Branislav Bane Opačić: Plaše me sve neizgovorene i prećutane reči

0
„Jednom sam napisao „Udaviće me sve neizgovorene i prećutane reči“. Pišem da me ne udave, pišem zbog toga što imam da kažem još nešto pored pesama koje pišem. Nisu to neke velike mudrosti ali volim da se igram rečima, da na neki svoj način napišem nešto što je možda već puno puta drugačije rečeno“ – kaže, između ostalog, Bane Opačić za Dnevno.rs

Branislav Bane Opačić, kompozitor i tekstopisac, rođen ’77 godine u Inđiji, jedan je od najboljih tekstopisaca na prostorima Balkana. Bane je autor skoro hiljadu pesama, a mnoge pevače je proslavio svojim umetničim delom. Većina njegovih pesama su veliki hitovi a saradnju je, između ostalih ostvario i sa: Dadom Glišićem, Sašom Kovačević, Željkom Vasićem, Ogijem Radivojevićem, Natašom Bekvalac, Gordanom Tržan, Darkom Radovanovićem, Anom Bekutom, Luisom, Adilom, Marijom Šerifović, Lexington i Tropiko bendom.

Opačić važi za jednog od najskromnijih umetnika na javnoj sceni Srbije. U svojim pesmama uglavnom govori o ljubavi. Aktivan je na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter gde su sve ljubavne rečenice u vlasništvu „Opačićevo“. Ne voli kada mu kopiraju, odnosno kradu misao, a u današnje vreme, nažalost, to nije retkost. Dnevno.rs iskoristio je priliku da sa talentovanim i uspešnim umetnikom proćaska o mnogo čemu.

Branislav Bane Opačić

Branislav Bane Opačić

Kakvo ti je bilo detinjstvo, da li si oduvek pisao pesme i kako su drugi u tvom okruženju gledali na tvoj rad?

– Uglavnom je to bila tema za zajebanciju jer sam iz malog mesta ali me to nije puno demoralisalo. Obožavao sam fudbal, imao sam bend, bilo je to jedno šareno i lepo vreme. Pesme sam pisao od osnovne pa do evo večeras i nemam nameru da stanem. Na to sam gledao kao na nečije sakupljanje značaka samo što sam ja sakupljao rime iz glave i snimao to sve na jedan stari kasetofon. Nažalost, izgubile su se vremenom sve te kasete a sa njima i brdo pesama ali zamenio sam ih nekim novim, zrelijim, tek da mi bude manje žao tih izgubljenih.

Odakle interesovanje za muziku, sviranje, pevanje, komponovanje i pisanje tekstova?

– Iz radoznalosti da svašta probam. Voleo sam da čitam, svirao sam harmoniku, klavijature, kasnije gitaru, bubnjeve. Nije nasledno. Niko u porodici mi se ne bavi muzikom. Ja sam izrod u mnogočemu pa i u tom. Nikad nisam voleo pravila i ograničenja i nisam sebi uskraćivao mogućnost da isprobam sve što bi me u nekom trenutku zavelo. Na sreću, to nikad nisu bile neke poročne stvari, mada je muzika jedan ozbiljan porok sa koga se ne skida.

Da li ti je neko pomogao da se proguraš na javnu scenu Srbije?

– Daleko se putuje od sna do jutra u kom ga prepričavaš ali sve bih uvek ponovio isto. Nije bilo lako za jednog klinca iz predgrađa da ponudi bilo kome bilo šta ali odustajanje nije bila opcija. Prva pesma na festivalu u Herceg Novom i jedan po jedan nizali su se oni koji su prepoznali da postoji nešto vredno pažnje u onom što radim. Čitav taj dugi put mogu da opišem u jednoj reči koju razume svako ko je na sličnom putu bio – borba. Sa svetom, sa samim sobom, sa nestrpljenjem, sa očekivanjima, sa svim onim stvarima koje nosiš kao težak ranac na leđima kada počinješ.

Tvoje pesme su ljubavne, da li su nastale mehaničkim stvaranjem ili si povučen emocijama?

– Emocije mogu biti i dobar i loš vodič kao i dobar i loš pratilac. Nekada sam im se previše opirao, nekada im previše davao slobode. Svaki čovek je od emocije samo neće svaki to priznati. Neke pesme sam napisao „zanatski“ na foru, a na iskustvo one koje su mi važne i vredne, one po kojima želim da sam upamćen uvek iz najdublje emocije.

Priznaj mi koja je tvoja pesma inspirisana istinitim događajem?

– Morao bih da te ubijem ako ti kažem. Ili tebe ili sebe.

Na društvenim mrežama uglavnom izbacuješ ljubavne stihove gde te mnogi šeruju, citiraju, a nekolicina „ukrade“ tvoju misao, kako reaguješ na to?

– „Taman odrastem ti podetinjiš, taman podetinjim ti odrastaš. Uvek mi bežiš za jedno juče, uvek si daleko za jedno sutra. Taman za ništa. Taman za sve.“ Ako ukucaš ovo na Google izbaciće ti hiljade stranica na kojima je kao autor potpisan Mika Antić. Siguran sam da pokojnom, velikom Miki, nisu potrebne moje rečenice pored svih njegovih prelepih. Administratori tih grupa nisu ni svesni svoje odgovornosti u potrebi da sakupe lajkove i članove . Na stranicama Đorđeta Balaševića uvek pronađem skoro desetak svojih rečenica, kod Mike Antića takođe. Iako bi neko rekao da to treba da mi imponuje ja kažem – „Ne lomite mi bagrenje“. Ne diram tuđe, svoje ne dam. Često podsećam ljude da je više od pristojnosti staviti tuđu misao kao citat – pod navodnike. Petlu možda lepo stoji paunovo perje ali kad otpadne ili ga oduva vetar rugaće mu se ceo kokošinjac.

Zbog čega si počeo da pišeš na Fejsbuku i Tviteru? opacicevo

– Jednom sam napisao „Udaviće me sve neizgovorene i prećutane reči“. Pišem da me ne udave, pišem zbog toga što imam da kažem još nešto pored pesama koje pišem. Nisu to neke velike mudrosti ali volim da se igram rečima, da na neki svoj način napišem nešto što je možda već puno puta drugačije rečeno. Reči vibriraju, reči su energija, to je način na koji mogu da doprem do ljudi a da nemam posrednika u izvodjačima. Ispred mene sve, između mene i njega moja misao u trenutku. Volim da pišem, dobro se osećam kada to radim.

 

Da li se bolje osećaš u ulozi izvođača ili kompozitora, odnosno tekstopisca?

– Nisam se nikada osećao kao izvodjač. Otpevao sam duet sa Lexington bendom svojevremeno i to je u tom trenutku bila neka vrsta poslovne radoznalosti. Kasnije sam snimio pesmu „Ne znam čija si“ u dubokoj tajnosti (sada se nalazi na cd-u Lexington benda 3) i to otprilike opisuje moj odnos prema meni kao izvodjaču. Ipak, nikad ne reci nikad.

opacic3 Kako gledaš danas na estradu s obzirom da svi pišu, komponuju a najviše pevaju?

– Svako treba da se oproba u svemu za čim oseća potrebu (osim nekih političara, oni su mogli da propuste pokušaj). Na kraju nije bitno koliko ljudi nešto radi ili pokušava da radi već to kako to rade i to je ono što se broji. U ovom poslu sam 15 godina, napisao sam za druge približno hiljadu pesama a kontinuitet je upgrade pokušaju. Kada nešto prestaneš da pokušavaš već to živiš i jesi – smatram da je pokušaj uspeo.

Pratiš li Zvezde granda i X – faktor, ima li njihova popularnost rok trajanja?

– Vraćam se na priču o kontinuitetu jer kao što sam jednom negde napisao – nije lako ni desiti se ali trajati je veština retkih. Danas se puno mladih dešava i na kratko budu ushićeni i samozadovoljni jer je poznatost prilično jak opijat. Ono što ih dočeka nešto kasnije je prilično surovo a na to ih niko ne pripremi niti mislim da može. U porodici se neguju vrednosti, kao i u samom čoveku ali niko ne bi trebalo da postane žrtva tuđih neostvarenih ambicija ili snažno podržavan u svojim nerealnim. To je već odgovornost roditelja ako je reč o mlađoj deci ili lična odgovornost samih tih mladih ljudi ako su se već upustili u tu avanturu. U sebe mora neprekidno da se ulaže, sa nogama čvrsto ukopanim za zemlju.

Da li Pinkove Zvezdice zaslužuju u svojim godinama toliku medijisku pažnju? opacic1

– Nije ta pažnja njihova krivica, niti mislim da je oni u tim godinama traže i razumeju. Mislim da u svakom slučaju može više da im škodi nego da im donese jer ih prilično zbunjuje sva ta pompa oko njih a pravi život vreba tik iza ugla i prilično je nemilosrdan. Ipak, da ne zvučim pesimistično, lepo je što postoji način da se čuje talenat nekih zaista inzvarednih klinaca i bilo bi sjajno da postoji neki plan koji ih neće ostaviti kao sezonske senzacije već ih eventualno uključiti u neki dugotrajniji prejekat u kom će se razvijati i kao ličnosti i kao umetnici.

 

 

 

(original tekst: Dnevno.rs) 

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Blog www.dabeticevo.com

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend