Izložba “Oskar Vajld: Oličenje drskosti” u Parizu

0

Rukopisi, fotografije, slike i lični predmeti biće deo izložbe “Oskar Vajld: Oličenje drskosti”, koja će biti otvorena danas u Maloj Palati (Petit Palais) u Parizu, prvoj te vrste u čast irskog pisca koji je preminuo u tom gradu.

Vajld, koji je tečno govorio francuski i bio vatreni frankofil, izbegao je u Grad svetlosti nakon otvorene hajke na njega u Engleskoj zbog optužbi da je homoseksualac; tu je i preminuo 1900, u 47. godini. Njegov grob na Per Lašezu danas je mesto hodočašća.

Međutim, za razliku od Londona, Francuska nije obeležila stogodišnjica Vajldove smrti, pa je sada odlučila da se iskupi.

„U Parizu nikada nije upriličena izložba posvećena Oskaru. Njegov lik će sada krasiti sve stanice metroa i autobuse. Mislim da će Francuzi biti prijatno iznenađeni“, izjavio je Merlin Holand, Vajldov unuk i jedan od kustosa izložbe.

Oskarovi rukopisi, fotografije, slike i lični predmeti, prikupljeni iz privatnih i javnih zbirki iz celog sveta, ispričaće priču o kreatoru literarnih remek-dela “Važno je zvati se Ernest” i “Slika Dorijana Greja”.

Među ličnim predmetima je koverat sa uvojkom kose Vajldove mlađe sestre Izole koja je preminula u detinjstvu.
„Oskar ga je lično ukrasio, kad je imao 13 godina i nosio ju je sa sobom sve do smrti“, izjavio je Merlin Holand.

Tu je i slika “Sv. Sebastijan” Gvida Renija iz 1615, predstava rimskog vojnika mučenog zbog hrišćanske vere, zgodnog polunagog mladića izbodenog strelama.

Vajld je sliku video u Đenovi i pisao je o “ljupkom smeđem dečaku, sa tršavom kosom i crvenim usnama, koga su neprijatelji vezali za drvo i, premda je proboden strelama, on podiže svoj božanstven strastven pogled ka Večnoj lepoti nebeskog raja”.

Holand podseća da je Vajld u egzilu pisao pod pseudonimom Sebastijan Melmot:

„Neusmnjivo je video sebe kao nekog svetitelja mučenika“, kaže Oskarov unuk.

Portret Oskara Vajlda (1854-1900)

Portret Oskara Vajlda (1854-1900)

Na izložbi će se naći i rukopis komada “Važno je zvati se Ernest” i štampani primerak istog sa posvetom Oskarovom odanom prijatelju i prvom ljubavniku Robertu Rosu: “Ogledalo savršenog prijateljstva: Robi”.

Biće izloženi i portreti lepe Konstans, Vajldove supruge i majke njegova dva sina, kao i njegovog dvostruko mlađeg ljubavnika, razmaženog i uobraženog lorda Alfreda “Bouzija” Daglasa koji će biti uzrok njegove propasti.

Bouzijev otac, uticajan markiz od Kvinsberija, rešio je da uništi Vajlda, podigavši tužbu protiv njega. Zbog „nakaznog ponašanja“ sudija ga je osudio na dve godine zatvora. London mu je okrenuo leđa. Od najpoznatijeg viktorijanskog pisca postao je preko noći najpoznatiji viktorijanski kriminalac. Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala, promenivši prezime u Holand.

Teški uslovi života u zatvoru uništili su piščevo zdravlje. Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu. Nije odoleo još jednom susretu sa Bouzijem, ali njihov zajednički život u Francuskoj i Italiji trajao je veoma kratko, zbog negodovanja njihovih porodica. Umro je u Parizu od meningitisa, bez prebijene pare.

Interesantno je da su i Dablin i London tek nedavno podigli spomenik Oskaru Vajldu. U Londonu je spomenik 1998. godine otkrio britanski sekretar za kulturu Kris Smit, inače otvoreni homoseksualac. On je zahvalio Vajldu što je dao svoj život da bi danas zaživelo društvo koje toleriše različitosti. Na spomeniku su uklesane Vajldove reči: „Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda“.

Izložba je otvorena do 15. januara.

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Neposlušno dete koje šapuće izmišljenim jezikom. Voli knjige, Berlin, putovanja i bežanja od stvarnosti. Zavisnik od poezije. Voli Ničea, Dalija, fotografiju, kafu, Dejvida Linča. Smatra da je Dostojevski besmrtan. Doziva vetar za nove revolucije.

Ostavite odgovor

Send this to friend