Danas je zaista teško nasmejati ljude! Međutim, kao što je u „Zlatno doba Holivuda” to polazilo za rukom legendarnom Čarliju Čaplinu, još uvek postoje ti izuzeci koji su rođeni sa takvom vrstom humora da nam, bez obzira što živimo u vreme opšte posredne tragedije, smeh sam dolazi na lice. Jedni od njih su Caca i Uki!

(Fotografija: Caca i Uki, Beograd, 2018; © Ana Stojakov)

Osim samog života, šta vas još inspiriše da snimate ove i te kako zanimljive skečeve?

Slavica: Različiti ljudski karakteri i načini na koje se ponašaju u različitim situacijama.

Uroš: Pre svega, hvala ti! Drago nam je da ti se naši video-snimci dopadaju! Inspirišemo jedan drugog kako situacijama koje oboje individualno proživimo, tako i onim što proživimo zajedno, kao drugari i kolege.

Takođe, inspiracija nam je i sam život, odnosno savremeni trenutak u kojem se, kao nacija, nalazimo svi mi.

Kada možemo da očekujemo premijeru duodrame o Caci i Ukiju? Hoće li ova predstava biti slična sadržaju vaših kratkih video-klipova?

Slavica: Nadamo se krajem ove ili početkom sledeće godine. Predstava će imati radni naziv „Caca i Uki”, tako da je ideja da likovi nastave svoju priču, ali prilagođenu pozorišnim uslovima.

Uroš: Još uvek ne znamo tačan datum premijere. Trebalo bi da bude krajem ove ili početkom sledće godine. Svakako, ideja je da to bude u ovoj pozorišnoj sezoni.

Radnja predstave neće mnogo odstupati od koncepta video-snimaka, u smislu načina prezentovanja nekog problema koji u njoj obrađujemo.

Kako je nastao vaš prvi skeč? Čija je ideja bila da krene sa snimanjem?

Slavica: Naš prvi skeč je nastao spontano. Uroš je izvadio telefon i uključio kameru, dok smo bili u liftu. Pitao me je dokle ćete? Misleći na sprat. A ja sam rekla da idem do „Kalenić” pijace. Počeli smo da se smejemo, pa je Uroš rekao da će video-snimak postaviti na „Fejsbuk”. Tada ga je pogledalo 300 ljudi.

Dok sam sada pisala „300 ljudi”, shvatila sam da danas imamo sto puta više pratilaca na „Instagramu” i, iskreno, prepala sam se! Čija je ideja bila da krene sa snimanjem? Uroš će, verovatno, reći da je moja, ali ja se neću složiti sa tim. Sve je došlo spontano kroz druženje.

Uroš: Slavica je već rekla. Ne bih ništa dodao.

(Fotografija: Slavica Ljujić, Beograd, 2018; © Ana Stojakov)

Na osnovu kojeg kriterijuma birate goste u svojim skečevima? Koga biste ovim putem pozvali da bude vaš sledeći gost?

Slavica: Na osnovu broja pratilaca, hahaha! Šalim se, naravno. Naše goste poznajemo odranije, tako da saradnja sa svima dođe spontano, osim sa ovim sledećim, kojeg ne možemo da navatamo, šatro je stalno zauzet. Pozvala bih Džejmsa Kordena.

Uroš: Sve naše goste poznajemo odranije. Samim time, poznajemo im i energiju, kao i oni našu, pa su to uvek ljudi kojima se naša vrsta humora dopada, ali i nama njihova. Bilo da je to neko od naših kolega, kao što je Sandra Silađev, koju uvek želimo da spomenomo u intervjuu, bilo da je to neko od naših komšija, drugara… odabir je na ličnom prepoznavanju onoga što nas sve tišti.

Koliko je skeč, kao forma, važan za dramsku umetnost?

Slavica: U slučaju Cace i Ukija je veoma važan, jer se trudimo da u taj minut na „Instagramu” spakujemo sve ‒ i uvod, i razradu, i zaključak.

Uroš: Ne znam koliko je važan za dramsku umetnost, ali nama je bitan jer nam je to neki vid odmora od svega ostalog što radimo, poput neke vrste psihoterapije.

Sa druge strane, interesantno je baviti se snimanjem skečeva zato što sve što uradite mora da traje samo minut, jer nas na toliko „Instagram” trenutno ograničava. Mada, mi već sami imamo osećaj kada je minut istekao.

Jesu li Caca i Uki očekivali ovoliku popularnost i kako se nose s njom?

Slavica: Nismo očekivali, ali mnogo nam je drago kada uspemo da našim video-klipovima nasmejemo ljude, jer to je i suština života ‒ uživati u njemu!

Uroš: Caca i Uki, kao ni Slavica i ja, nisu očekivali gotovo nikakvu popularnost. Kao što smo već rekli, prvi video-klip smo snimili iz zezanja, ali nam je veoma drago kada putem društvenih mreža dobijemo toliki broj poruka od ljudi koje smo uspeli da nasmejemo i time im ulepšamo dan. To stvarno nema cenu!

(Fotografija: Caca i Uki, Beograd, 2018; © Ana Stojakov)

Izgleda kao da smo počeli da kvalitet nekog sadržaja vrednujemo na osnovu broja njegovih lajkova, šerova, komentara i klikova. Da li je to danas zaista merodavno recenziranje?

Slavica: Broj pregleda je jednak stanju uma nacije, jer ako vam najviše pregleda ima video-snimak na kojem žena ubija investitora na ulici iz pištolja, to nije dobro…

Svakako, mislim da mi nismo dovoljno obrazovani da možemo učestvovati u ozbiljnoj kritici u bilo kojoj oblasti, a da su brojevi (pregledi, lajkovi…) u sklopu ozbiljne recenzije samo na nivou statistike.

Uroš: Tu se „lome” dve stvari. Mi smo glumci i bez publike, u našem slučaju gledalaca, mi ne postojimo, a samim time nema ni pozorišta, kao što ga nema ni bez glumca. Kao konzument, publika je najvažnija!

Lepo je da što više ljudi vidi to što radimo, makar kvalitet samog sadržaja bio i loš, jer nam svojim komentarima, posredno ili neposredno, sugerišu šta im se dopada ili ne. Čitamo sve komentare i trudimo se da kvalitet održimo na nekom višem nivou.

Šta je, zapravo, kvalitet današnjice?

Slavica: Kvalitet današnjice, u mom slučaju, jeste jedan zatvoreni krug ljudi sa kojima živim svoju realnost, bez dodira i uticaja spoljnog sveta. Međutim, negativna strana toga je izolacija od drugih u smislu postizanja nekog većeg društvenog cilja.

Uroš: Svašta može da bude kvalitet današnjice, zavisno od toga iz čije perspective ga posmatramo.

Na primer, društvene mreže možemo iskoristiti na najrazličitije načine ‒ nekome to može da bude oružje, a nekome oruđe. Caca i Uki su definitivno izabrali ovu drugu opciju. Dakle, „Instagram” je oruđe za naš rad.

Kolika će biti moć medija u sledećoj dekadi 21. veka? Naravno, gledano iz Vaše perspektive, ali ako uzmemo u obzir trenutnu superiornost.

Slavica: Ogromna, kao što je i danas.

Uroš: Mislim da će uticaj medija biti sve veći, što se dokazuje ne iz godina u godinu, već iz meseca u mesec. Moć svih medija, posebno elektronskih, jeste enormionh razmera!

(Fotografija: Uroš Milojević, Beograd, 2018; © Ana Stojakov)

Šta Caca misli o Ukiju, a šta Uki misli o Caci?

Slavica: Caca misli da je Uki jedna „budala”, dok Slavica misli da je Uroš jedan veseli, talentovani „ludak” (mlađi brat), super lik, dobar drug i požrtvovan sin. I da, #ukijeslobodan!

Uroš: Uki o Caci misli da je ona jedan plemenit, dobronameran „histerik”, sa idejom da sve stvari drži pod kontrolom i dovede ih u red ‒ zarad opšteg dobra. A Uroš o Slavici misli da je ona zaista požrtvovana majka, da je vrlo lojalan prijatelj i izuzetno duhovita i veoma talentovana glumica, dosledna svojim principima.

Modernizam ili postmodernizam?

Slavica: Ipak ću izabrati romantizam.

Uroš: Renesansa.

Kako vidite pozorišnu i filsmku scenu za 50 godina?

Slavica: Film za 50 godina vidim kroz one VR naočare ili nešto slično tome, jer će 3D odavno biti prevaziđen.

Pozorište, manje-više, isto, samo sa nekim pokušajima Olimpa.

Uroš: Zbog toga što za domaću kulturu i kinematografiju odvajaju veoma malo novca, sve zemlje sa prostora eks-Jugoslavije su prinuđene da prave koprodukcije. Međutim, čini mi se da to i nije tako loše, jer donosi dobre saradnje, pa nam mnogi filmovi sve više i više liče na dobre evropske filmove, pa mislim da će tako ostati i u budućnosti.

Kada je reč o pozorištu, ono će uvek imati jednu konstantu u rastu, kao i danas, te će samim time biti i posećeno.

(Fotografija: Caca i Uki, Beograd, 2018; © Ana Stojakov)

Dragi naši čitaoci, ako još uvek niste pogledali nijedan skeč Cace i Ukija, kliknite ovde i zapratite njihov zajednički profil na „Instagramu”! Verujte nam, nećete se pokajati.

(Fotografija: Uki i Caca, Beograd, 2018; © Exclusive Design, Marko Jovanović)

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend