Od tugovanja do isceljenja kroz rad na sopstvenim emocijama!

0

Tugovanje je neizbežan proces u životu. Mnogi od nas žive sa tim da su izgubili voljenu osobu usled smrti od teške bolesti ili iznenadne nesreće. Dogodi se da doživimo traume, da ne ostvarimo svoje želje, da prekinemo odnos sa bliskom osobom, da nas neko povredi svojim namernim ili nenamernim postupkom ili nas jednostavno razočara. Ima mnogo razloga zbog kojih bismo mogli da tugujemo.

Postoji više načina na koji ljudi reaguju kada osete tugu. Neki će obrisati suze, udahnuti duboko i prionuti na posao. Preuzeće na sebe više obaveza kako ne bi mislili na ono što ih rastužuje. Drugi neće plakati, iako osećaju težinu i bol. Neki će tugovati mnogo godina i biće im teško da puste tračak radosti u život, što će usporiti njihov oporavak i mogućnost doživljavanja novih lepih iskustava. Postoje i oni kojima je lakše da podnesu tugu kada su ljuti i kada se za „tren oka“ posvađaju sa nekim. Ne zaboravimo i umetnike koji će uroniti u svoju tugu pretvarajući je u delo. Ljudski je raditi sve od prethodno navedenog, u zavisnosti od vrste tuge. Kada srce i duša bole svako se snalazi na način na koji najbolje ume da preživi postojeće stanje.

Tuga, iako nosi sa sobom težinu, ima mnoštvo isceljujućih svojstava. Primarno “lekovito” dejstvo tuge je zbližavanje sa drugim ljudima odnosno jačanje odnosa sa osobama od značaja i sa samim sobom. Kada doživljavamo nešto bolno ono postane lakše kada se podeli sa osobom od poverenja i samim tim se jača odnos. Vreme se zaustavi za trenutak i ne postoji ništa na svetu osim vas, istine koju delite i druge osobe čije je srce dovoljno otvoreno da bude sa vama u tim teškim momentima.

Tužni trenuci donose mogućnost promene. Iz teških situacija se najviše uči o sebi i sopstvenoj snazi. Često se dogodi da stres i razne sitnice koje nas opterećuju u toku dana postanu nevidljive kada se prepustimo osećanju tuge. Tada bude kristalno jasno šta su prioriteti i na koji način želimo da živimo život. Nekada shvatimo šta je ono što nas najviše raduje nakon doživljenog gubitka. Nakon procesa tugovanja sledi prihvatanje, osećaj pomirenja sa onim što se dogodilo ili što se nije dogodilo. Sa takvim osećajem prihvatanja se rađa čistina, ponovni doživljaj smisla, okretanje novog lista i preuzimanje sopstvenog života u svoje ruke.

Proces tugovanja nije jednostavan, ni lagan. Ako vas zanima kako biste sebi ili nekoj vama dragoj osobi mogli da olakšate process tugovanja pridružite se radionici telesne psihodrame koja će se održati krajem marta u Beogradu. Na ovom događaju bićete u prilici da naučite kako da se suočite sa sopstvenom tugom, kako da otpustite težinu sopstvenih priča i kako da se osnažite kroz sopstvenu autentičnost. Osim ove, na radionici, će biti obrađivane i druge emocije poput straha, ljutnje, krivice i svega onoga što vas sprečava da živite životom koji vas raduje i ispunjava.

Oglašavanje

O autoru

Snežana Subotić

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Send this to friend