Aleksandar Josipović: Danas, čini mi se, ljudi vide šta žele da vide

0

Mnogi mladi napuštaju zemlju. Razlozi mogu razni. Malo ko ode zbog ljubavi. Ljubavi prema drugoj osobi, prema poslu za koji nema priliku da ga usavršava u Srbiji, ljubavi prema putovanjima. Mnogi odu i ogorčeni na uslove za život ovde. Sve su to životne priče koje se dešavaju ,,nekom drugom“. Međutim postati profesionalac u svom poslu je moguće i u Srbiji, a usavršavati se u inostranstvu i postići svetski uspeh, e to ne mogu baš svi. Aleksandar Jospović je godinama gradio svoju bogatu karijeru u inostranstvu i postigao vrhunac u svojoj branši – plesu. Šira javnost je saznala više o Aleksandrau zahvaljujući TV show-u ,,Ples sa zvezdama“ kada je svojim britkim komentarima terao mnoge da se zamisle ali i davao iskrene savete drugima. Danas je vrhunski predavač, izdao je nekoliko knjiga i trenutno živi u Dubaiju.

IMG_1973Aleksandre želimo da znamo kakvo si detinjstvo imao u Lazarevcu, I kada se rodila ljubav prema plesu? Sećaš li se svojih početaka I kako su tada izgledali tvoji snovi?

Rodjen sam u Lazarevcu, ali celo svoje detinjstvo sam proveo u Velikim Crljenima.

Tu sam završio i osnovnu školu.

Svoje školske raspuste sam provodio u Sarajevu, Rijeci, Italiji i Austriji.

Celog života sam bio okružen ljudima koji su različitih vera, nacionalnosti. I tada kao mali sam lako menjao dijalekte, igrao se sa italijanskom decom, susretao se za različitim kulturama i uvek bio različit od sredine.

Tek sada vidim koliko sam zahvalan na ovom životnom iskustvo, jer nisam postao zadrti šovinista/ fašista made in Balkan.

Od malih nogu sam ja bio taj koji bi zabavljao porodicu, da li od pravljenja predstava, nastupa pa sve do pevanja i igranja. Rat je u SFRJ počeo, putovanja nisu bila viša moguća, a tada su roditelji Sandru (rodjena sestra) i mene upisali u plesnu školu. Ples je postao strast. Podrška porodice uvek je bila prisutna, ali uslov je bio da ocene u školi moraju uvek da budu dobre. Ja sam to shvatio da moram da sam odličan i najbolji.

IMG_4143

Ples nije bila prva želja. Moja želja je bila da budem profesionalni skijaš, jer sam bio zaljubljen u Mateju Svet. Možda u nekom sledećem životu ostanem profesionalni skijaš (smejem se)!

Koliko je sloboda bitna u tvom životu? Stekli smo utisak da ne voliš da budeš ,,vezan’’ samo za jednu stvar, podneblje itd. Koje sitnice te vuku dalje, I napred…

Sloboda je presudna. Barem u mom životu.

Kako je rekao Nelson Mendela: „Da bi čovek bio slobodan nije dovoljno odbaciti svoje okove, već živeti na način da poštuje i razvija slobodu drugih ljudi.“

Jednostavno, ja sam kao divlji konj. Jako vredan, radan i lojalan.

U Mulen Ružu sam radio više od 10.godina, imao sam ugovor koji me „vezao“ ali sam se izborio i sa svoju slobodu. Jer ako probaš čoveku da oduzmeš slobodu, nametneš svoja pravila, kontrolišeš znaj da ga izgubio.

IMG_2027

Jednostavno ja volim da sam slobodan i da me niko ne drži u šaci.

Nisam još našao podneblje koje će biti moje buduće gnezdo, ali razmišljam i radim na tome.

Ples. Mnogima jako kompleksni pokreti, emocije… Dugo godina si bio plesač na vrhunskom nivou. Kada pogledaš u nazad kojih se sve trenutaka setiš sa osmehom? Možeš li nam dočarati život tada aktivnog plesača koji putuje svetom…

Iskreno, ljudi uvek gledaju to sa nekim naočarima gde je sve sjajno. Ja to zovem sindrom „cveće i kolači“-sve je lepo i sve je slatko. A život je kao medalja-ima dve strane.

IMG_1976Svi koji se upute u svet plesa, u profesionalnom smislu, mislim da smo već na samom startu „prokleti“. Najviše radimo i koristio svoje telo, najranije završavamo svoju karijeru, i mi materijalno ništa ne stvaramo jer smo arhitekte prostora. Naravno sve zavisi gde živite jer i okolina utiče na vas. Ples na Balkanu je jedna specijalna tema.

Sa ove tačke gledišta, meni sve to deluje kao da je bio neki drugi život i drago mi je da sam zatvorio tu knjigu posle 25.godina. Osećam se kao neki bivši strastveni pušač koji je odjednom prestao da konzumira narkotike. (Smeh)! Danas zaigram samo u kupatilu.

Nastupi pred članovima svetskih kraljevskih porodica, brojnim državnicima i predsednicima država i gostovanje pred više od 100.000 ljudi na karnevalu u Rio de Žaneiru samo su neka tvoj dostignuća. Ljudi u Srbiji su imali prilike da saznaju više o tebi kroz nedavno završenu TV emisiju. Koliko su zapravo saznali?

Marko ne znam šta da ti tačno kažem na ovo, jer i ja kada ovo pročitam sebe upitam- ovo sam sve uradio?

Najiskrenije, to su bili neki od najuzbudljivijih momenata u mom profesionalnom plesnom životu. Pogotovo taj Rio. Sećam se da sam tako bio zahvalan kada su mene izabrali da predstavljam kompaniju i Francusku u Brazilu. A onda Sambodrom i tih 83 min igranja, koja su prošla kao tren oka.

TV show je bila neka druga priča.

Danas čini mi se ljudi vide šta žele da vide i čuju šta žele da čuju. … Ali i dalje ljudi nisu ne znaju ko sam ja. To znaju samo izabrani prijatelji i porodica.

Trenutno si u Dubaiju… kojim povodom? Kakvi su ti planovi za budućnost?

U Dubaiju se super zabavljam i dosta učim. Najozbiljnije.

Dobio sam poslovnu ponudu koja nema veze sa plesom, prihvatio izazov i preselio se u Dubai.

Rezultati će reći koliko sam uspešan u novoj industriji.

Kako vidiš kulturnu scenu u Srbiji? Po čemu to zaostajemo u odnosu na svet, a u čemu možda prednjačimo? Mislimo da si prava osoba za ovo pitanje…

Najiskrenije, ne znam.

Jednostavno od pre nekoliko meseci prestao sam da čitam domaću elektronsku štampu i pratim neke ljude na Twiter-u. Preporodio sam se.

Sve je postalo, u mom sistemu vrednosti, degute.

Ljudi na Twiter-u su počeli samo „pljuju“ , novine pune nekog pornografskog sadržaja. A stičem utisak da su svi željni neke reklame, publiciteta, pažnje a prodaju se (u mojim očima) za šaku para.

Nisam siguran da bilo ko od njih razmišlja na duže staze, ima neku strukturu i kako oni utiču na druge. Što država, što pojedinac. Sve kulov ko kulova.

Ceo svet je postao neki super trash grand parada pink, gde su svi „slavni“, „bogati“, „uspešni“ i neobrazovani.

Pročitam šta napiše Vedrana Rudan, i pogledam ako je izašao neki intervju sa Biljanom Srbljanović, Srbijankom Turajlić, šta je na Beogradskom Festivalu Igre, BITEF-u. …i to je to. IMG_1975

Baviš se i edukativnim poslom. Napisao si nekoliko knjiga. Kako savetuješ svoje polaznike da maksimizuju svoje mogućnosti?

Jednostavno-da rade ono što vole. Da slušaju, razvijaju i slede svoju strast.

Sa čime se suočavaju uspešni plesači u svetu?

Suočavaju se sa samim sobom. Tu su najveće zamke, a opet samo u nama se nalaze svi odgovori.

Tvoj životni moto je?

Život je igra, zato igraj pametno.

Slike: Mika Knežević

Styling: Ashok Murty

Više o Aleksandru: aleksandarjosipovic.com

Oglašavanje

O autoru

Avatar

Krenuo sa sportom, prešao na turizam, završio na internetima. Analogno dete u digitalnom svetu. Ne voli nepravdu. Kolumnista.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend