Milan Lane Gutović: Kada je publika nezainteresovana za neku predstavu to je znak da joj se sveti za osrednjost

0

Milan Lane Gutović je doajen srpskog glumišta. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1967. godine, u klasi Minje Dedića, Milenka Maričića i Mate Mloševića. Sa njim su studirali i: Ivan Bekjarev, Josif Tatić… Bio je član pozorišne grupe „Bojanove bebe”.

Poznat je i kao jedan od naših najboljih komičara, a njegovu karijeru, zasigurno, obeležila je uloga nesmotrenog Srećka Šojića. Pored ove, uspešno je odigrao i niz pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga.

Dobitnik je brojnih domaćih i inostranih nagrada i priznanja, Takođe, Gutović se bavio i voditeljstvom.

(Fotografija: Milan Lane Gutović; „Puls Online”)

Jedna od Vaših najpoznatijih uloga jeste Srećko Šojić, koja je postala kultna i značajna za domaću kinematografiju, odnosno televiziju. Šta je, po Vašem mišljenju, ono čime je ovaj lik osvojio simpatije brojne publike?

Prepoznatljiv je gledaocu jer je sličan mnogima, a ono što ga čini prihvatljivim je beskrupulozna prostodušnost.  

Srećko Šojić potiče sa juga Srbije. Da li Vam je bio teško da savladate prizrensko-timočki dijalekt i koliko Vam je vremena bilo potrebno da se uklopite u mentalitet Južnjaka?

On je karakterističan po govoru koji odlikuje tu regiju, ali sa mentalitetom tih ljudi nema baš neke sličnosti. Sve druge regije imaju baš takve tipove, samo što govore na drugi način.

Sa svojom predstavom „Kabare” gosotovali ste širom sveta. U kojem mestu ste sa publikom imali najbolju interakciju?

Najbolju interakciju imam sa našim ljudima, a za njih sam igrao po celom svetu. Zbog toga i ne umem da izdvojim neki deo sveta gde su naši ljudi bili izuzetniji od drugih.

(Fotografija: Milan Lane Gutović, 2017; „N1”)

Pored mnogih uspešnih predstava u kojima ste igrali i igrate na beogradskim pozorišnim scenama, nije strano da Vas često gledamo i u monodramama (na primer, „Obično veče”). Pripremati li neku novu monodramu ili predstavu?

Predstava „Ukrađena ličnos’” je izašla krajem prošle sezone, ali je najmanje igrana u Beogradu jer sam stalno na putu.

Prvo su je gledali u Hrvatskoj i Sloveniji, a sada gostujem u Australiji. Odmah po povratku, idem u Kanadu. Posle Kanade idem u Ameriku… I ta gostovanja će, verovatno, da traju do kraja ove pozorišne sezone.

Sve karte za gostovanje u Australiji su rasprodate, što govori da se publika interesuje. Kada je publika nezainteresovana za neku predstavu to je znak da joj se sveti za osrednjost. Ova predstava izgleda ne spada u tu grupu kojoj bi trebalo da se sveti.

Zbog čega ste baš glumu odabrali kao svoju profesiju? Ili je pak ona odabrala Vas?

Pre će biti da smo se uzajamno izabrali.

Umem da radim i druge poslove, ali najviše uživam u glumi. Ispostavilo se da i gluma uživa u meni, a publika voajerski uživa u ljubavi glume i mene. Nemam drugog objašnjenja za moje ovako dugo trajanje na sceni.

Jeste li se nekada bavili režijom, produkcijom ili pisanjem dramskih tekstova/scenarija? Da li imate aspiraciju za tim?

„Kabare” sam ja pisao i dopisivao sve vreme izvođenja.

Nisam bio baš originalan pisac zato što ne umem da pišem, ali se pokazalo da sam taj nedostatak talenta za pisanje nadoknadio talentom lopova, jer sam krao tuđe tekstove i prepravljao ih.

(Fotografija: Predstava „Ukrađena ličnos’” – Milan Lane Gutović, 2016; „Vikipedija”)

Bili ste autor i voditelj nekoliko televizijskih emisija. Snimajući koju emisiju ste najviše uživali? Sa kojim gostom ste imali najzanimljiviji razgovor, odnosno saradnju?

Uživam praveći se da igram za decu, a ustvari igram za starije. Takva je bila emisija za decu „Pustolov”. Nju je pisao gospodin Vladimir ‒ Vlada Andrić.

U TV seriji „Stočiću, postavi se” igrao sam voditelja i taj deo emisije je imao naziv „To je bio on”. Gospođa Mila Stanojević Bajford je bila urednica programa i pisac scenarija. Moj gost je bio čuveni bokser, gospodin Slobodan Kačar.

Kao većina boksera, i gospodin Kačar je imao slomljen nos, što jeste karakteristično za tu vrstu sporta. Pitao sam ga kako je i ko mu je slomio nos, očekujući od gospodina Kačara opis nekog teškog meča. Međutim, njegov odgovor je bio: „Udario me je konj!”

Nikada ni pre, a ni posle toga nisam razgovarao sa gospodinom Kačarom, ali je ostao u mojoj uspomeni.

Šta ste poslednji put uradili prvi put?

Ta draž koju ima „prvi put”, uglavnom, nestane sa mladim danima.

Mladi dani su iza mene, ali osećanje iz mladosti koje sam imao radeći nešto „ prvi put” me nije napustilo. Tako mi se ovim oblikom debilizma sveti moja dugo vežbana organizovana amnezija.

Imate li nešto da poručite našim čitaocima?

Ne… I ne samo vašim.

(Fotografija: Milan Lane Gutović; „Puls Online”)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend