Anita Lazić Todorović: Društvo koje čita ne može biti agresivno ni destruktivno

0

Anita Lazić Todorović je poznata srpska novinarka, voditeljka, glumica i edukator. Završila je postdiplomske studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu, gde je nekoliko godina radila i kao predavač. Trenutno pohađa doktorske studije u oblasti medija i komunikacije.

Jedan je od osnivača Edukativnog centra „Lekart”, kao i jedan od pet ekskluzivnih predavača kreativnih tehnika dr Edvarda de Bona – za jugoistočnu Evropu. Glavna je i odgovorna urednica „Aha!” magazina. Njen zaštitini znak su šarm, osmeh i vedrina.

(Fotografija: Anita Lazić Todorović, 2017; Edvard Nalbantjan)

Glavna ste i odgovorna urednica „Aha!” magazina, čiji ste i osnivač. Sa kojim ciljem ste pokrenuli ovaj magazin?

„Aha!” magazin sam pokrenula pre dve godine. Njegova uloga je da ljudima predstavi kreativniji način života! Ovo je dug prema mojoj osnovnoj profesiji, jer me ljudi identifikuju kao glumicu. Međutim, gluma je moj hobi, a novinarstvo moja profesija. Osnivanje magazina pomogla je i podržala jedna dama, koja je u novinarstvu već tri decenije, Ljiljana Budić Stanković ‒ direktorka marketinga Aha! magazina.

Ljudi često misle da je ovo licenca nekog stranog časopisa, što nama laska, ali istina je da sam krenula od praznog lista papira, napravila koncept i razradila vizuelni identitet. Bitno mi je bilo da kada čitaoci uzmu magazin u ruke imaju sveobuhvatan doživljaj. Zato nijedan broj nije isti i nema mustre u koju bi se samo ubacivali novi tekstovi.

Plan „Aha!” magazina je da okuplja sve afirmisane i neafirmisane kreativce u različitim sferama kreativne industrije, počev od klasične umetnosti, preko mode i dizajna, arhitekture, urbanizma, novih medija, pa do kulturnog nasleđa i kapitala. Bez senzacionalizma, bez politike i politizacije kulture, bez crne hronike… Maksimalno se trudimo da skoro sve bude naša proizvodnja, da ne uzimamo već upotrebljivane materijale, kao što su, na primer, fotografije.

Pored štampanog izdanja, posedujemo i onlajn izdanje (portal), koji je stalno otvoren za saradnju, nove ideje i predloge. A razmišljamo i o pokretanju emisije.

Je l’ novinarstvo bilo Vaša prva ljubav?

Moja ljubav jeste pisanje, ali nažalost, novinarstvo kao profesija je degradirano, senzacionalizam i Notice Journalism dominiraju čak i u časopisima koji plediraju da budu nešto više od žute štampe. Zbog toga smo želeli da napravimo magazin koji će vratiti dostojanstvo pisanoj reči, koji ćete poželeti da čuvate u svom domu i da mu se ponovo vraćate.

Kao novinar, kojoj temi posvećujete najviše pažnje?

Ono što mene stalno intrigira jeste kreativni proces i moj pokušaj da ga osvetlim, jer je on uvek enigma, čak i za onog ko je vrstan kreativac. Kada pitate mnoge kreativce da vam objasne kako nastaje delo koje stvaraju, oni ne znaju odgovor. Ti putevi inspiracije su dosta različiti.

Moja misija ‒ edukacija u kreativnosti, da pokažemo da kreativnost treba da se dešava na svakodnevnom nivou, od najranijih dana do duboke zrelosti, jer samo kreativan čovek je srećan čovek ‒ čovek koji nadograđujući postojeću stvarnost, izrađuje i sebe samog.

Ja sam se doškolovala na ovu temu i imala privilegiju da u Sloveniji upoznam rodonačelnika učenja kreativnosti kao veštine ljudskog uma, profesora dr Edvarda de Bona. On je stvorio svoju tezu da možemo trenirati kreativnost isto kao što možemo trenirati i mišiće. Postoji čitav set programa tehnika i alata kako se to radi, ne sa idejom da vam ograniči razmišljanje, nego da samo disciplinuje vaš um i time pomogne da brže dođete do nekih ideja.

Da li je značajno za naš um da razmišljamo stvaralački?

Negativno mišljenje zahteva daleko manji mentalni napor od stvaralačkog. Osim toga, kada se bavite kritičkim promišljanjem, što je neosporno važno, ali nije dovoljno danas, vi ste sebe automatski stavili u superiornu poziciju.

Koliko dugo se bavite kreativnom industrijom?

Dugo godina sam provela u kreativnoj industriji, radeći za Dragana Sakana, baveći se advertajzingom, integralnim komunikacijama, kreiranjem kampanja za razne brendove, kulturne manifestacije i organizacije.

(Fotografija: Anita Lazić Todorović, 2017; Edvard Nalbantjan)

Na Fakultetu političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu predavali ste novinarstvo. Zašto ste odustali od toga?

Na fakultetima postoji jedna akademski zatvorena klima, gde nije jednostavno dobiti šansu da budete profesor.

Ja sam na FPN-u vodila više generacija studenata kao doktorand i predavač, ali mi je bilo zamerano to što glumim u popularnim televizijskim serijama. Nisam želela da bijem tu bitku, pa sam odlučila da se povučem, jer sam bila veoma mlada. Ipak, nadam se da ću u budućnosti odbraniti doktorat i vratiti se akademskom širenju znanja, zato što je to moja velika želja.

Trenutno svoje znanje o kreativnom pisanju prenosite u Edukativnom centru „Lekart”. Da li Vam to pomaže da sagledate novinarstvo iz nekog drugog aspekta?

Edukativni centar „Lekart” pokrenuli smo Branislav Lečić i ja 2013. godine, sa primarnom zamisli da umetnost ne sme biti povlastica samo ostvarenih umetnika, već mora biti dostupna svima! On je namenjen uzratu od 7 do 77 godina, nevezano za vaše prethodno iskustvo u oblasti za čiju se edukaciju odlučite.

Svaki čovek, bez obzira na svoju delatnost, trebalo bi da prođe kroz umetnost, jer će tada biti bolji u svojoj profesiji. Ovo nije samo hipoteza, nego postoje mnoge naučne studije koje to i dokazuju. Na primer, NASA ima takvu pozorišnu produkciju, što većina ljudi ne zna, koja je veća od mnogih američkih gradova.

Šta često savetujete polaznicima?

Da ne budu „čekači”, to jest da ne čekaju da ih neko pogura, već da sami idu u susret prilikama. Ne smeju da idu linijom manjeg otpora, nego da sami sebi postavljaju visoke standarde. Veoma je važno da rade i uđu u sam njegov proces, da se bore i stvaraju, a ne da čekaju prilike.

Pored navedenog, bitno je i da puno čitaju! Eto, Šveđani su proglašeni za društvo koje najviše čita, ali ne zato što su najpametniji, već imaju tako uspostavljen sistem. Oni imaju ambasadore čitanja, čija je funkcija da uče mlade ljude koliko je čitanje važno. Društvo koje čita ne može biti agresivno ni destruktivno!

Potičete iz poznate glumačko-rediteljske porodice. Zbog čega ste odlučili da gluma ostane samo Vaš hobi?

Mene je gluma uvek interesovala. Posle druge godine gimnazije pokušala sam da upišem glumu, ali nisam prošla. Kasnije sam imala pozive nekih glumaca da dođem i završim glumu na privatnoj akademiji, što nisam prihvatila, jer sam smatrala da to nije čestito – kada nisam prošla na prvom prijemnom, verovatno sam predodređena da se bavim nekim drugim stvarima.

Ipak, zahvalna sam na tome što nisam položila taj prijemni, jer mislim da deca poznatih roditelja imaju tu vrstu hendikepa da ih drugi vrlo rano etiketiraju i u poziciji su da sve vreme brane pravo na vlastitu posebnost ‒ svoj identitet.

Od svih stvari kojima se bavite, gde najviše pronalazite sebe?

Najbolje se osećam u ulozi edukatora. Najveću radost mi predstavlja da obrazujem mlade ljude.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Poručila bih im da stalno rade na sebi, usavršavaju se, da čitaju i bave se pozitivnim stvarima i vrednostima, kao i da apriori ne odbijaju ono što je novo, drugačije, različito… Umesto da kažete: „Neˮ, probajte da sledeći put kada se nađete u nekoj novoj i nepoznatoj situaciji kažete: „Zašto da ne?ˮ

(Fotografija: Anita Lazić Todorović, 2017; Edvard Nalbantjan)

Oglašavanje

O autoru

Avatar

UREDNIK za Srbiju | Adria Daily Magazine |Kažu da sam umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente… ja im verujem. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni/redovni član. Takođe, stalni/redovni sam član i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Student.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend