Koliko je neko zaljubljen u svoj posao, prirodu i u sve ono što nam je podarila, te se bez prezanja upusti u pustolovine kako bi otkrio njena najskrovitija mesta, pritom rizikujući svoj život, saznaćete ako pročitate ovaj intervju sa našim poznatim avanturistom i TV voditeljem Andrejem Maričićem, pobednikom prve VIP sezone rijaliti-šoua „Survajvor Srbija”.

Studirao je na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trenutno ga možemo gledati u emisiji „Bez granica sa Andrejem” na TV kanalu „N1”.

(Fotografija: Andrej Maričić i pleme Bušmana, 2018; © Andrej Maričić)

Dosad ste posetili mnoge zemlje i upoznali kulturu drugih naroda. Koja od tih kultura je ostavila na Vas izuzetno pozitivan utisak?

U poslednje tri godine fokusirao sam se na istraživanje jugoistočne Azije, gde sam proveo i najviše vremena snimajući u Vijetnamu, Kambodži, Indoneziji, Maleziji, na Tajlandu i Filipinima. Sve su to velike zemlje, pa sam se u neke vraćao i više puta kako bih doneo materijal kakav sam želeo ‒ nešto što niko pre mene nije. To mi je uvek izazov i poenta svake ekspedicije.

Od ove godine počeo sam istraživanje Afrke iz Tanzanije, a do kraja godine snimaću na još tri lokacije.

Na osnovu svega doživljenog dosad, ne bih mogao da izdvojim posebno neku kulturu koja je uticala na mene, jer svaka od njih ostavila je neki trag u mom biću, sa svim pozitivnim i negativnim stvarima. Ako bih morao da se odlučim, izabrao bih pleme Bušmana. Sa njima sam živeo neko vreme u najsurovijim uslovima Tanzanije, te sam shvatio da još uvek na planeti Zemlji postoje plemena koja žive isto kao vekovima ranije, u prirodi i od nje.

Vaš najveći izazov na dosadašnjim putovanjima bio je? Pretpostavljam da ste se suočili i sa nekom vrstom opasnošću, zar ne?

Svako putovanje je izazov samo po sebi. Iako se pripremim za svaku ekspediciju, uvek ostavim taj faktor iznenađenja, jer ne želim da idem negde a da znam baš sve. Zato obožavam istraživanja na terenu, stalno idem korak više i nadam se da ću otkriti nešto novo. Tome težim svaki put kada poletim iz Beograda.

Izazova je bilo toliko da bih danima mogao da pišem, ali možda je najveći bio „Kako izaći iz neprohodne džungle sa groznicom koja te polako ubija danima, kada si malaksao i nemaš snage da stojiš na nogama?” To mi se desilo na ostrvu Siberut, 200 kilometara daleko od obala Sumatre u Indijskom okeanu. Živeo sam sa plemenom Mentavaj i nakon nekoliko dana se otrovao vodom iz reke koja je bila puna bakterija i nedovoljno prokuvana. Šaman me je spašavao danima, a kada su videli da mi ne pomažu mnogo, nekako su me kroz džunglu doveli do čamca i par sati kasnije bio sam na selu, na sigurnom. Završio sam na infuziji i spasao se.

Da me sada pitate da li bih se vratio tamo, odgovor bi bio potvrdan, i to odmah jer ne volim da ostavim neispričane priče, posebno ako se radi o tako retkom plemenu kao što je Mentavaj.

Šta Vas je motivisalo da počnete sa snimanjem TV emisije „Bez granica sa Andrejem”? Koliko Vam je u tome pomoglo znanje koje ste stekli na studijama geografije?

Do učestvovanja u „Survivor Serbia” sam dugo radio na televiziji. Taj rad se nije svodio na jurnjavu za poznatima i uzimanje izjava, već je to bilo mnogo više! Od prvog dana sam učio da snimam, montiram, pišem tekstove, čitam off-ove, režiram… I tako godinama. Zbog toga danas moji serijali izgledaju kako izgledaju, odnosno nemaju ekipu iza sebe jer ta ekipa sam ja. Sve radim sam. Tako sam najsigurniji u sve i maksimalno se trudim oko svake stavke.

Posle „Survivor Serbia” sam shvatio da rad sa ljudima na način na koji sam dotad radio nije za mene i da to nije moj teren. Počeo sam sa serijalom „Život sa prirodom” snimajući dve godine sve predivne zabiti Srbije, nakon čega sam krenuo sa Azijom i došao do ovog sada.

Geografski fakultet sam napustio, ali sva znanja koja sam stekao maksimalno koristim i potpuno se uklapaju u tematiku kojom se bavim, tako da sam, na neki način, ispunio sebi san da koristim stečena znanja i radim ono što volim.

(Fotografija: Andrej Maričić i pleme Bušmana, 2018; © Andrej Maričić)

Da li je naporno raditi emisju sam ‒ samo sa kamerom i stativom? Odakle crpite svu potrebnu energiju?

Naporno je blaga reč. Da bih sklopio samo jednu epizodu treba mi nekoliko dana snimanja. Ustajem pre izlaska sunca i ceo dan sam na nogama, nekad i noć. Stotinu puta se vraćam, spuštam, penjem, provlačim, skačem, ali, pored svega toga, lepo mi je kada sam sȃm. Ne volim društvo na snimanju, pada mi koncentracija, nisam fokusiran, a i ne mogu da dobijem ono što hoću ‒ realnu situaciju koju želim da prikažem ljudima koji to gledaju.

Međutim, nije tu samo snimanje… Prvo ide priprema, nakon toga snimanje sa paralelnim pisanjem scenarija za svaku lokaciju, a po povratku, mesec kasnije, sledi postprodukcija ‒ koja traje najduže, tako da je jedan serijal, zapravo, posao koji traje godinu dana svakodnevno.

Jeste li imali neke uzore pre nego što ste krenuli da se bavite ovakvom vrstom emisije, poput Bera Grilsa, Slobodana Micića, Stiva Irvina, Džejn Gudol, Dajan Fosi…?

Sve osobe koje si nabrojao su dale neki svoj doprinos kroz serijale koje su radili ili još uvek rade. Ja nikada nisam imao uzora, u smislu da bih kopirao i preuzeo način na koji neko nešto radi. Trudim se da izbegnem sve te uticaje i dam svoj lični pečat.

Naravno, gledao sam serijale svih autora. Dete sam koje je odraslo na „Opstanku”, te svu tu ljubav prema životinjama vidno prenosim kroz serijale, stavljajući akcenat na njihovu zaštitu, pa bih mogao reći o nekom uticaju Dejvida Atenboroa, Dajan Fosi i Džejn Gudol, s jedne strane, dok sa druge taj avanturistički duh i stalna želja za istraživanjem novih neistraženih predela dolazi iz tebe samog, s tim se rađaš. Samo je pitanje u kojem delu života ćeš to shvatiti.

Šta za Vas znači reč preživljavanje, ako se ogradimo od njenog doslovnog značenja?

Preživljavanje je, pre svega, borba sa samim sobom u bilo kojoj situaciji. Preživeti sve svoje strahove i nesigurnosti. Onog momenta kada si siguran u sve, a najviše u sebe, preživećeš bez obzira gde i kakvoj se situaciji nalazio!

(Fotografija: Andrej Maričić i pleme Bušmana, 2018; © Andrej Maričić)

Kako bi izgledala Vaša lista „sedam svetskih čuda prirode”?

Od zvaničnih „sedam svetskih čuda prirode” obišao sam neka i mogu reći da se zasluženo nalaze na toj listi.

Međutim, da bih rekao da je nešto „čudo”, moram tako da ga i doživim, pa ću ti konačnu listu reći kada završim svoju misiju ‒ da istražim ceo svet. Malo duže ćeš čekati, ali se nadam da će ih dotad biti mnogo više i da će ljudi znati da cene i poštuju planetu Zemlju koja nam je prirodu dala u potpunosti ‒ na čuvanje, a ne na uništavanje, što ljudi to treba da shvate.

Koje zemlje ste posetili za potrebe snimanja epizoda nove sezone TV emisije „Bez granica sa Andrejem”?

Uh, druga sezona! Tu su stvari u koje nećete moći da verujete čak i kada ih pogledate. Ostrvo Sulavesi, Tanzanija, Maroko, Južna Afrika

Kako vidite svet za 50 godina?

Nadam se da ću ga videti. I u tim godinama vidim sebe kao i sada ‒ kako kamerom kroz džunglu jurim retke životinjske vrste, spavam sa plemenima na suvoj prašnjavoj zemlji, sklapam nova prijateljstva i činim ljude srećnim.

Izmamljen iskreni osmeh najveća je satisfakcija, jer samo tako svet će za 50 ili 500 godina biti jednako lepo mesto za život kao i danas. Drugi dom nemamo, pa zbog toga ovaj treba da čuvamo i za one koji će doći posle nas.

Šta biste poručili našim čitaocima?

Putujte. Bilo gde!

Ne morate biti avanturista da biste pronašli sebe. Lepota putovanja i istraživanja novih predela obogatiće vas u svakom smislu! To su svari koje ćete pamtiti celog života i jednog dana moći sa oduševljenjem da pričate svojim unucima, a najviše ćete osetiti ličnu satisfakciju, jer „tamo nekad kad ste bili mladi” putovali ste, istraživali, iskusili i doživeli. Ništa više nije ni potrebno.

(Fotografija: Andrej Maričić, 2018; © Andrej Maričić)

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend