Jugoslava Drašković: Pozorišta moraju biti glas razuma i da sačuvaju svoju ulogu svetionika umetnosti

0

Jugoslava Drašković je poznata srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica. Diplomirala je glumu na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu 1991. godine, u klasi Radeta Šerbedžije. Sa njom su studirali i: Branka Katić, Snežana Višnjić

(Fotografija: Jugoslava Drašković)

Diplomirali ste glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Radeta Šerbedžije. Znamo da je maestralan glumac, a kakav je g. Šerbedžija kao profesor? Koliko Vam je pomogao da shvatite samu suštinu glume?

Velika čast je bila studirati glumu kod profesora i glumca kakav je Rade. Bile su to četiri fantastične godine! Godine istraživanja sopstvene duše, pozorišta i međuljudskih odnosa.

Mladi ljudi, kao mi tada, imali su veliku privilegiju da dobiju životne i umetničke lekcije od čoveka kakav je Šerbedžija. Neretko, to su bila celodnevna druženja, a ne samo dvosatna predavanja na Akademiji.

Ono što najbolje pamtim jeste njegova rečenica: „Glumac jesi ili nisi, nema tu mnogo naukeˮ. Postoje razne zanatske tehnike kojim sebe možeš da usavršiš, ali suština glume postoji ili ne postoji u tebi samom.

Uloga koja je obeležila Vašu glumačku karijeru jeste Đurđina ‒ Đina Golubović u kultnoj seriji „Srećni ljudiˮ. Zbog čega ste tada prihvatili ovu ulogu? Šta Vas je privuklo njoj?

Mlad glumac ne razmišlja mnogo kada mu se ponudi ovakva neverovatna prilika ‒ da zaigra u tada najpopularnijoj TV seriji u zemlji. Uskočiš u vodu i plivaš! Nemaš baš mnogo vremena da razmišljaš da li ćeš, možda, nešto zabrljati, opravdati očekivanja i da li ćeš dostojno zameniti svoju prethodnicu, koja je je sjajno igrala ovu ulogu.

(Fotografija: Predstava „Spaseni” – Jugoslava Drašković, Branka Katić i Snežana Višnjić, 1991; Beogradsko dramsko pozorište)

Koliko je bilo zahtevno nastaviti sa gradnjom već kreiranog karaktera u ovoj TV seriji, s obzirom na to da svaki glumac ima svoj metod pristupanja ulozi? Jeste li se bojali kako će publika sve to prihvatiti?

Imala sam vremena da se plašim tek noću kasno kada se vratim sa snimanja. Ali nisam, jer kada se plašiš nema napretka! Moje glumačko biće je išlo po nekom svom senzibilitetu.

U jednom od novijih domaćih filmova „Zona Zamfirova 2ˮ („Vrati se, Zoneˮ) tumačite lik Tašane, Zonine majke. Zašto ste tako dugo bili odsutni sa filmskog platna?

Nakon snimanja serije „Srećni ljudiˮ, udala sam se i rodila ćerku Mašu. Suprug, Zoran, i ja otvorili smo firmu za bioskopsko prikazivanje i distribuciju filmova. Život me je odveo u nekom potpuno drugom pravcu, ali sam i dalje ostala blisko vezana za filmsku industriju.

Ulogu Zonine majke Tašane prihvatila sam na nagovor producenata filma, jer je to bila njihova davnašnja želja…

(Fotografija: Jugoslava Drašković)

Koji je glavni razlog sve bržeg nestajanja najbtnijeg medija „sedme umetnostiˮ ‒ bioskopa?

Ne bih se složila sa Vašom konstatacijom da bioskopi nestaju. Bioskopska mreža postoji u Srbiji. Kao što znate, postoji nekoliko multipleksa u većim gradovima naše zemlje. Neki od njih su bioskopi „Roda Cineplexˮ u Beogradu  i „Arena Cineplexˮ u Novom Sadu.

Već četvrtu godinu, mobilna mreža bioskopa  „Mobil 3D Cinemaˮ prikazuje pomoću najmodernije bioskopske opreme 3D filmove, kao i domaće filmske hitove, u preko 140 gradova Srbije. Dolazimo u kulturne centre, kojima je samo potrebno da nemaju obrušene zidove i stolice koje padaju, a mi donosimo svu potrebnu opremu ‒ 3D projektor, 3D naočare, platno i ozvučenje.

Moram da napomenem i da smo za ove četiri godine učinili mnogo za gledanost domaćih filmova. Ukratko, svaki gledalac u Srbiji ima priliku da pogleda novi domaći film u svom obližnjem bioskopu. Takođe, napravili smo i veliki broj svečanih premijera u malim srpskim mestima, sa ekipama filmova koje su dolazile da pozdrave svoju publiku. To ljudima puno znači, ali i povećava gledanost filma. Posebnu pažnju poklanjamo i prikazivanju filmova za decu.

Pripremate li neku novu predstavu za predstojeću pozorišnu sezonu?

Još uvek nemam u planu neki pozorišni projekat, jer, kao što vidite, nemam mnogo slobodnog vremena.

Knjiga koju ste nedavno pročitali je?

Knjiga koju sam nedavno pročitala jeste odličan triler norveškog pisca Jua Nesbea „Žeđˮ.

Inače, skandinavska TV scena je napravila veliki proboj na svetsko tržište, počevši od fenomenalne serije „Ubistvoˮ, u kojoj je glavna junakinja Sara Lund ‒ tipičan antiheroj.

(Fotografija: Predstava „Brankova čarobna jelka” – Jugoslava Drašković i Branko Milićević (AKA Branko Kockica), 2012; Pozorište „Puž”)

Čime se, osim glume, još bavite ‒ iz hobija ili profesionalno?

Dugim pešačenjem u prirodi. Tako mi počinje i završava se dan. To me čini srećnom i odlična je antistres terapija! Moj suprug, psi i ja u tome, zaista, uživamo, a ćerku i dalje ne možemo da privolimo na takvu vrstu rekreacije. Ima vremena, naučiće se i ona.

Kako vidite pozorišnu i filmsku scenu za 50 godina?

Ne vidim baš jasno… Nisam proročica. Haha!

Šalu na stranu, volela bih da pozorišta i dalje imaju integritet i da kvalitet njihovog repertoara ne podleže profitu. Moraju biti glas razuma i da sačuvaju svoju ulogu svetionika umetnosti, odnosno mentalog i duševnog svetilišta. Zato, država mora da i dalje pomaže pozorište!

Sa filmom je drugačija situacija. Sada je kristalno jasno da ljudi neće da idu u bioskop, a ako kada odu ‒ nemaju otklon od stvarnosti. Dobre komedije i životne drame, koje čoveka čine boljim kada izađe iz bioskopske sale, samo su osnova za ojačavanje domaće filmske industrije. Što više kvalitetnih domaćih filmova znači zadovoljnu bioskopsku publiku, kao i proširavanje bioskopske baze.

(Fotografija: Jugoslava Drašković)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend