Anđelka Prpić je jedna od najboljih i najpoznatijih srpskih glumica mlađe generacije. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u klasi Borisa Isakovića. Pord glume, bavi se i TV voditeljstvom.

Trenutno možete da je gedate u hit monodrami „Šta me snađe?”.

(Fotografija: Anđelka Prpić, 2018; Ivan Dobričić)

U monodrami novoj „Šta me snađe?” igrate ulogu 32-godišnje bankarke Jovanke ‒ Joke Jakovljević. Zbog čega je izbor bila baš monodarama? Ko je Joka Jakovljević?

Volim ono osećanje „kada vas bace u vatru”. Ako ste igrač – kalite se, ako niste – nekako prirodno otpadnete.

Monodrama mi deluje kao najbolji pokazatelj za „ili jesi ili nisi”. Nebojša Romčević je sve to začinio svojim maestralnim umećem i oživeo Joku Jakovljević, 33-godišnjakinju željnu napredovanja i asimilovanja u ovom surovom, koorporativnom svetu.

Kakva je bila saradnja sa gospodinom Romčevićem i gospodinom Đurićem?

Spadam u glumce koji stalno žele ponešto i da dodaju. Međutim, ako nekome verujem, onda je to do kraja! Moje beskrajno poverenje i poštovanje imaju i Nebojša i Đuro, pa volimo i da radimo, a i da se družimo.

(Fotografija: Dr Nebojša Romčević i Anđelka Prpić, 2018; Ivan Dobričić)

Jovanka ‒ Joka Jakovljević je na međi između braka i karijere. Šta biste Vi odabrali i zbog čega to? Naravno, ako bi Vam tada to bila jedina opcija.

Kada dođe do problema te vrste – već je kasno. Uglavnom, kako god da odlučite, bićete nezadovoljni!

Čini mi se da sam, ipak malo mudrija od Joke, pa često razmišljam nekoliko koraka unapred. Ne dozvoljavam sebi da baš toliko nemam kontrolu nad situacijom.

Ne možemo a da se ne osvrnemo na više nego uspešan domaći sitkom „Andrija i Anđelka”, koji je, na neki način, i obeležio Vašu dosadašnju karijeru. Koliko je tu bilo mesta improvizaciji, a koliko scenariju?

Sve počinje i završava se dobrim scenarijem i tačnom podelom uloga. Bez te dve ključne stvari, teško je postići uspeh. Kada ima odličnog scenarija i odličnih glumaca, koji su pravi za te uloge, onda je improvizacija očekivana i normalna, i tada u njoj može da se uživa.

(Fotografija: Anđelka Prpić, 2017; Nebojša Babić)

Kakav je gospodin Andrija Milošević kao glumački partner?

Andrija je divan kolega i veliki profesionalac! Zadovoljstvo je sa njim raditi!

Diplomirali ste glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u klasi Borisa Isakovića. Da možete vratiti vreme ‒ da li bi guma ponovo bila Vaš izbor? Da li ste imali čuveni „plan B”, kada je reč o upisivanju akademija, zbog same konkurencije?

Gluma je oduvek moja jedina i najveća ljubav! Ali me je razum uvek držao čvrsto na zemlji. U međuvremu sam upisala učiteljski fakultet, „za svaki slučaj”.

Epilog je – imam i dalje indeks učiteljskog fakulteta, ali i diplomu Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

(Fotografija: Anđelka Prpić, 2017; Nebojša Babić)

Andrea iz „Naše male klinike” ili Čarna Malbaš iz „Žena sa Dedinja”? Koju Vi birate?

Čarna Forever!

Pored glume, oprobali ste se i u ulozi televizijske voditeljke. Koliko je sigurnost u sebe i svoj rad značajna za glumca, odnosno za osobu koja se bavi javnim poslom?

To su, na neki način, komplementarni i srodni poslovi. Ali bi bilo lepo da glumci glume, a voditelji vode emisije. Nažalost, malo je posla, pa se svi „borimo za svoje parče neba”.

Mislim da je ključna stvar želja! Ako je velika kao i posvećenost, to će se prepoznati i ceniti. Upornost, istrajnost i veliki rad!

(Fotografija: Anđelka Prpić, 2018; Ivan Dobričić)

Kada biste imali mogućnost da na jedan dan kreirate televizijsku programsku šemu, šta bise našlo u njenom sadržaju? Čime biste obradovali gledaoce?

Uh, to bih volela! Svakako, domaći serijaki program, dečji program, kratke vesti o servisnim informacijama, emisija o aktuelnoj društveno odgovornoj temi i prostor za dobru muziku.

Kako vidite filmsku i pozorišnu scenu za 50 godina?

Nadam se bliže evropskoj.

(Fotografija: Anđelka Prpić, 2017; Nebojša Babić)

Vaši komentari na tekst

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom 2015. godine, što su danas moje profesije. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i novinarsku školu Udruženja novinara Srbije (UNS), čiji sam stalni član. Student.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend