Deset stvari koje kafa zaista radi vašem mozgu

0

Mnogo onoga što mislite o kafi jeste tačno, ali mnogo toga i nije. Proverite šta su zaista činjenice, a šta je samo u vašem umu.

„Legenda kaže da je ovčar po imenu Kaldi otkrio kafu u Etiopiji, negde između 300 i 800 godine nove ere. Primetio je da njegove koze nisu spavale noću, nakon što bi pojele bobice kafe. Odneo je bobice u lokalnu opatiju, gde su napravili prvu seriju kafe, beležeći njene efekte na razbuđivanje i razmišljanje” (2004: Smit i drugi) Od tog vremena ljudi su fascinirani kafom – i s pravom je tako!

Neki od efekata kafe su čudni i kontradiktorni. Na mnogo načina, efekti kofeina na um su mnogo veći nego što očekujemo, to jest veći od onog što nam ona zapravo čini. U daljem tekstu, bez sumnje, pronaći ćete bar jednu ili dve stvari koje će vas iznenaditi.

1. Kofein većinu ljudi ne sprečava da spavaju

Ovčar Kaldi je, možda, bio u pravu što se tiče njegovih koza, ali ne što se tiče ljudi. Uprkos svoj galami koja se diže oko kafe i spavanja, malo je dokaza da je to zaista problem. Istraživanje je pokazalo da je većina ljudi smislila kako da je koristi. Nije toliko komplikovano: nemojte piti dupli espreso u ponoć! Uh!

Čak i ranije je bilo studija u kojima su ljudima tajno davali kafu pre nego što bi otišli u krevet. I iznenađenje je bilo da to generalno nije uticalo na njihovo spavanje.

2. Ljudi krive kafu za sve i svašta

Nije samo u pitanju slabo spavanje, već i činjenica da ljudi misle kako je kafa loša za njih. Kofein krive za čitav niz nespecifičnih tegoba, poput glavobolje, slabog spavanja noću, nervoze i tako dalje. Istraživači su u nekim slučajevima ljudima dali placebo i kazali im da su uzeli kofein. Ljudi su na kraju istraživanja tvrdili da su loše spavali, da su dobili glavobolju i druge tegobe. Međutim, to ne može biti od kofeina, pošto ga nisu, u ovom slučaju, ni uzeli.

Verovatno da je to posledica očekivanja kako će kofein uticati na nas.

3. Kofein i dremka

Možda je budalasto popiti šolju kafe i onda otići na spavanje. Ali, ukoliko vam manjka sna, ovo može biti odgovor. Kroz studije je urađen eksperiment, gde su umorni i iscrpljeni dobijali po 200 miligrama kofeina (šoljica ili dve instant kafe), a zatim bi išli da odremaju. Kofein i dremka često utiču na bolji učinak na radu. Drugim rečima, kofein unapređuje rad više nego samo dremka.

Probajte: popijte kafu i odspavajte od pet do petnaest minuta, i vidite kako se osećate. Čak i oni koji obično ne dremaju mogu ovaj ritual doživeti blagotvorno.

4. Pojačavanje održavanja pažnje

Većina ljudi se oseća uzbuđenije posle kafe, ali da li su mudriji kada se naučno testiraju? Odgovor je: na neke načine da, ali na mnogo načina ne.

Najjači pozitivni nalaz je da kofein pojačava pažnju i budnost. Ovo je vrsta pažnje koja je potrebna da biste nastavili da radite, relativno rutinski, zadatak koji nije izazovan. To je razlog zbog kojeg je često potreban na poslu – tera nas da izdržimo dosadne stvari kroz koje moramo da prođemo. Ovaj zaključak se naročito odnosi na one koji se nisu dovoljno ispavali, što čini većinu nas ovih dana.

Kada odlutamo u druge psihološke oblasti, kao što su vreme reagovanja, učenje i pamćenje, stvari postanu manje jasne. Ponekad ih kofein unapređuje, ponekad ih čini gorim, a ponekad nema nikakve razlike.

Uopšteno govoreći, malo je dokaza da kofein stvara veliku razliku u zadacima koji zahtevaju samo razmišljanje.

5. Dve šolje dobro, pet šolja loše

Kao i sve u životu, uvek se može preterati u uživanju. Kofein nije drugačiji. U studijama koje su pomenute iznad, kada ljudi unesu od 200 do 300 miligrama kofeina, dobiju sve gore navedene dobrobiti. To je oko tri espresa ili od dve do tri šolje instant kafe. Više od 500 miligrama unosa, međutim, ne donosi poboljšanje u radu, a ljudi počinju da osećaju negativne efekte.

Prirodno, ovo će zavisiti o vašem uobičajnom nivou unosa – kako vremenom telo i um počinju da se privikavaju na kofein, kao na bilo koju drogu.

6. Bez simptoma povlačenja kada prestanete sa uzimanjem

Ukoliko želite da prestanete s konzumiranjem kafe, pripremite se na simptome povlačenja koji će trajati između 12 i 24 sata posle vaše poslednje šolje kafe. Nakon toga, možete dobiti glavobolju i biti nervozni, umorni i anksiozni. Ipak, da li ćete se zaista tako osećati?

Čak i simptomi posle prestanka konzumiranja mogu biti delimično odgovorni za naša očekivanja oko efekata kofeina. Malo je proučeno, ali postoji naznaka da ukoliko ne očekujete da imate simptome povlačenja, nećete ih ni dobiti! To je verovatno jedan od razloga zbog kojeg neki kažu da nisu iskusili simptome povlačenja kada su prestali da piju kafu.

Prestanak konzumiranja kafe, možda, neće biti tako štetan kao što mislite.

7. Dobro se osećate

Svako ko pije kafu će vam reći da pomalo kafe čini da se bolje osećaju, ali da se od previše loše osećaju. Srednja doza je ključ! Šta se podrazumeva pod srednjom dozom zavisiće od vaše uobičajne količine uzimanja i vaše genetske osetljivosti, koja je nasledna. Ukoliko vaši roditelji mogu da popiju trostruki espresso bez da im glava „eksplodira”, i vi ćete, takođe, moći.

Ukoliko se potrudite, čak se i nasledna osetljivost na kofein može prevazići.

8. Kafa ubija bol

Postoje neke naznake u istraživanjima, koje kažu da kafa pomaže u smanjenju bola. Ukoliko imate tenzične glavobolje, na primer, onda studije nagoveštavaju da acetaminofen (paracetamol), zajedno sa kofeinom, može obezbediti olakšanje od bola – bolje od samostalnog uzimanja acetaminofena.

Manje kao uzročnik nemigrenoznih glavobolja, kofein je pokazao u jednoj studiji da ih leči!

9. Kafa izoštrava čula

Kofein podiže pomalo osećaj u čulima, na različite načine. Evo nekih. Studije su pokazale da nakon popijene šoljice kafe (ili dve), ljudi mogu bolje da vide u mraku. Poboljšanje je između 20 i 38 odsto. Ljudi bolje razlikuju boje kada su popili malo kafe.

Kofein pomaže ljudima da ignorišu negativne stimulanse iz sredine.

10. Kofein verovatno ne izaziva zavisnost

Tehnički kofein ne izaziva zavisnost, zbog načina na koji radi u mozgu i zbog toga što mnogi ne pate od simptoma povlačenja kada prekinu sa uzimanjem. Međutim, mali broj ljudi izgleda kao da su zavisni od kafe.

Ipak, ukoliko uporedite kofein s drogama koje izazivaju zavisnost, kao što su kokain ili heroin, prilično je jasno da kofein nije adiktivan na taj način.

(Autor: psihoterapeut Žarko Petrović/Lektor: Nikola Stojanović)

(Fotografije: „Psihološko savetovalište”)

Oglašavanje

Pratite nas na Facebook-u

O autoru

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend