Kada otvorimo oči i započnemo dan, svako od nas ima svoje jutarnje rituale. Neki od nas pomere zavese kako bi se pozdravili sa toplim suncem, neki tragaju za mirisom kafe, a mnogi od nas odlože vreme alarma kako bi sustigli još koji trenutak odlazećeg sna.

Potom svi radimo ono čemu su nas učili od malih nogu, obavljamo jutarnju higijenu. Peremo zube, tuširamo se, nameštamo frizure, tačnije, „pregovaramo“ sa sopstvenom neposlušnom kosom i fokusiramo se na to da izgledamo sebi i drugima prijatno.

Svi ovi rituali su od velike važnosti za naše dobro. Učili su nas tako i mi smo to prihvatili. Međutim, negde između redova, davno u dalekoj prošlosti se izostavila još jedna vrsta higijene koju mnogi od nas retko kada obavljaju, a o kojoj danas ljudi ponovo počinju sve više da razgovaraju.

U pitanju je mentalna higijena. Mentalna higijena je neodvojiva od fizičke higijene. Šta je to mentalna higijena i na koji način je važno da negujemo sebe i svoje telo?

Bezbroj stimulusa utiče na nas u toku jednog dana. Naše telo sve te stimuluse registruje i pamti kao emocije. Emocije radosti, inspiracije, zadovoljstva, sreće, uzbuđenosti. Isto tako i emocije onog osećaja da „nismo dovoljno uspešni, nismo dovoljno snalažljivi, dovoljno pametni, ne znamo dovoljno dobro da živimo ovaj život, ne verujemo dovoljno u svoje kapacitete, nismo dovoljno dobri itd.“ To može biti jedna fotografija sa Instagrama koja će pokrenuti takve emocije, može biti pogled jedne nepoznate osobe koja radi na šalteru u pošti, razgovor sa bliskom osobom ili mnoštvo starih osećanja i bolnih misli iz prošlosti koje nas posećuju svakodnevno, kao verni (ne)prijatelji.

Ono čega često nismo svesni je da nosimo sve te emocije sa sobom svaki dan. Neke stavimo u džep, neke vrtimo u obliku misli kao pokvarena ploča, neke ni ne primetimo pa izađu na svetlost dana onda kada se najmanje nadamo i kada „puknemo“ i plačemo, vičemo pred nepoznatim ljudima zbog neke naizgled „sitnice“.

Telo i emocije su povezani na više načina. Često nas zaboli u grudima kada gledamo neki težak film ili nas odjednom „preseče“ u predelu želuca kada razgovaramo sa nekom osobom, ili noću škrgućemo zubima dok spavamo a danju se smeškamo i ljudi su iznenađeni kako nas nikad nisu videli ljute.

Kad god zanemarimo ili ne primetimo KAKO SE OSEĆAMO povodom nečega, naše telo ima dodatan posao, mora nekako da se nosi sa svim tim emocijama koje mi ni ne primećujemo ili su nam previše teške da ih obradimo. Kada telo dugi vremenski period potiskuje emocije, postepeno nastanu bolovi u telu, tegobe koje nisu medicinski objašnjive. Često ljudi imaju mnoge telesne bolove za koje ne postoje lekovi.

Mentalna higijena znači voditi računa o svom emotivnom i psihičkom zdravlju. Nega o sebi i svom telu znači ne potiskivati emocije nego primetiti emocije, prepoznati emocije, razumeti ih, osetiti ih, i izraziti ih.

Izražavanje emocija se može ostvariti kroz razgovor, plakanje, kroz zvuke, kroz pevanje, putem plesa, kroz slikanje, sviranje, škrabanje, kroz sport, putem pisanja pesama, kroz vrištanje i vikanje, putem pisanja dnevnika, zapisivanja svojih misli i osećanja i na mnogo drugih načina. Važno je za sopstveno zdravlje da u bezbednom okruženju izrazimo osećanja koja su nam „teška“ i neprijatna. Osećanja stida, krivice, osećanja ljutnje, tuge i besa, osećanja napuštenosti, usamljenosti, razočaranosti i obeshrabrenosti, bespomoćnosti… Sva ova osećanja zamislite kao jednu tešku, punu torbu koju nosite sa pijace i nije zdravo da svaki dan nosite gomilu teških torbi. Zdravo je da ih izrazite.

Važno je da počnemo da upražnjavamo svakodnevnu mentalnu higijenu. Kada otvorite oči ujutru i posegnete za vašim ritualima, uvrstite nekoliko minuta za osnovna pitanja koja vas neguju poput: “Kako se osećam povodom današnjeg dana?”, “Šta mogu učiniti za sebe da se osećam prijatno danas?”, “Koje teške emocije nosim sa sobom i zašto?”, “Kako će mi biti najprirodnije da ih izrazim?”, “Da li mi je potrebna podrška za sve ovo i od koga?”

Pa tako možete otići u vožnju biciklom sa prijateljicom i isplakati se zajedno zbog nečega što vas tišti, ili povesti svoju decu u prirodu pa svi zajedno u isto vreme pevati iz sveg glasa ili izudarati jastuk kod kuće dok slušate svoju muziku koja pokreće ili provesti veče u zagrljaju voljene osobe dok kroz suze delite sve ono što vam „leži na duši“.

Ne plašite se sopstvenih osećanja, ona su mapa, vodič koji nam ukazuje šta volimo a šta nam je neprijatno, sa kojim ljudima se osećamo blisko a u koje ljude nemamo poverenja, kada previše radimo a kada nam je potrebna promena, generalno čišćenje tela, misli, emocija i navika.

U oktobru će se u Beogradu održati radionica telesne psihodrame na kojoj se možete pobrinuti o svom telu i emocijama, naučiti kako da ih izrazite prirodno. Na ovoj radionici imaćete priliku da očistite svoje telo od teških, neprijatnih emocija, otpustite stare obrazce i prihvatite neke nove, zdravije. Naučićete i kako možete pravilno da izrazite ljutnju a da se pri tom ne povredite, isto tako i da otpustite mnoge strahove koji vas nepotrebno koče. Moći ćete pronaći i utehu za neke svoje neispričane priče koje vas možda progone ili koje su vam promenile život.

Autorka: Lucija Jelić, master psihologije i psihodramska psihoterapeutkinja

Vaši komentari na tekst

O autoru

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend