Trendovi koji menjaju marketinške komunikacije

0

Integrisane komunikacije predstavljaju aktuelan vid planiranja komunikacija koji kompanijama pruža potencijal ka ostvarivanju boljih rezultata tokom realizovanja kampanja i redukuje marketinške troškove. Upotrebom alata koje pružaju advertajzing, društvene mreže i e-mail marketing dobijamo jasan, dosledan i uticajan način komuniciranja sa potrošačima. Tradicionalan pristup marketinškim komunikacijama u kompanijama je podrazumevao odvojene kampanje u sferi direktnog marketinga, prodajnih promocija, advertajzinga i PR-a, dok integrisane kampanje koriste iste komunikacione alate i različite komunikacione kanale kako bi pojačale efekat iste i poboljšale marketinšku efikasnost. U integrisanoj kampanji, reklame možemo koristiti za generisanje i podizanje svesti o proizvodu što može voditi ka boljoj prodaji. Komuniciranjem iste informacije kroz saopštenja za javnost i odgovarajuće članke pojačava se dejstvo poruke koju u istom periodu šalje prethodno pomenuta reklama. Istovremeno se može koristiti direktni i/ili e-mail marketing kako bi se potrošačima pružile sve neophodne i korisne informacije.

Međutim, nije sve prethodno navedeno tako lako primeniti u praksi i dobiti željene rezultate. U proteklim godinama mnogi brendovi su zauvek nestali sa tržišta, što bi u eri konstantnih i brzih promena trebalo da bude poziv za buđenje mnogima koji se bave integrisanim komunikacijama. Pejzaž integrisanih komunikacija se stalno menja, a digitalne tehnologije se razvijaju brže no ikada do sada. Nije i neće biti začuđujuće što mnogi biznisi neće biti u mogućnosti da održe korak sa ovim trendovima:

Potrošači koji koriste ad blokere više ne predstavljaju mali procenat populacije koju možete ignorisati prilikom planiranja marketinške strategije, a glavni razlog zbog kojeg ga instaliraju je činjenica da je većina personalizovanih reklama irelevantna onima kojima se plasira. Advertajzeri podbacuju u težnji da targetiranoj ciljnoj grupi prezentuju smislene i potencijalno interesantne ponude. Ovo se posebno odnosi na mlađu populaciju koja je odrastala u svetu interneta i koja gaji averziju prema tradicionalnim medijima i porukama koje tim putem brendovi pokušavaju da prenesu. Za marketare je to siguran putokaz da je neophodno krenuti ka alternativnim načinima komunikacije u odnosu na dosadašnje. Danas je još uvek jednocifren procenat globalne populacije koja koristi ad bloker, ali za 5 do 10 godina Milenijalci će činiti dominantnu populaciju koju brendovi targetiraju, a oni su uglavnom korisnici ad blokera.

Društvene mreže predstavljaju digitalnu refleksiju današnjeg svakodnevnog života potrošača. Platforme poput Fejsbuka i Tvitera su prirodno okruženje današnjice, naročito za mlađu populaciju koja tamo provodi znatan deo vremena. Digitalne mreže se konstantno razvijaju s ciljem prilagođavanja potrebama potrošača koji se tako odlučuju da još više vremena provode na njima. Društvene mreže su odavno izvor zabave vesti i informacija o prijateljima. Omogućavaju korisnicima da izraze sopstvene stavove i kreativnost, da iste podele sa drugima i da u interakciji sa drugima razmene mišljenja. Za brendove je ovo odličan način da stupe u komunikaciju sa korisnicima i dopru do njih, a stvar olakšava činejnica da korisnici ostavljaju dosta informacija o svojim interesovanjima i preferencijama. Osluškivanje publike nije važno samo s aspekta povećanja prodaje. Brendovi treba da shvate da je imaju krucijalnu ulogu u građenju i očuvanju reputacije brenda i povezivanja sa potrošačima/korisnicima. Generalno gledano, svaka osoba sa pristupom internetu danas predstavlja reportera koji utiče na formiranje mišljenja okoline. Mogli bi reći da se sadržaju koji kreiraju korisnici više veruje od onog koji kreiraju mediji. Zbog toga kompanije ne bi trebale da ignorišu komentare, bili oni pozitivni ili negativni, već bi trebale da promisle kako da ih iskoriste u smeru poboljšanja usluge/proizvoda i jačanja veza sa svojom publikom.

Integrisane komunikacije su uvek usmerene na emocije druge strane, a znatan udeo potrošača je rad da kupi proizvod ako im se dopadne priča brenda. Ljudi vole da čuju dobru priču, onu koja uključuje stvarne ljudske sudbine, priče sa kojima mogu da se povežu. Relevantne priče koje se obraćaju potrošačima čine sam brend smislenim, odnosno omogućavaju mu da se izdvoji iz mora sličnih rnedova. Povrh svega, dobre priče mogu postati viralne, a direktnim preporukama običnih potrošača se više veruje nego li porukama kompanije. Integrisane komunikacije na takav način omogućavaju biznisu da opstane u visoko kompetitivnom okruženju. Apple je odličan primer kako efikasno marketinške komunikacije implementirati u strateški nastup i koristiti ih s namerom uticaja na emocije potrošača zarad dobijanja pozitivnog fidbeka. Suština ove priče se može pronaći u izlaganjima Simona Sineka da se marketinške komunikacije ne započinju pitanjem „Šta?“, već „Zašto?“.

Influencer marketing je trend sa kojim se trenutno suočavamo. Kompanije nemaju više prevelik uticaj na ponašanje potrošača, kao nekada. Tradicionalni advertajzing nije više efikasan kao nekada, a korišćenje ad blokera mutira reklame u digitalnom svetu. Zbog toga običan korisnik interneta više veruje omiljenom blogeru kojeg prati i njegovim preporukama, nego li porukama samog brenda i kompanije. Blogeri i drugi influenseri imaju moć da oblikuju mišljenje i ponašanje potrošača i zato ovaj vid komuniciranja sve više dobija na značaju. Reč od usta do usta je oduvek bila način sticanja i zadržavanja potrošača. Društvene mreže, kao kanal komunikacije, su taj vid komuniciranja podigle na viši nivo. Preporuke više nemaju karakter „jedan na jedan“ kao nekada. Svako sa pristupom internetu može doseći ogroman broj ljudi, naročito ako ga prati popriličan broj ljudi i ako kreira viralan sadržaj. Zbog toga su influenseri moćan alat i kompanije sve više usmeravaju svoje interesovanje ka ovoj populaciji zarad ostvarivanja saradnje i komuniciranja sa ciljnim javnostima posredstvom ove populacije ljudi.

Rad u marketingu, a naročito u sferi integrisanih komunikacija, podrazumeva moderan koncept celoživotnog učenja. Praćenje trendova i svakodnevno osluškivanje publike je ono što uspešne deli od onih koji to nisu. Na Kaktus festivalu, koji je posvećen integrisanim komunikacijama, svi zainteresovani za ovu oblast moći će da saznaju od domaćih i svetskih stručnjaka koji su aktuelni trendovi i inovacije kako bi poboljšali svoj komunikacijski nastup na tržištu.

https://www.youtube.com/watch?v=k6WF0O1Mnvk

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Zaljubljenik u PR, organizaciju događaja, TED/TEDx konferencije, psihologiju, kulturu, novinarstvo... Realni optimista sa stavom.

Ostavite odgovor

Send this to friend