Lice današnjice: Od “gubitničkih“ do “pobedničkih“ suza

0
Konačno – da vam se obratim nakon tri uspešne promocije.
Samo deset dana nakon zvaničnog početka prezentovanja “Lica današnjice“ mogu reći da sam presrećan. Presrećan što vas imam pored sebe. Presrećan što ste dokazali da prepoznajete snagu cele priče. Presrećan zbog toga što ste dovoljno hrabri da čujete sve o Licu današnjice!

 

Knjigu “Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti“ možete poručiti ovde

Bilo je izuzetno teško predstaviti ovaj projekat. Na njemu sam dugo radio. Treba napomenuti da je Lice današnjice nastalo 2015. godine kao redovna kolumna (prvi tekst nosio je naziv “Prosveta u doba starleta“) koja je, nakon samo nekoliko nedelja objavljivanja postala zabranjena i nepoželjna. Tada su me sputavali, omalovažavali, davali najgore termine… Ali i pored lošeg tretmana – opstao sam! Siguran u svoje reči i siguran u snagu onoga što radim. I svestan da sam sa samo osamnaest godina proplakao mnoge “gubitničke suze“.
Kada sam se vratio na javnu scenu pisane reči nakon godinu dana – uspeo sam da oborim dotadašnje rekorde (čak i server portala, kako je to rekao moj tadašnji urednik). Tekst “Može biti i Vaše dete“ potresao je javnost. U istom trenutku dobijao sam pohvale i kritike. Bilo je tu i onih koji su slali prelepo cveće, kao i onih koji su hteli da čuju kako mi pale sveće.
“Prosveta u doba starleta“ tada je već ušla u obrazovani sistem. O njoj se diskutovalo na časovima građanskog vaspitanja. Kompletna kolumna dobila je prevod na rumunski jezik, a ja sam ipak osetio da ni sve to nije dovoljno.
Imao sam želju da organizujem tribine na temu nasilja. Pozvao sam mnoge institucije koje se bave organizacijom ovakvih događa. Dobio sam mnogo spuštenih slušalica. Tribine o nasilju, pod nazivom Lice današnjice, uspeo sam da organizujem tokom leta 2016. godine. Bio sam najsrećniji kada sam, uz pomoć stručnih lica, razgovarao na ovu temu i nakon tribina dobio iskrene zagrljaje mnogih žrtvi nasilja.
Ono što su mnogi sputavali – ispostavilo se da ipak ima efekta. Samo mesec dana nakon održanih tribina dobio sam pozive Centara za socijalni rad. Obavestili su me da je stepen prijave nasilja dva puta viši. Rekli su mi i da je nemali broj onih koji su nasilje prijavili dao izjavu kako su inspirisani mojim radom. Tada su krenule i prve “pobedničke suze“.
Snaga koju sam tada dobio inspirisala me je da svojim radom nastavim da pomažem drugima. Pozvao sam svoju tadašnju urednicu programa i predložio joj da radimo emisiju pod nazivom “Lice današnjice“. Odgovorila mi je: “Naziv ti je glup, teme su dosadne, ne znaš da vodiš program, ljudi ti se smeju, odustani od ovoga a i nemamo para za to.“
Stanko Crnobrnja je imao drugačije mišljenje o mojoj emisiji. 2017. na Otvorenom kanalu kulture, dobio sam svoj tok-šou “Lice današnjice“ koji je emitovan uživo. Govorio sam o problemima. Slobodno, bez ikakvog straha. Dovodio sam u emisiju i stručnjake i glas mladih. Mnogi su potvdili da takav kvalitet razgovora do sada nisu videli.
Na jesen 2017. desila se još jedna sloboda u mom radu. Desio se divan tim Adria Daily magazina. “Stef, imaš svoju redovnu kolumnu ponedeljkom. Čestitam! Budi najbolji!“. I bio sam najbolji. Prvi tekst na novom radnom mestu pod nazivom “Medveđe međunožje“ uvrstio se u najčitanije sadržaje ovog magazina.
Nisam čekao mnogo da bih nastavio da šokiram. Već sledeće nedelje, čitaocima sam predstavio tekst “(M)oralna podrška“ koji sam dugo skrivao od samog sebe. Nastala je ona – nastala je Helena!
Nakon serije uspešnih tekstova, došao je kraj januara 2018. godine. Tada sam slavio pet godina rada. Drugog februara, uz mnogo alkohola, cigareta, slomljenih čaša i nervnih slomova, završio sam svoju psihoterapiju. Završio sam ono o čemu sam ćutao. Moja knjiga “Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti“ dobila je svoje poslednje poglavlje. U njoj sam ostavio sve svoje strahove i unutrašnje nemire. U njoj sam ostavio nadu da će se svaki čitalac prepoznati. U njoj sam ostavio želju da počnemo da razgovaramo i da prestanemo da probleme guramo pod tepih.
“Već sam počela da radim prelom! Ne interesuje me – ovo moramo objaviti!“, rekla je moja izdavačica Violeta Ilić iz Beoletre.
Unikatan prelom, unikatan format i unikatna priča.
Kada sam ugovorio sve oko izdavanja knjige, pozvao sam ekipu i rekao: “Moje promocije neće biti dosadne. Želim da uvedem nešto novo. Ljudi – pravimo dokumentarno-igrani film koji ćemo predstaviti na promocijama!“
Odmahnuti rukom nije nešto na šta nisam navikao. Ipak – ova ideja je odmah dobila zeleno svetlo mog tima.
Snimanja po snegu, traženje sagovornika, opreme, idealnog načina da vam predstavimo ovu šokantnu temu na pravi način… Sve nas je to čekalo u veoma kratkom periodu, jer, mnogi su već počeli da zovu i da zakazuju promocije “Lica današnjice“.
Danas sam shvatio da sam se svo vreme pošteno borio za svoju ideju. Danas sam shvatio da se trud isplati, čak i kada svi u početku kažu da su tvoji snovi nemogući.
Danas sam shvatio da je put od “gubitničkih“ do “pobedničkih“ suza zaista težak. Ali kada shvatite koliko iskreno postupate prema ljudima, a oni vam vraćaju istom merom, svaka suza koja stoji na tom teškom putu – vredna je truda.
Zactrao sam sebi novi cilj.
Zajedno ćemo probuditi ideju kolektivne (ne)svesti!
Zajedno ćemo pobediti u ideji lepšeg Lica današnjice!

Pratite nas na Facebook-u

O autoru

TV voditelj, kolumnista, aktivista za ljudska prava, student Fakulteta za medije i komunikacije. Autor knjige i filma ''Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti''.

Ostavite odgovor

Send this to friend