Milica Dabović: Neka roditelji čvrsto stoje uz svoju decu, dok ona pokušavaju da ostvare svoje snove

0

Milica Dabović je jedna od najpoznatijih i najboljih srpskih košarkašica mlađe generacije. Profesionalnu karijeru je započela 1998, a okončala ju je prošle godine. Bila je kapiten ženske košarkaške reprezentacije Srbije, koja je na 31. „Letnjim olimpijskim igrama” osvojila bronzanu medalju. Ambasadorka je Fondacije „Tijana Jurić”.

Njena rođena sestra je Ana Dabović, takođe naša poznata i uspešna košarkašica.

(Fotografija: Milica Dabović, 2016; „Gloria – magazin o poznatima”, Dalibor Danilović)

Na 31. „Letnjim olimpijskim igramaˮ, održanim prošle godine u Rio de Žaneiru, ženska košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je bronzanu medalju, što predstavlja veliki pomak u ženskoj košarci naše zemlje. Koliko Vama znači ova medalja?

Ne znam gde Vi vidite pomak!? Ja vidim da se posle najvećeg uspeha u istoriji ženske košarke, košarka u Srbiji, nažalost, ugasila ili da kažem blaže ‒ gasi…

Što se tiče medalja, svaka mi znači, ali ona koju najviše volim, dobila sam je od svoje dece i na njoj je ugravirano „ZA NAJBOLJU OSOBU NA SVETUˮ!

Zašto ste odlučili da stavite tačku na profesionalnu košarkašku karijeru?

Kako stvari trenutno stoje, nikada nisam imala veću želju da se vratim na teren i odigram Evropsko prvenstvo u košarci, u Beogradu, ali to ne zavisi samo od mene.

(Fotografija: Milica Dabović, 2016; „Vikimedija”)

Koji sportista ili sportistkinja je Vaš uzor?

Nisam imala uzore. Kao mala, uvek sam želela samo jedno ‒ da budem bolja od svoje genijalne, starije sestre Jelice, dotaknem zvezde i više od svega, želela sam da se moje ime čuje.

Osnovali ste Košarkaški kamp Milice Dabović ‒ kome je on sve namenjen i da li se program razlikuje od drugih košarkaških kampova?

Košarkaški kamp Milice Dabović je moja misija i želim da to jednoga dana oživi baš na način koji mu priliči.

Razlikuje se prvo po tome što je to moj kamp, a onda što ću sa decom provesti 20 dana i pokušati da im pokažem i da ih naučim ono za šta drugi nemaju vremena. Košarka se ne uči za deset dana, ali deca mogu da se usmere na pravi put, da budu dobri ljudi i šampioni u svom poslu ‒ ne mora to da bude samo košarka…

Šta biste savetovali mladim košarkašicama koje žele da ovo bude njihova profesija?

Znate šta ‒ ne bih savetovala decu nego njihove roditelje. Želim da ih podrže i da veruju u svoje dete. Neka čvrsto stoje uz njih, dok oni pokušavaju da ostvare svoje snove. Bez podrške porodice sve je jako teško!

(Fotografija: Ana i Milica Dabović, Rio de Žaneiro, 2016)

Jesu li Vam treninzi bili naporni treninzi ili ste svaki završili sa zadovoljstvom koju nosi ljubav prema ovom sportu?

Bilo je teških treninga, ali više onih posle kojih sam imala osmeh na licu i to zadovoljstvo i srecu, jer znam da sam iapunila svoj zadatak dajući 150 odsto sebe!

Opišite mi trenutno stanje sporta u Srbiji 21. veka.

Volela bih da je mnogo bolje.

Kada ćete objaviti svoju autobiografiju?

Sledeće godine, kada skupim snage za dalje pisanje.

Kako vidite košaraku za 50 godina?

Daj Bože da doživim 85!

(Fotografija: Milica Dabović, 2016; „MN Press Photo”)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend