Život deteta sa jednim roditeljem je pojava koja je sve češća u našem društvu. Uzroka tome ima na pretek. Od razvoda, svađe, uvrede do smrti i odlaska bez ikakve informacije nekoliko godina. Znate, ta strana koja ode ostane zapuštena. Te emocije koje gajite smanji korov koji raste brže i više nego što vi razmišljate o tom roditelju. Tako je barem u mom slučaju. Ne može da mi nedostaje nešto na šta nisam ni navikao.

Ne znam da li je slučajnost ili je stvarno istinita ona izreka „s kim si takav si”. Većina mojih prijatelja živi sa jednim roditeljem. Na taj način se razumemo i do sada nisam nailazio na nerazumevanje takve prirode od strane njih.

Pre nekoliko dana sam razmišljao duži niz sati o tome kakvo bi bilo da živim sa oba roditelja. Da zaboravimo tu upotpunjenost koju bih MOŽDA osećao. Gledao sam na to iz drugog ugla. Zapravo, posmatrao sam pozitivne strane. Ima ih, verovali ili ne.

DOZVOLA

Manjina mojih prijatelja, naravno tokom tinejdžerskih dana su uvek vodili rasprave sa roditeljima oko saglasnosti. Da li može nešto da uradi ili ne. Ja nemam dve strane. Imam samo jednu. Njihovo dogovaranje je uvek trajalo duže jer nekad majka kaže da, otac kaže ne. Onda se postavlja pitanje koga poslušati. Treba da se obrati pažnja na negativan odgovor, da li su potrebna oba da ili je dovoljan jedan? Lično tih problema nisam imao. Zapravo retko kad sam i tražio dozvolu. Nekako sam samouk. Znam da procenim, šta sme, šta ne sme. I tako…

KOMUNIKACIJA

Sva moja rodbina zna da je moj otac slabiji na mene nego na starijeg brata. Ne znam razlog tome.  Ipak, tu postoji još jedna pozitivna strana – naša komunikacija. Možda bih ja i drugom roditelju bio omiljeni, možda ne. Meni lično ovo odgovara. Nemojte da mislite da je brat stavljen u neki drugi plan. Tačnije, meni se više udovoljava, da se bolje izrazim.

ZRELOST

Neću da grešim dušu, ali postoji tendencija da deca sa oba roditelja uživaju u tom statusu deteta. Očekuju od roditelja mnogo više pažnje za razliku od onih sa jednim, nekada su i razmaženi. Vole sve na gotovo i ne znaju da podvuku crtu i gledaju na svoj život iz drugog ugla. Bitnije su im lične potrebe, nego potrebe cele porodice. Lično mislim da smo zreliji. Ne mislim bukvalno.

OČEKIVANJA

Dva roditelja, dva uma, dupla očekivanja. Dešava se da oba roditelja očekuju od deteta različite stvari. Česta je pojava da su očekivanja potpuno drugačija od onoga što dete želi. Tu nastaje problem, deca budu okarakterisana kao propaliteti jer ne ispunjavaju norme roditelja. Totalno je drugačije kada je dete sa jednim roditeljem. Roditelj takođe očekuje nešto od deteta, ali nije u stanju da uđe u konflikt zbog same prirode života. Takav je moj ugao gledanja.

SPOSOBNOST

Ukoliko živite sa ocem, kao u mom slučaju u vašem domu nema podele na muško-ženske poslove. Moja svakodnevna rutina podrazumeva nameštanje kreveta, usisavanje, pranje sudova, spremanje doručka (nekada i ručka), postavljanje stola, pospremanje, čišćenje, košenje trave, širenje veša, peglanje… Sada dok ovo pišem lično vraćam film i pokušavam da se setim svojih drugova koji imaju oba roditelja da li rade isto što i ja? Nešto ne mogu da se setim. Jednostavno, preuzimamo stvari u svoje ruke.

PRAZNA GAJBA

Nešto što je nekada bio problem jeste smena roditelja. Prva, druga, treća ili međusmena. Drugarica Marina je uvek gledala da uskladi naše grupno okupljanje usklađujući smene njenih roditelja. Gužva nekada nije pogodna za odmor, makar se odmarali u drugoj sobi. Ja kao dete sa jednim roditeljem sam morao usklađivati samo jednu. Manje posla oko toga i veći deo dana je slobodna kuća. Nikom ne smetamo.

Cuties ? #squad #winter #cute #smurfs #beanies

A post shared by Ivan Hijavata Radulovic (@hijavataa) on

 

__________________________________________________________________________________________

Siguran sam da postoji još prednosti, one zavise sa kim živite, gde živite i da li vam neko pomaže.
Moja najveća prednost je moja baba. Tačnije moj otac i moja majka. Poznatija kao Nic (Danica). 
Ovo plemenito biće koje ulazi u 82. godinu. Naša mladolikost je održava u životu, a njena mudrost nas sprema za neka druga, možda teža vremena.

Oglašavanje

O autoru

Student Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Dadilja u kriznim momentima. Ume svakog da sasluša, ali ipak na kraju sluša sebe. „Kad bi bilo” pretvara u „eto, i to sam uradio”. Ne drži ga mesto. Ne pije, ali će mu koka kola doći glave.

2 komentara

  1. Ne znam zašto si članak završio tonom da je odrastanje bez jednog roditelja invalidet :/ Osoba odrasta na osnovu primera kojom je okolina hrani, a jedan roditelj je u istoj meri sposoban da potkrepi svoje dete kulturom koliko i oba roditelja i još dva sela 😀 A članak iznad je dokaz koliko si blagosloven i koliko različitih primera postoji širom sveta 🙂 Sve prednosti koje si nabrojao postoje i u suprotnom obliku…ponekad je komunikacija između jednog roditelja i deteta / dece nepostojeća jer jednostavno ne znaju kako da komuniciraju, dalje postoji milion primera gde su deca samohranih roditelja razmažena do bola jer im se na taj način pokušava nadoknaditi nedostatak pažnje od strane drugog roditelja, a opet postoji toliko primera gde se na dete koje odrasta u porodici sa jednim roditeljem vrši pritisak da se što bolje „ostvari“ i da roditelj projektuje svoje želje kroz dete. Naravno to je sve moguće i u porodicama sa oba roditelja kao što si već i rekao 🙂 U svakom slučaju drago mi je što u svemu tražiš pozitivnu stranu ? Srećno u daljem životu i radu!

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend