Stručni saveti za žrtve partnerskog nasilja!

0

Od početka 2018. godine do danas u sklopu partnerskog nasilja ubijeno je preko dvadeset žena, što je najviši broj žrtvi za prvih šest meseci proteklih godina.

O partnerskom nasilju, njegovom uzroku i posledicama, razgovarali smo sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Kristinom Brajović Car.

‘’Ljubav nema za cilj da povredi. Ljubav je emocija koja je veoma kompleksna u svom doživljaju, ali u svojim pojavnim formama, ona treba da bude vrlo jednostavna. Ljubav je onakva kako postupa. Ukoliko bilo ko zbog ljubavi pati, tu su onda u pitanju neki drugi fenomeni. I dalje žrtva ulaže puno napora da razume svoj udeo u tome, i to je u partnerskoj terapiji prisutno. Jako je teško imenovati da je nešto nasilje, a pomeriti se iz diskursa opravdavanja i razumevanja toga. Izloženost nasilju, ponavljanje nasilnih obrazaca, nedostatak drugih modela da se izraze neprijatne emocije mogu da budu put inicijacije.’’

Sve više žena ima potrebu za boravkom u Sigurnoj kući radi sigurnosti nje i njene dece. O smešatanju u Sigurnu kuću, boravku u istoj, kao i o samoj prijavi i prevenciji nasilja, govorimo sa eskpertkinjom na ovu temu Vesnom Stanojević, koordinatorkom Sigurne kuće.

‘’Nasilje se u Srbiji trpi, krije se, o nasilju se teško govori, pogotovo u manjim sredinama. Žene je sramota da progovore, o nasilju se teško govori, tako da sve ono što bismo rekli kao neki zvaničan podatak o procentu nasilja – ne bi bio tačan. Žrtve se jave, s njima se obavi razgovor, one često dođu kod nas u prostorije, tu se sa njima razgovara u neposrednom razgovoru i proceni se da li je njena situacija takva da zahteva sklanjanje u Sigurnu kuću, da li je opasna i da li postoji mogućnost da se nešto lošije desi, što je jedan od velikih razloga. Vrlo je bitno da kažem da procena najviše zavisi od nje same, ona najbolje zna svoju situaciju. Ne možemo ni vi, ni ja, da procenimo bolje od nje same. Ona sama mora da zna šta je za nju najbolje, a mi smo tu da je usmerimo i da joj pomognemo. Nasilje je nešto o čemu se mnogo više priča nego ranijih godina. To nije samo vezano za nove zakone. Uopšte se nekoliko zadnjih godina nasilje više prijavljuje zato što se poruke šalju preko medija, preko sredstava javnog informisanja da je nasilje nešto što je kažnjivo, da je nasilje krivično delo i da se to neće tolerisati. Ženama se stalno šalju poruke da nasilje moraju da prijave! Znate, ako nasilje ne prijavite, za njega se i ne zna. Automatksi, ne možete očekivati da vam neko pomogne, ako vi ne potražite pomoć. Ako to niko ne uradi, teško da će neko reagovati na njegov strah, trpljenje i sve ono što se dešava.’’

Alarmantni podaci ukazuju na to da svi moramo biti uključeni u rešavanje problema. Nasilje nije samo lični problem – nasilje je problem celog društva!

Izjave preuzete iz filma ‘’Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti’’

Oglašavanje

Vaši komentari na tekst

O autoru

TV voditelj, kolumnista, aktivista za ljudska prava, student Fakulteta za medije i komunikacije. Autor knjige i filma ''Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti''. Član upravnog odbora Fondacije Humanist.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend