1. Knjige Vladimira Pištala i Vladimira Kecmanovića

“Istinski pisci poetiku svojih rečenica i svojih u knjigama ispričanih priča usklade sa svojim disanjem i s nehotičnom poetikom rečenica iz svakodnevnice. To je Pištalo.”

Pištalo me je kupio romanom „Milenijum u Beogradu“. Pomislila sam: Možda si Mostarac, Vladimire, ali si sudbinski Beograđanin! Kad god iz Beograda odem, kažem: Vratiću ti se, nećeš me još dugo čekati! Tako je i Pištalo, često, izgovarao ljubavne izjave Beogradu, a u ovoj svojoj knjizi prikazao je i petoro prijatelja u njemu i njihova ljubavna preplitanja.

Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinatnim manirom opisuje poslednju dekadu 20 veka u gradu sa kojim se identifikuje: Beograd, to sam ja! Le Monde

Jedinstven srpski glas, zvučan, urban i nov … srećni smo što smo našli tako pažljivog, veoma obrazovanog pisca sa ironičnom notom, koji jedinstvenim, često halucinatnim manirom opisuje poslednju dekadu 20 veka u gradu sa kojim se identifikuje: Beograd, to sam ja! Le Monde

Ne volite Beograd kao ja? Ne odustajte od čitanja Vladimirovih knjiga jer ima ih još koje bih mogla da vam preporučim. Pisao je i o Corto Maltese-u i Aleksandru Makedonskom, a posle Milenijuma u Beogradu, po mom mišljenju, njegova najbolja knjiga je „Tesla, portret među maskama“. Uzbudljiv, ukusan stil, glasan i prožimajući, neće vas pustiti da udahnete dok čitate intimnu priču o samoći genija Nikole Tesle.

Moja najiskrenija preporuka ide i za romane još jednog Vladimira – Vladimira Kecmanovića. “Top je bio vreo” otkriva priču o odrastanju u užasima ratnog Sarajeva. Zapazićete njegove kratke rečenice koje će vam se zarivati iz reda u red. Veliki, veliki pisac srpske književnosti.

2. Jebo sad 1000 dinara – Boris Dežulović

Volite crni humor?
Dežulović će vam na taj način u ovoj knjizi prikazati svu apsurdnost ratovanja i ova knjiga će vam se dopasti.
jebo_sad_hiljadu_dinara
Nemate smisla za humor?
Vi ste jako nesrećna osoba, rekao bi vam Boris Dežulović i teme njegove knjige mogle bi vam biti previše bolne.

Naslov jeste neuobičajen i predstavlja okosnicu cele priče, a otkrićete je dok budete čitali.

Šta vi mislite o tragičnim sukobima na ex-yu prostorima i o bratoubilačkim krvavim ratovima?

Ova knjiga ima jasnu poruku o tome, a na vama je da se sa Dežulovićem složite ili ne, kao i sa Vladimirom Arsenijevićem koji je ovaj roman ocenio kao najbolji antiratni roman na balkanskom području.

3. Godišnjica mature – Lamija Begagić

Ova mlada bosanskohercegovačka književnica je za mene pravo otkriće. Žao mi je što su bosanskohercegovački pisci u Srbiji generalno anonimni. Postojala je edicija “Bosanci trče počasni krug” baš iz razloga da srpsku publiku malo bolje upozna sa tamošnjim piscima.

“Moji su roditelji imali običaj reći: Vidjet ćemo. To je bilo ublaženo: Ne može, Ne računaj na to, Zaboravi, Izbij si to iz glave. Sad sam odrasla, nikad se bolje nisam slagala sa svojim roditeljima, ne odbijamo jedni druge, niti si šta zabranjujemo. Komuniciramo ljudski.”

Zbirku priča “Godišnjica mature” objavilo je Rende 2006, a nakon četiri godine izašla je njena druga zbirka “Jednosmerno”, takođe odlična.

4. Haksli i(li) Orvel: „Vrli, vrli svet“ i „1984“

Orvelova strepnja je da će nas u budućnosti uništiti ono čega se plašimo, a Haksli se boji da ćemo biti uništeni od onoga čime se oduševljavamo.

Haksli kaže da je moguće narod ućutkati, između ostalog, uz pomoć terapije kupovinom. U njegovom svetu niko se ne razboljeva, nema ratovanja, braka, nema ni seksualne vernosti, svi imaju isti životni vek. Savršena 2540, ako mene pitate! Zvuči zanimljivo? Ne zaboravite ni Orvela.

5. Art Špigleman – Maus

Ako budete imali priliku da kupite Maus, ne pitajte šta košta, oduševiće vas, ukoliko ste ljubitelji dela devete umetnosti! Kada kupite, ne dajte nikome i čuvajte ljubomorno!

Maus je prvi strip koji je dobio prestižnu Pulicerovu nagradu. Tema je holokaust i Spigelmanova priča o ocu, poljskom Jevrejinu za vreme Drugog svetskog rata. Najinteresantnije je, u stvari, da su ljudski likovi prikazani kao životinje – Nemci kao mačke, Jevreji kao miševi, Poljaci kao svinje, Amerikanci su psi, a Francuzi žabe.

6. Momo Kapor – Una

“On, redovni profesor Fakulteta, Mišel Babić, priznati stručnjak za mas-medije, za čiji se duh smatralo da je iznad takvih tričarija kao što je ljubav, stajao je bespomoćno ispod Kneza na konju i čeznuo kao skot, dok mu se stomak grčio od žudnje za nekom neodređenom devojkom u beloj haljini. Pravio je od ničega, od nagoveštaja, i tačno mogao da vidi tu draperiju otmenog pada (ni suviše laka, niti mnogo teška, možda tajlandska svila ili neko fino tkanje ubeljenog lana?), osećao pod prstima njene široke, ležerne nabore, video duboki, smeli izrez ispod koga slobodno izviruju ključne kosti.”

“Kad sam je prvi put video, sat mi je stao!”

424864_120991888030339_100003585864963_82128_295860362_n-12

“A za sve to vreme Una je, poput duha Ljana Estakada, grmeći kružila profesorovim horizontom; menjala motorcikle, krajeve grada i tucače, umnožavajući se u hiljadu mladih žena-zveri, dok je on čamio zarobljen uvelim krugom obrazovanih brbljivaca, njihovih prosečnih ideja, nedarovitih rukopisa, njihove tužne sredovečnosti. Ćutanje su smatrali profesorovom ohološću. Uvek punu čašu – znakom da je tajni pijanac. On koji je donedavno gajio velike simpatije prema svojoj izuzetno vrednoj generaciji, počeo je polako da biva svestan njene bede, da primećuje njeno lagano mirenje sa životom i okolnostima – lekovite kupke kompromisa, godine, godine… Najtužniji su mu bili onda kada bi počeli da raščlanjuju do u besvest današnje pokolenje mladih, i da ih upoređuju sa vremenom svojih izmišljenih zanosa. Osuđivali su njihovu ravnodušnost, nedostatak velikih ciljeva i nespremnost za žrtvovanje. Slušao je kreštave glasove svojih koleginica i ne prateći, uopšte, sadržaj rasprave, zurio im u vratove, primećujući sasušenu kožu starih kvočki, bore koje su pokušavale da sakriju ogrlicama, sve. Svojim godinama pripadao je njima, znao je to isuviše dobro, ali (mada običan uljez) srcem je bio uz Unu, na njenom žutom motorciklu, i zviždali su opustelim noćnim ulicama opijajući se brzinom i vetrom u ušima. Molim? Vi ste, kolega, izgleda, potpuno odsutni? Ne, samo sam se nešto zamislio.”

Znate li šta ostaje posle ljubavi? Šta uopšte ostaje posle nje? I zašto ljubav najviše boli u predelu trbuha?

7. Knjige Harukija Murakamija

Osvojio me je na prvo čitanje. Uticao je na mene snažno i zauvek me kupio. Sa njegovim knjigama upoznala sam se kao srednjoškolka. “Norveška šuma” i “Igraj, igraj, igraj” predstavljale su moj prvi susret sa Murakamijem.

Murakamijeve knjige se ne pozajmljuju, one se poklanjaju ili se najljubomornije od svih čuvaju! Jer čak i kada se jednom pročitaju, želja za ponovnim čitanjem je tu.

Murakami spaja ono što je na prvi pogled nezamislivo nespojivo i zbog toga mnogi kritičari njegovu književnost nazivaju abnormalnom. Nadrealistički će vas zahvatiti i uvući u svoj neverovatni svet, prelepo čudovišni i katastrofični, ako mene pitate. Uplivaće i iracionalno, ali će na kraju čitanja biti finog terapeutskog efekta, a do tada će vam Murakami već postati opsesija.

Osetićete Murakamijevu potrebu da piše samo istinu o vremenu u kome se živi, pa ćete se možda povremeno osetiti turobno i nespokojno kada se upoznate sa njegovim nihilističkim pesimizmom.

Murakami piše lagano, njegov pripovedački stil teče, klizi, opisi su jednostavni, naizgled je sve glatko, a u stvari ništa nije. Osetićete mirise, ukuse, slikovitost.

Haruki Murakami at the Edinburgh international books festival in August.
Počnite od Noreveške šume, za koju je Murakami našao inspiraciju u pesmi Bitlsa, a tu su još i “Kafka na obali mora”, “Sputnjik ljubav”, “Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća”, “Južno od granice, zapadno od sunca”

8. Isak Baševis Singer – Mađioničar iz Lublina

“U početku bejaše reč, a reč bejaše laž.” Da li vi verujete rečima?“

Singer tera na razmišljanje. Izvući će iz vas ono najbolje, ako mu se prepustite, poigravajući se i preispitujući vaš lični sistem vrednosti prema provinciji, religiji, selu, braku…

Da li je brak bez dece pola braka? Da li je uopšte dobro osećati previše ljubavi? Može li čovek tako da se disciplinuje da u isto vreme bude i bezbožnik i pobožan kao Singerovi junaci? Da li je Bog mađioničar? Njegovi junaci otvoreno bogohule i pitaju Da li je neko nekad video Boga i razgovarao sa njim? Kod koga je istina – kod hrišćana, muslimana ili u nekoj drugoj veri?

9. Poezija

“Jebi se, Nina. Jebi se ti i tvoje zelene oči i tvoj Beograd i sve u što se mogu zaljubiti. Neka se jebu tvoje ruke i trbuh i kosa. Jebo te tvoj fakultet. Samo 30 slova, a tolike knjige. Jebo nas oboje smisao za kombiniranje. Jebala te košava i ekipa iz kraja koja misli da je uhvatila boga za muda, a nikad nije bila ni do Pančeva. Jebo te tvoj dečko, vjerojatno neki hipster koji misli da je maslačak najbolja salata na svijetu i obožava prirodu. Jebalo te svako slovo koje si napisala. Bilo bi pošteno da boli. Jebo te ormar u koji se sakrivaš kako bismo razgovarali. Jebo te tvoj mazni glas. Jebala te nova godina na vikendici. Jebo te način na koji se krećeš između kafanskih stolova. Jebalo te izluđivanje koje to izaziva. Jebala te zahvalnost koju nikad nećeš iskazati jer nemaš petlje da potpuno poludiš. Pravi, jebi se, salatu od maslačka na vikendici. Jebo te tvoj broj telefona. Jebalo mene što pomislim da je ključ od raja. Jebale te tvoje poruke koje zvuče kao dahtanje pod prstima. Jebali te ranojutarnji razgovori s muškarcima koje ne poznaješ. Jebo želju da budemo sretni. Jebo nesposobnost i kukavičluk da to pokušamo. Jebo opet novu godinu. Jebem svaku misao o tebi i to što znam nešto o rasparenim čarapama u kojima stojiš dok režeš meso za večeru. Jebi se, Nina, jer nikad se nećemo voljeti dok nas ne zaboli. Jebale te električne instalacije u tvom stanu i prošli životi koji nas plaše. Jebo Lisabon, treba ga bombardirati da vidimo hoće li tada biti romantičan. Jebeš mene, jer mogu biti lud toliko da mi nedostaješ, a da te nikad nisam dodirnuo, da čak ne znam ni kako izgledaš na dnevnoj svjetlosti. I jebeš dnevnu svjetlost. Tad su ljudi budni, a ja želim da nema nikoga. Jebeš i to što ipak želim da si ti ovdje. Jebeš to što si moguća iznimka. I, opet, jebeš mene jer mogu vjerovati u sve to.”

Ako vas je stomak žignuo na prvo čitanje, dobrodošli u svet Marka Tomaša i njegovu zbirku “Crni molitvenik”. Ako nije, pređite na sledeći naslov.

10. Milan Kundera – Nepodnošljiva lakoća postojanja

Ovo je najpoznatija knjiga Milana Kundere i verovatno ste već čuli za nju. Tomaš, Tereza, Sabina i Franc su tu da vam otkriju svoje sudbine u praško proleće, 1968. Tu su da zajedno iskusite lakoću i (li) težinu postojanja. Možete se slagati ili ne sa njima u određenim segmentima, mrzeti ih ili voleti, ali ravnodušni prema njima nećete biti.

Jeste li nekad poželeli da napustite grad u kojem živite? Čitajući, saznaćete od Kundere da li su takvi ljudi srećni ili ne. Koliko vredi život ako je prva proba života već život sam?

Volite ironiju? Kundera će vam držati pažnju kroz dve glavne teme – težinu i lakoću.

“Najteži teret nas lomi, posrćemo pod njim, potiskuje nas prema zemlji, ali u ljubavnoj poeziji svih vremena žena čezne za tim da bude pritisnuta težinom muškog tijela. Najteži teret je, prema tome, ujedno i slika najintenzivnije ispunjena života. I što je teret teži, što je naš život bliži zemlji, to je stvarniji i istinitiji.
Milan-Kundera
Nasuprot tome, apsolutna odsutnost tereta čini da čovjek postaje lakši od zraka, uzdiže se u visine, udaljava se od zemlje i ovozemaljskoga postojanja, postaje tek napola stvaran, a njegovi pokreti su koliko slobodni toliko i nevažni.

Pa za što da se onda odlučimo? Za težinu ili lakoću?”

Urađena je i ekranizacija filma kojom je Milan Kundera bio nezadovoljan. Zabranio je tada buduće filmovanje svih svojih knjiga.

Javite utiske! Čitamo se!

Oglašavanje

O autoru

Neposlušno dete koje šapuće izmišljenim jezikom. Voli knjige, Berlin, putovanja i bežanja od stvarnosti. Zavisnik od poezije. Voli Ničea, Dalija, fotografiju, kafu, Dejvida Linča. Smatra da je Dostojevski besmrtan. Doziva vetar za nove revolucije.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend