Život nam je zaista postao ubrzan, preplavila su nas iskušenja, poteškoće, masa informacija, nestali su mir i tišina, mogućnost da ostanemo sami i da razmislimo o sopstvenim problemima, da planiramo sledeće korake u životu. Savremenom čoveku glavna vrednost je novac. Malo računa se vodi o tome da je čovek u suštini društveno biće i da ne možemo živeti jedni bez drugih. Jača se individualizam čiji je slogan „nastoji da budeš uspešan, postigni što više, ostvari sebe, ostani nezavistan, stekni što više dobra…”.

Svako od nas ima mnogo problema koje sa sobom svakodnevnica nosi, ali koliko problema toliko i rešenja. Ne postoji univerzalni recept koji bi bio koristan za svakog. Iz dana u dan se suočavamo sa situacijama, konfliktima koji nas uznemiravaju i remete naš unutrašnji mir.

Stresan stil života utiče na naše fizičko, psihičko, emocionalno i socijalno stanje. Iako to znamo ne činimo mnogo za svoje zdravlje. Opametimo se tek nakon što primetimo uznemirujuće simptome, koji ometaju naše normalno funkcionisanje. Stres je jedan od glavnih faktora rizika za hipertenziju, pošast koja ne štedi ni mlade, ni stare. Ubrzani tempo života, preterani angažman, napetost na radnom mestu, u porodičnom životu toliko iscpljuju organizam da on to može podneti samo na određeno vreme. Nakon izvesnog vremena sposobnost prilagođavanja organizma počinje da slabi što dovodi do ozbiljnih posledica. Usled konstantne i kontinuirane napetosti, telo gubi svoju energiju, iscrpljuje se i šalje simptome upozorenja.

Krvni pritisak se stalno menja zbog fizioloških procesa, prilagođava se spoljašnjim/unutrašnjim uticajima. Ukoliko nepovoljni činioci koji izazovu povećanje pritiska prestanu, on se vraća na normalu vrednost. Znajući da mnoge faktore rizika iz okruženja nismo u stanju da promenimo, moramo biti svesni zašto ni krvni pritisak ne može sam da se stabilizuje. Tek kada otklonimo negativne posledice spoljnih faktora rizika, rešimo konflikte, savladamo prekomerne napete situacije, rešimo se nagomilane potisnute agresije, besa i straha, možemo reći da smo počeli ozbiljno da se bavimo regulacijom visokog pritiska.

Potrošačko društvo sa stilom života koji propagira retko se bori na pravi način za očuvanje zdravlja svojih članova. Čovek, kao potrošač, rešenje problema očekuje spolja. Postavlja se u pasivan položaj i radije će progutati neki lek, umesto da proba promeniti sopstveno štetno ponašanje. Pri tom ne vodi računa o tome da nastalu napetost treba da reši na odgovarajući način, jer potisnute emocije, intenzivna, trajna samokontrola može izazvati bolest, pa čak i infarkt miokarda.

Svako mora sam da odluči da aktivno počne da se bavi svojim zdravljem. Kod povišenog krvnog pritiska osoba mora znati da lekovi za regulaciju pritiska nisu u stanju da reše psihičke probleme ili da promene životni stil. Ako bi, na primer, lekovi protiv visokog krvnog pritiska zaista bili u stanju da normalizuju hipertenziju, onda bismo svi imali dobar krvni pritisak, ne bi bilo potrebe za periodičnim modifikacijama terapije, ne bi trebalo podneti brojne neželjene efekte. Farmakološki agensi samo potiskuju simptome, leče simptome, ne i glavni uzrok. Ne zaboravimo da za ozdravljenje treba uzeti u obzir kako fizičke, tako i psihološke i društvene uticaje. Ne zaboravimo da ne lečimo bolest, već bolesnog čoveka. Da bi lečenje hipertenzije bilo uspešno osoba mora aktivno biti uključena u terapijski proces. Mora biti spremna na promenu načina života, a koje sve pomoćne tehnike joj mogu olakšati taj proces u kombinaciji sa farmakoterapijom možete čuti na predavanju „Hipertenzija, ogledalo naše stvarnosti“.

Autor: prim. dr. Kasa Balint, porodični lekar u penziji

Oglašavanje

O autoru

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend