„Sirena koja se smeši – Pet bajki o venecijanskom getu“

0

Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku ili pouku budućim naraštajima? Zašto nikada ne znamo na vreme koji je najsudbonosniji trenutak našeg života? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?

"Skriveno dvorište" – Aleksandar Palavestra(Fotografija: „Skriveno dvorište“ – Aleksandar Palavestra, „BOOKA“)

Jedne noći pre pola milenijuma, 29. marta 1516. godine, u Veneciji, prestonici Mletačke republike, bučno su zalupljena jedna velika vrata. I zaključana. Tako je jedan deo varoši u parohiji Svetog Đirolama, ukupno tridesetak kuća, pretvoren u životni prostor za hiljadu doseljenikaJevreja prognanih s raznih strana sveta.

"Sirena koja se smeši" – Aleksandar Palavestra(Fotografija: „Sirena koja se smeši“ – Aleksandar Palavestra, „BOOKA“)

Odluka Veća desetorice i dužda Leonarda Loredana obradovala je te putnike, već umorne od stalnih selidbi, i slavili su taj događaj, iako je kapija ograđenog dela varoši noću ostajala zamandaljena, a izlazak njegovim žiteljima strogo zabranjen. Istini za volju, taj deo veličanstvenog grada njima dat na korišćenje, nije bio baš toliko lep. Venecijanci su ga zvali Đeto, budući da se tu ranije nalazila topionica bakra.

"Tajni vrt" – Aleksandar Palavestra(Fotografija: „Tajni vrt“ – Aleksandar Palavestra, „BOOKA“)

Prvi doseljenici, Aškenazi, reč „đeto“ izgovarali su tvrdo – „geto“. I tako je nastao prvi Geto. U isti mah stvoren je i simbol, čije nas značenje upućuje na nesagledivu snagu simbola uopšte, i na, što je pomalo zastrašujuće, moć njihovog preobražaja. Podseća nas da, svesno ili nesvesno, ostavljamo za sobom te simbole, kao zagonetke, uspomene ili čak rane, budućim naraštajima.

"Amrel-galeb" – Aleksandar Palavestra(Fotografija: „Amrel-galeb“ – Aleksandar Palavestra, „BOOKA“)

Uvodna priča i pet bajki iz ove „magične“ knjige, govore o nekoj vrsti putovanja ovog simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla da se dese u „Venecijanskom getu“ i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: Koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog („krvavog“) Meseca sreo u Veneciji? Kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar? Kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti vekove? Zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje? Zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući peške? Naposletku, kako je jedan beogradski izdavač, pročitavši pismo koje je dobio iz „Venecijanskog geta“, shvatio da se bavi teškim ali uzvišenim poslom? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke.

"Crvendać" – Aleksandar Palavestra(Fotografija: „Crvendać“ – Aleksandar Palavestra, „BOOKA“)

Misteriozne storije Mirjane Ognjanović, savršeno ilustrovane akvarelima i crtežima Aleksandra Palavestre, prizivaju duh legendarnog Huga Prata i vode čitaoca na putovanje koje nikada neće zaboraviti.

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend