promašen.

II – Analogno vs. digitalno

  1. Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Nisam uvek siguran, ili mi se dopada ili ne. Zvuk sa ploča je neprocenljiv, to još uvek prepoznajem.

  1. Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalna tehnika olakšava realizaciju. Kombinacija analognog i digitalnog je savršen spoj realizacije. Šta je umetnost? Pojma nemam.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

  1. Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Jeste sigurno, ali oni najbolji su i dalje najbolji.

  1. Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sasvim sigurno je moguće i na sobnom računaru napraviti kvalitetan muzički zapis. Treba poznavati program u kome snimaš, imati malo bolju karticu i to je to. Naravno potrebno je da znaš da sviraš.

Slika 03

IV – Sviranje vs. programiranje

  1. Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu, pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ne slušam elektronsku muziku.

  1. Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?

Prepozna se živ instrument, ipak se razlikuje od sempla.

V – Nosač zvuka vs. youtube

  1. Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet koristi promociji i nepoznatih autora, a tu ima mnogo talentovanih autora muzike. Treba snimati i raditi i biće i autorskih prava.

  1. Da li je „YouTube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Na Youtube, može svako da komentariše, pohvali ili kritikuje. Treba imati samo malo osnovne kulture, što sa fanaticima nije slučaj.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

  1. Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da obe stvari koriste u promociji onoga što neko radi.

  1. Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvovati koncertu?

Ne mora da znači, u stvari i nije.

Slika 04

VII – Borba za RnR

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

R’N’R je religija i postojaće dok postoje ljudi koji u njega veruju. A napredne religije uvek nesto novo spremaju.

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Druga strana računara (DSR) je radio show koji se emituje u okviru Noćnog programa Radio Beograda 1.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend