Žene i feminizam

0

Zena. Po religiji i bibliji stvorena da pravi drustvo muskarcu. Po socijalnim zakonima manje vazno i u odredjenim zivotnim funkcijama ograniceno bice. Osoba kojoj je mesto u kuhinji, zatvorenih usta, sa jedinim poslom-da bude mirna i klima glavom slusajuci „jacu“ polovinu. Okaraterisana kao slabiji pol, pak osudjena da se od samog pocetka istorije bori kroz zivot i grabi, radije nego da ima sve pruzeno na tacni kao vecini muskaraca.

 Jos od primitivnog doba zena se smatrala da je bozansko, vise nego ljudsko bice, imajuci najvredniji dar na svetu-radjanje. Zatim je objasnjeno razmnozavanje i zena gubi svaku ulogu u drustvu osim radjanja dece. Bitka vec tada pocinje. Prvo „pravo“ koja je zena imala, dobijeno je Hamurabijevim zakonom u 17. veku p.n.e., gde je zena zadrzavala svoj miraz do smrti, a zatim ga njena deca nasledjivala, medjutim muz kao „jaci“ i „razumniji“ glas porodice je upravljao njime tokom braka. Naravno, muskarac je i dalje imao moc nad zeninim zivotom i mogao ga okoncati i na najmanjem crvu sumnje da je bila neverna.

 Kroz vekove i godine, njen socijalni status se pomerao mravljim koracima. U Sparti je imala takoreci bolji polozaj, sa vecom slobodom kretanja, gde vecinom ona upravlja domacinstvom, medjutim jedini razlog tome je opet bio muskrac i njegova zauzetost pripremama i samim ratom.

Ipak, moze se reci da se prvi koncepti feministkinja javljaju bas u Staroj Grckoj, gde su odbijale da budu robinje i neobrovana „niza“ klasa i obicno kroz spletke i prerusavanja zavrsavale odredjene skole i doprinosile drustvu.

 Kako se ono dalje razvijalo, prava zena su se zgrusavala. Kroz dalje sirenje religije i povecanja moci crkve, zenin glas se sve vise utisavao. Oduzimanjem prava na izbor partnera, sigurnosti u braku, kao i iskljucivanju iz javnih delatnosti, zena je postala nista vise nego vlasnistvo muskarca. Verovanje u narodu da kad god ona progovori i iskaze borbu za svoje ja, stvorilo je i poslovicu „Jedina dobra zena je tiha zena“, koja se moze naci u svakom jeziku. Naravno uticaj crkve se sve vise siri i posto je znanje sveto, moglo je biti privilegija samo Boga i muskarca. Zena je jos jednom odsecena od realnosti i kao stara krpa bacena sa strane, koriscena za „one manje vazne stvari“.

 Kroz dalji tok sredenjeg veka, zenina prava i zelja da bude tretirana jednako je i dalje neostvarena. Sta vise, zene su bile i spaljivane pod izgovorom da su „vestice“, jer su spajale nauke medicine, hemije, astrologije i stvarale prirodne lekove i otrove, stavljajuci sebe daleko ispred muskaraca. To se nije moglo trpeti.

  1. godine prvi put je odrzan skup o zenskim pravima, na kojem je u Seneca Falls-u u SAD-u doneta deklaracija o pravima i osecanjima ( Declaration of Sentiments). U njoj je izreceno da zena ima pravo na raspolaganje svojom imovinom, prosireno pravo na razvod, starateljstvo nad svojom decom nakon braka, pravo na obrazovanje i naravno pravo glasa. To je inspirisalo i zene i devojke sirom Evrope koje pocinju svoju borbu sredinom 19. veka u Engleskoj.

 Tokom Prvog svetskog rata stvari se menjaju kada zena neguje, leci i iscekuje muskarce iz rata, ali istovremeno i obavlja muske delatnosti dajuci sebi slobodu za koju se kroz celu istoriju borila. U razmaku izmedju velikih ratova, zena kao nagradu za svoj trud dobija pravo glasa u nekim Evropskim drzavama, pak morala je cekati kraj Drugog svetskog rata da se to zaista prosiri. U Nemackoj je nakon Prvog svetskog rata izdat ustav koji je davao zenama pravo glasa, medjutim Hitler nakon dolaska na vlast to ukida, objasnjavajuci emancipaciju simptomom izopacenosti koja je „posledica frustracije i neispravnosti polnih zlezda“.

 Od druge polovine 20. veka sve vise zena ulazi u politiku i na vodece polozaje u drzavama. Danas se zene nalaze na celu desetak drzava kao predsednice, ali se takodje povecava i broj zena u drzavnim parlametnima. Zenska prava su daleko razvijenija i povecana i broj feminista u svetu svakim danom raste. Ipak, zena i dalje, posle mnogo vekova, ima potrebu da se bori i grabi kroz zivot neretko, suocavajuci se sa preprekama i seksizmom.Na istoku su njena prava i dalje jako ogranicena, sprecavajuci ih da razvija svoj potencijal. U Saudiskoj Arabiji zeni nije dozvoljeno da vozi, jer je to „muski“ posao i zena jednostavno nije dovoljno kvalifikovana da upravlja masinom. U mnogim Indijskim zemljama i drzavama tog regiona, zena je i dalje prisiljena na brak i lisena prava odabira osobe sa kojom ce provesti ostatak svog zivota. I u visoko razvijenim oblastima, naci ce se bar jedna porodica gde je zenin glas ugasen i njeno misljenje neuvazavano. U Americi, Nemackoj, Engsleskoj, Francuskoj i svim zemljama razvijenog zapada, jos uvek mozete da pronadjete firmu koja ce izmedju zene i muskarca, zaposliti muskarca i automatski zakljuciti da je ona manje kvalifikovana jer je jednostavno zena.

 Do kada ce imati potrebu da kroz zivot grebe i bori se kao da nije trebalo da bude tu na prvom mestu? Kada ce zena moci da lagano koraci zivotom, kao sto je omoguceno „jacem“ polu? Da li ce ikada biti u mogucnosti da ulozi isto truda kao muskarac i dobije bar jednake rezultate?

 Danas, posle vise od 2000 godina, zena i dalje mora iznova da dokazuje i pokazuje da je dovoljno dobra za ovaj svet. Danas , posle vise od 2 milenijuma, i dalje postoje razmisljanja koja zenu svrstavaju u drugi red ispod muskaraca bez validnog objasnjenja i argumenta. Diskriminacija, seksizam i muska dominacija jos uvek razdvajaju i stvaraju otpor izmedju ljudi, drzava i nacija. I po ko zna koji put, najinteligentnija rasa na ovoj planeti pokazuje svoje licemerje, trazeci mir, jednakost i slobodu,a istovremeno ukidajuci i ogranicavajuci iste. Da li ce doci dan kada ce se zena probuditi i bez ikakvih prepreka se popeti uz stepenice zivota, dostizuci bez zabrane svoj pun potencijal i bez zavisti i omalozavanja, pokazati svoje potpune i neogranicene sposobnosti?

Autorka: Mirjana Milovanović

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com
Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

Send this to friend