Lena Kovačević: Samo povratak sebi, duhu i nekom pravom ritmu i ravnoteži omogućava i mlađim generacijama da zastanu i čuju nešto novo

0

Lena Kovačević je jedan od najboljih vokala na domaćoj muzičkoj sceni i jedna od najlepših srpskih kantautorki. Završilaje srednju muzičku školu u Beogradu, odsek za klavir. Diplomirala je džez pevanje na Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu 2006. godine. Sarađivala je sa mnogim eminentnim domaćim i stranim umetnicima, sa kojima je nastupala na značajnim muzičkim događajima.

(Fotografija: Lena Kovačević, 2015; „Hello!” magazin)

Poznato je da ste jedan od najboljih vokala na domaćoj muzičkoj sceni. Kada ste otkrili svoj talenat za pevanje?

Hvala Vam na komplimentu! Muzikom se bavim, što bi se reklo, od malih nogu, a pevanje volim od ranog detinjstva ‒ klavir je, kao insutrument, otvorio ta muzička vrata za mene.

U toku osnovne i srednje škole upoznala sam se sa puno muzičara, koji su me svojim talentom i muzikom inspirisali, i to je ona čudesna strana umetnosti ‒ svaka generacija prenosi nešto novo.

Da li ste zadovoljni kako je publika prihvatila album „Džezeriˮ, koji ste objavili prošle godine?

Prezadovoljna sam činjenicom da se prvi tiraž rasprodao za nepunih mesec i po dana! U pitanju je, zaista, specifičan projekat. Drago mi je i što se na nekim radio-stanicama puno sluša ovaj album, a posebno zadovoljstvo je svirati ga uživo ‒ to je i razlog zašto sam ovaj projekat puno želela da uradim. Nosi neku čaroliju koju delimo sa publikom, što se i oseti na sceni.

(Fotografija: Lena Kovačević, 2016; © Lena Kovačević)

Zajedno sa gospodinima Vladom Georgievim i Sašom Miloševićem Maretom bili ste član prve sezone muzičkog takmičarskog talent šou programa „Prvi glas Srbijeˮ. Koliko Vam je to pomoglo da muziku vidite iz neke druge perspektive i da li biste se ponovo „uhvatili u koštac” sa žirianjem u nekom sličnom projektu?

Uvek sam bila i sa te strane, strane kandidata. I danas je tako, posle već dosta godina bavljenja muzikom ‒ od 2004. godine nastupam puno. Prvo je to bilo u inostranstvu, a sada u Srbiji i regionu, ali i napolju. Zaista, uvek ste kao na nekom početku sa sobom, ako ne ‒ sa publikom. To je prirodno stanje ove profesije.

Saosećala sam se sa njima jer znam svoje početke. Nisam sigurna da li bih danas bila deo slične produkcije. U ono vreme, „Prvi glas Srbijeˮ je bio originalan šou. Opet bih bila deo samo nečeg svežeg, novog i kreativnog.

(Fotografija: Lena Kovačević, 2016; © Lena Kovačević)

Jedan od najboljih srpskih dramskih pisaca svakako je gospodin Dušan Kovačević. Jeste li, kao mlađi, razmišljali da krenete stopama svog oca?

Osim muzike, nisam nikada maštala ni o jednoj drugoj profesiji. Možda sam kao dete jedino želela da imam svoju turističku agenciju ili cvećaru, ali šalu na stranu, zaista, o tome da budem pisac nisam nikada čeznula. Pisanje muzike je nešto što me veoma privlači, kao i pisanje tekstova, i to je ono štobih sve više volela da radim.

Singl koji je nedavno izašao „Zauvekˮ, u izdanju „Magic Records-aˮ, moja je kompozicija i drago mi je što je jedna od najemitovanijih pesama na radiju. To je pravi „vetar u leđaˮ za dalje pesme koje nas čekaju.

Pogledajte spot pesme „Zauvekˮ:

Danas je džez muzika u svetu, moram biti subjektivan i reći da je, pored bluza, to moj omiljeni muzički pravac, na dosta nižoj razini za razliku sa početka ’30-ih godina prošlog veka. Stalno nam serviraju kič i apsurd. Zašto smo, kao civilizacija, postali antisluhiste za kvalitet? Naravno, čast izuzecima!

Živimo u tom nekom „fast foodˮ tempu, okruženi brzinom, jednom nervozom i potrebom da budemo prisutni svuda u svako vreme.

Muzika, ona koja u sebi nosi i težinu, i dubinu, i visinu, kao i klasična muzika, nosi i duhovnost u sebi. Čini mi se da ona traži celog čoveka, a ne čoveka koji je iskidan na gomilu delova. Koncentracija nam je loša i sigurna sam da samo povratak sebi, duhu i nekom pravom ritmu i ravnoteži omogućava i mlađim generacijama da zastanu i čuju nešto novo. U tom smislu, verujem da dolazi novo vreme i za tu muziku ‒ umetničku muziku, jer će ona vremenom postajati i vrsta terapije za savremenog čoveka.

Vaš singl „Pick upˮ nalazio se na plejlisti njujorškog radija „Sirius XMˮ, što je impoznatno za srpskog muzičkog izvođača. Jeste li ste nekada razmišljali da budete deo svetske muzičke scene?

Naravno, jer muzika je, dolaskom engleskog jezika kao esperanta, danas toliko postala „opšte mestoˮ.

Međutim, činjenica je da za tu vrstu karijere morate biti prisutni napolju daleko više. Ne maštam o tome, već o ideji da, možda u budućnosti, nešto što budem snimala može doći i do stranih radio-stanica. To je ogroman zadatak, a „Pick Upˮ jeste inspiracija, u tom smislu.

Pogledajte spot pesme „Pick Upˮ:

Naš magazin „Adria Dailyˮ imao je priliku da bude gost na promociji ovog singla. Je l’ vam se dopada sadržaj oblasti o kojima pišemo?

Smatram da sve što radite, zaista, radite na sjajnom nivou i to je ono što nam je potrebno! Uvek mi je drago da sarađujemo.

Hoćete li uskoro objaviti neku novu pesmu?

Očekuje nas snimanje novog singl za „Magic Recordsˮ diskografsku kuću. U pitanju je prava letanja pesma, muziku sam pisala ja. Pored toga, radim na još nekim idejama, tako da se muzički puno toga dešava.

Do novembra ove godine imamo definisane nastupe i to je nešto što mi je bitno, jer mi daje neku pravu energiju ‒ taj dodir sa publikom i slušaocima.

(Fotografija: Lena Kovačević, 2016; © Lena Kovačević)

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

Verujem da će tehnologija napredovati neverovatno, da ćemo mi danas biti sasvim démodé i da će ona bitno uticati na kulturu, ali da će neke buduće generacije, možda, imati više poštovanja prema tradiciji. Može doći i do velikog obrta ‒ da Johan Sebastijan Bah postane hit u kućama koje danas ne poznaju njegovu muziku.

Uzbudljivo je što o budućnosti, zapravo, ništa ne znamo. Ovo je samo moja mašta, ali nekako pretpostavljam da sve mora da dođe do neke granice usijanja, pa tako i ovsj kič i promiskuitet u kulturi kog smo svedoci danas.

(Fotografija: Lena Kovačević, 2016; © Lena Kovačević)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend