Dragana i Igor Možek: Dobra priča mora da ima nekog ko diše to o čemu se piše

0

Dragana i Igor Možek su poznati srpski blogeri. Bave se pisanjem reportaža – na autentičan način, svojstven samo njima, koje privlače hiljade čitalaca. Iskustvo sa mesta koja su posetili podele na svoj blog, opisivajući čak i ono što drugi nisu. Iako su to često nadaleko poznati gradovi, Možekovi daju svoju dozu humora i šarma, što ih izdvaja od drugih svetskih putnika, odnosno blogera.

(Fotografija: Dragana i Igor Možek, Hongkong; privatna arhiva)

Šta Vam je dalo inspiraciju da otvorite blog?

Jelena Nidžović, sestra od ujaka. Da nije iz šale jedan „Fejsbukˮ post, vezan za naše svadbarsko proputovanje alpskim nacionalnim parkovima, prokomentarisala: „Pa vi treba da otvorite blog!ˮ, mi bismo i dan-danas grizli usnu što, uglavnom, nemamo s kim da podelimo naša interesovanja. Eto, spasila nas je, a onda i sebi našla tezgu za prevođenje, jer mi ciljamo i englesko i nemačko govorno područje.

Da li ste razmišljali da pokrenete i vlog, s obzirom na to da je kreiranje video-snimaka danas jako popularno?

Ne. Nama se piše i nijedan lajk ili šer ne navuku nam osmeh kao kada vidimo da neku priču pročita par hiljada ljudi. I to stvarno pročita! Barem nam „Gugl analitikaˮ servira tu informaciju. Nama drago, pa mu verujemo.

(Fotografija: Dragana i Igor Možek, Berlin; privatna arhiva)

Od svih zemalja koje ste posetili, u kojoj je, po vašem mišljenju, najrazvijeniji turizam?

Holandija. Perfektno uređen sistem, gde je sve brzo i lako pristupačno! Gde pored legalizovane prostitucije i konzumiranja kanabisa, opet nekako dominira „Zlatno doba Holandijeˮ iz vremena Rembranta. Država vam je na dlanu. Bilo biciklom ili jeftinom i brzom železnicom koju pokreću vetrenjače.

Svaka od država u svetu već ima dobro poznate znamenitosti i gradove za koje se preporučuje svakome da ih poseti. Jeste li vi saznali nešto posebno i zanimljivo o onima u kojima ste bili, a da to nije toliko popularno u javnosti?

Mi, zapravo, nikada i ne idemo turistički utabanim stazama. Tako smo saznali da singapurski penzioneri ne igraju šah, već obožavaju da love škampe u bazenima na periferiji. Na teži način smo saznali da se Polarna svetlost ne može videti ukoliko je oblačno, iako se nalazite unutar Arktičkog polarnog kruga, a na još teži način ‒ da je pecanje ribe na zaleđenom jezeru veoma komplikovano i skoro neizvodljivo.

Takođe, saznali smo da je hotel od leda, u neku ruku, prevara, jer svi imaju i tu drugu, toplu sobu, da su petlovi u borbenim arenama na Filipinima naoružani. U Berlinu smo saznali kako kraft piva mogu imati ukus manga, banana… a da opet budu u skladu sa Zakonom o čistoći piva („Reinheitsgebotˮ). Saznali smo svašta ‒ to je i poenta putovanja.

Nažalost, saznali smo i da je Srbija nebitna država, o kojoj gotovo niko ništa ni ne zna…

(Fotografija: Igor i Dragana Možek, Kiruna; privatna arhiva)

Čija kultura i tradicija su vam se najviše dopali i zbog čega?

Balinežanska. Ne indonežanska, već balinežanska. To ostrvo odiše sopstveno stvorenom tišinom i nirvanom.

Deset dana smo proveli tamo i nismo uspeli da provalimo na čemu su ti ljudi ‒ veoma siromašni i beskrajno srećni! Ne mislimo na servilno nasmejane ljude u restoranima i hotelima, već na bosu decu po prašnjavim ulicama, na bezube ribare i žene koje ulicom na glavi nose krčage sa vodom.

Joga, mirišljavi štapići koji se u bananinom listu i cveću puše ispred svačijih vrata, vetar i živopisni, pusti hramovi na stenama, najlepša hrana, drvodelje i slikari u malenim ateljejima u Ubudu, ali i „kulturni šokoviˮ, koje doživite sedeći na plaži dok sveštenik u šarenom obredu, par metara niže žrtvuje jagnje, puštajući ga da otplovi na pučinu u malom drvenom čamcu. A tu je i Kina. Zemlja u kojoj je sve šok!

Ono što biste izdvojili kao glavnu karateristiku odlično napisane reportaže, pored kreativnosti i autentičnosti, jeste?

Od pet do petnaest dana istraživačkog rada ‒ od guglanja do društvenih mreža. Razmena mejlova sa ljudima bitnim za tu priču, jer dobra priča mora da ima nekog insajdera, to jest nekog ko diše to o čemu se piše.

Mi sami ne možemo da napravimo dobru priču o berlinskim mikro i nano pivarama, ali pivarka Karin iz „Hops & Barley-aˮ, momci sa veb-portala „Zanatsko pivoˮ i mi možemo da napravimo nešto što je vredno pažnje. A onda svemu tome dodati lični doživljaj i poneku anegdotu.

(Fotografija: Igor i Dragana Možek, Berlin; privatna arhiva)

Koja će se sledeća država naći u vašem dnevniku o onima u kojima ste bili?

Vraćamo se u Nemačku zbog „Oktoberfestaˮ. Oduševljeni smo germanskim folklorom, kolenicama, perecom od 30 centimetara i konobaricama, od kojih se ne zna koja više podseća na Obeliksa. To je, možda, i najveća zabluda ovog događaja ‒ da su to zgodne devojke koje paradiraju. Znate li kolika vam je samo šaka potrebna da nosite 12 krigli piva ili dva poslužavnika sa osam porcija hrane!

Nakon „Oktoberfestaˮ, idemo u Šri Lanku.

Kako vidite svet za 50 godina?

S obzirom na to kojim se poslovima bavimo, nemamo pojma šta će biti sledeće godine, ali za 50 godina imamo par sigurica. Nivo mora će biti barem za metar viši. Robovlasničko radno vreme, od 9 do 17 časova, napokon će nestati, a mi ćemo i dalje špartati unaokolo ‒ samo sa štapom u ruci.

(Fotografija: Igor i Dragana Možek, Holandija; privatna arhiva)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Student FILUM-a.

Ostavite odgovor

Send this to friend