Stefan Mihajlovski: Jedan od vodećih problema, pored manipulacije u medijima, jeste i prezasićenost informacijama

0

Stefan Mihajlovski je mladi, talentovani TV voditelj i kolumnista. Studira komunikologiju na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta „Singidunum” u Beogradu. Uspešno je realizovao nekoliko autorskih televizijskih projekata, različitog formata.

Autor je i voditelj emisije „Lice današnjice” na „Otvorenom kanalu kultureˮ („OKKˮ), koja je nastala po uzoru na njegovu istoimenu kolumnu.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2017; Vojislava Vesin)

Šta Vas je privuklo da upišete studije komunikologije? Zbog čega ste opredelili upravo za ovu profesiju?

Kreativno i analitičko razmišljanje su ključne stvari, kada govorimo o komunikologiji. Ovo zanimanje je veoma dinamično, zahteva svakodnevno prevazilaženje granica koje smo do tada sebi postavili i obuhvata sve oblasti koje me interesuju.

Svaka profesija kojom sam hteo da se bavim podrazumeva visok nivo stresa, pa sam prilično ambiciozno za svoj budući poziv izabrao onu u kojoj su uključenost i radoznalost nešto bez čega se ne može, a ni jedno ni drugo nije lako održati.

Pored svih korisnih predmeta na fakultetu, imamo i jedan praktičan ‒ Krizno komuniciranje, koji predaje fantastična profesorka Ljiljana Boljanović. Tek nakon redovnih dolazaka na predavanja i slušanja profesionalca poput nje, mogu reći da sam napravio dobru podlogu za sve izazove koje ovaj posao nosi sa sobom.

Znamo da su privatni fakulteti i dalje tabu tema u Srbiji. Koja je bitna razlika u izučavanju samog koncepta predmeta, ako gledamo i teoriju i praksu, na državnim i privatnim fakultetima?

Žalosno je što većina ljudi priča samo zato što može da govori, a ne zbog toga što ima nešto da kaže. Mi smo društvo puno predrasuda i to mogu da potvrde studenti Fakulteta za medije i komunikacije. Ne volim generalizaciju!

Nisu svi državni fakulteti dobri, kao što ni svi privatni nisu loši. A siguran sam da je fakultet čiji sam student na samom vrhu, kada je reč o visokom obrazovanju u ovoj zemlji. Čim sam upisao privatni fakultet, okolina je počela da osuđuje moj izbor. Čak su tražili jednom prilikom, kada sam dao intervju, da objasnim svoju odluku, dok su tvrdili da su državni fakulteti „veći izazovˮ.

Moj odgovor je bio: „Pre svega, tradiciju i iskustvo državnih fakulteta ne treba dovoditi u pitanje. Ipak, za mene akcenat na teorijskom znanju, od čega mi dosta toga neće biti potrebno, ne predstavlja veliki izazov, već da uz odličan program, kakav moj fakultet nudi, dobijem predmete iz kojih znanje mogu da primenim u praksi, pa da uz razvijanje kritičkog mišljenja sa svojim kolegama stvaram modern, kreativno društvo i neke nove priče. Želim da budemo slobodna bića koja će promovisati prave vrednosti, jednakost i solidarnostˮ.

Fakultet za medije i komunikacije je obrazovana ustanova koja nudi inovativne programe, prednosti poput rada u malim grupama, mogućnost za praktičnu nastavu već od prve godine, kao i izrazito dobre međuljudske odnose, gde se mišljenje studenata uvažava.

Kako izgleda, iz Vaše perspektive, komunikolog 21. veka?

Komunikologija je relativno mlada nauka. Potrebno je da imate širok spektar interesovanja, poput onih iz oblasti sociologije, psihologije, filozofije, politikologije… Ovo pitanje zahteva ozbiljnu analizu i odgovor nije jednostavan. Ali pokušaću da pojednostavim.

Komunikolog je neko ko misli kako bi mogao da doprinese svom poslu i onda kada nije na radnom mestu, što znači da je neprestano informisan. Takođe, komunikolog je onaj koji odlično vlada komunikacijskim veštinama i ko je, pre svega, hrabar da predlaže kako bi se istakao u svom poslu. Na već proverene recepte u ovoj i sličnim delatnostima možete da se oslonite samo ako ih posmatrate kao bazu za ideju ka nekoj velikoj promeni.

Na koji način je danas najlakše pouzdano se informisati?

Primećujem da ne umemo da razlikujemo bitno od nebitnog. Jedan od vodećih problema, pored manipulacije u medijima, jeste i prezasićenost informacijama. Lako i pouzdano ne idu jedno sa drugim ‒ kada je informisanje u pitanju. Publika mora da bude kritična i zahtevna prema medijima, jer ako toga nema ne možemo imati ni aktivne čitaoce, šlušaoce, gledaoce…

Ono što svako od nas može jeste da traži informacije iz minimum tri izvora. A ono što je poželjno da uradimo kao društvo je da zahtevamo uvođenje medijske pismenosti u srednje škole, i nakon nekoliko godina bićemo u prilici da govorimo o olakšanom, a istovremeno i pouzdanom informisanju, zato što ćemo umeti da prepoznamo skrivene poruke koje su nam plasirane da bi nas zbunile.

Mada, ne treba samo kriviti publiku. Agresivnim naslovima koji su prisutni u medijima danas je teško odoleti…

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2017; Vojislava Vesin)

Ono što nedostaje domaćoj mediskoj sceni, a svetska je ima, jeste?

Nekada sam mislio da nam nedostaje kreativnosti, a onda sam u radu sa mnogim mladim kolegama shvatio da sam pogrešio. Za realizaciju kvalitetnog medijskog sadržaja potrebno je imati veća finansijska sredstva. A pored toga, nedostaje nam nešto što je većina medija vremenom izgubila ‒ dijalog!

Mediji ne smeju da predstavljaju sredstvo iživljavanja pojedinaca, to jest monolog egotriperske (ne)kulture, koja funkcioniše po principu ko više plati da bi u javnost plasirao svoju, često suludu ideju. Neki standardi se moraju održati!

Naravno, uvek ima primera dobrih medija, kao što je ovaj. Verujte mi, prijatno sam se iznenadio, kada sam dobio informaciju da će mi intervju biti vraćen na autorizaciju. To je sada prava retkost! Čestitam što u timu imate profesionalce. Zadovoljstvo je sarađivati sa kolegama koji se ne predaju, bez obzira na trenutne okolnosti na medijskoj sceni.

Autor ste i voditelj emisije „Lice današnjiceˮ na „OKK TV-uˮ. Koga potajno priželjkujete da ugostite?

Emisija „Lice današnjiceˮ je tok-šou program, inspirisan mojom istoimenom kolumnom, koju publika čita na tri jezika, a koja postoji još od 2015. godine. Završili smo prvu sezonu emisije od deset epizoda, koje su uspešno emitovane, uživo, svake nedelje iz studija „Otvorenog kanala kultureˮ.

Samo neke od tema kojima smo se bavili su medijska pismenost, razlika između privatnih i državnih fakulteta, pratili smo marginalizovane grupe poput Roma, LGBT populacije, promovisali smo nove ideje, filmove, knjige, izložbe, bili smo na strani kreativnih, mladih ljudi koji žele da predstave svoj rad.

Na početku ovog posla, dok sam još radio emisiju „Naslovna stranaˮ na Televiziji „Banatˮ, pre skoro pola decenije, imao sam želju da ugostim mnoge poznate ličnosti, kao što su Jelisaveta ‒ Seka Sablić, Milutin ‒ Mima Karadžić i drugi. To sam i ostvario.

Danas, kada radim drugačiji televizijski format, ne razmišljam toliko o poznatim imenima koje bih mogao da ugostim, već o temi koja je prema mom, i mišljenju mog tima, u tom trenutku nedovoljno zastupljena u medijima, a o njoj je poželjno ili čak i neophodno razgovarati. Ukoliko se desi da je tema zastupljena u medijima, trudim se da je predstavim iz više perspektiva.

Volim izazove i slobodu koju meni, kao autoru, pruža „Otvoreni kanal kultureˮ. Nadam se da ćemo imati još mnogo inspirativnih i uspešnih epizoda u predstojećoj sezoni.

Novinarstvo ili TV voditeljstvo?

Iza sebe imam tri autorkse emisije. Već pomenutu zabavnu emisiju „Naslovna stranaˮ radio sam od 2013. do 2015. Emisija je bila veoma uspešna, emitovana je na četiri televizije. Nakon toga, usledila je muzička emisija, takmičarskog karaktera, „Pusti svoj glasˮ, u produkciji Televizije „Banatˮ, a u saradnji sa „Sound Defineˮ studijom, gde sam bio urednik emisije, kao i autor i voditelj specijalnih epizoda. Danas, to je emisija „Lice današnjiceˮ.

Mislim da je lako zaključiti šta me više privlači.

Kako vidite svet medija za 50 godina?

Preporučujem da pogledate seriju „Crno ogledaloˮ. Mislim da će vam neke od epizoda pojasniti realne mogućnosti kojima će svet medija biti izložen u toku budućih godina. Pripremite se!

I imajte na umu da ste aktivni učesnik u kreiranju medijskog sadržaja, čak i u trenucima kada vas  omami da pošaljete SMS kako biste svog favorita što duže zadržali u aktuelnom zabavnom programu. Iz igre ispadate samo onda kada ne odreagujete.

(Fotografija: Stefan Mihajlovski, 2017; Vojislava Vesin)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend