Dr Maja Volk: Svaki čovek bi trebalo da postane remek-delo

0

Dr Maja Volk je multitalentovana srpska umetnica – dramaturškinja, scenaristkinja, spisateljica, fado muzičarka, vajarka, voditeljka i univerzitetska profesorka. Završila je Srednju muzičku školu „Josip Slavenski” u Beogradu, odsek za klasičnu gitaru. Uporedo sa studijama dramaturgije, studirala je engleski i španski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Drugi doktorat u oblasti filmologije je odbranila 1995. godine na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, knjigom „Dramaturgija modernog američkog filma 1970 – 1995”.

Član je Međunarodnog udruženja filmskih kritičara „Fipresci”. Aktivno se bori za podizanje svesti o značaju zdrave ishrane – termički neobrađene hrane. Govori više jezika (poliglota).

(Fotografija: Dr Maja Volk, 2011; Magatin „Story”, Luka Šarac)

Vodili ste tematske emisjie u kojima ste često govorili o aktuelnim društvenim problemima. Problem koji smatrate trenutno najgorim za civilizaciju je?

Ne postoji ništa važnije od globalnog zagrevanja i ekoloških katastrofa koje se već odvijaju. Ove godine sam uživo gledala kako se seče Amazonija i videla kako se topi sneg na Severnom polu. Ništa strašnije nisam doživela! Sve ostalo je besmisleno…

Diplomirali ste dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, gde ste kasnije doktorirali, a trenutno radite i kao profesor. Kako pamtite period studiranja?

Studirala sam ono što sam volela, a najviše sam volela da pišem. Pisanje je bilo najlepši deo studiranja. Manje lepši je bilo bubanje gluposti koje su izvetrile odmah posle nekih ispita. Da sam tada imala internet, nikada ne bih tolike godine traćila na samo jednu oblast.

Uporedo sa studijama dramaturgije, studirali ste engleski i španski jezik na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Je l’ Vam to predstavljalo opterećenje?

To je bilo veliko razočarenje. Moja ljubav i strast su jezici, ali se na Filološkom fakultetu ne izučavaju jezici, nego nauka o jezicima. Važnije je bilo koliko ste dugo proveli pišući test na ispitu od rezultata testa. Vladanje jezikom je bilo potpuno u drugom planu. Bitna je bila poslušnost, disciplina, netalasanje, ne postavljanje pitanja.

(Fotografija: Dr Maja Volk, 2015; „Kurir”, Luka Šarac)

Multitalentovana ste osoba ‒ svirate i fado muziku. Koju kompozicuju najviše volite i koji koncert Vam je ostao u najlepšem sećanju?

Ne pravim razliku među svetskom muzikom. Podjednako volim peruanske valcere kao i argentinska tanga ili brazilsku bosa novu, pored fada.

Fado je specifičan zbog poezije, teških reči, emocije… Od svih portugalskih fado pevačica koje sam uživo slušala, najimpresivnija mi je bila Misija u „Sava centruˮ. Bila je bosa, svedena, sa duhovitim opaskama i takvom emocijom da se brisalo vreme i prostor…

Neko ste ko je među prvima u Srbiji počeo da se zalaže za vegansku ishranu. Koliko je ona bitna za naše zdravlje, pre svega za mlade?

Ja jedem kao u prirodi, termički neobrađenu hranu. Vegani i vegetarijanci kuvaju, što nije prirodno i nije dobro. Pomfrit je veganski, ali je nezdrav. Nijedna životinjska vrsta termički ne obrađuje svoju hranu i nijedna nije bolesna. U prirodi je bolest vrlo retka. Kod ljudi je zdravlje toliko retko da medicina nema dijagnozu ZDRAV ČOVEK! A to je naše primarno, prirodno stanje.

Mladi su smoreni, bez koncentracije i bez fokusa zbog velike količina prehrambenih aditiva i šećera u industrijskoj hrani, kao i zbog pesticide, hormona i antibiotika koji se preko mesa akumulišu iz stočne hrane. Meso izaziva agresiju ‒ predatori jedu meso. Mi nismo stvoreni da budemo predatori. Nemamo brzinu, kandže, kratka creva, zube za kidanje mesa, nismo dizajnirani da ubijamo. Imamo ruke da beru voće, vade korenje, čupaju lišće. Svi naši rođaci ‒ bonoboi, šimpanze, gorile i orangutani ‒ svi oni jedu biljke, voće i lišće. I svi su snažniji od čoveka po nekoliko puta. Najjače i najizdržljivije životinje na planeti su biljojedi!

Kada bi se mladi okrenuli zdravlju, a ne samo destrukciji kroz energetska pića, alkohola, cigareta, kofeina i drugih stimulanata, mnogo bi više mogli da osete, urade, nauče… Imaju najsavršeniji kompojuter u kosmosu ‒ mozak, koji im baguje. Loše ga hrane. Umorni su. Njihovi izrazi su bleja i smaranje. Te dve reči ilustruju stanje duha. Nemotivisani a stalno kritikovani. Oni mogu sve da promene i ponovo da uspostave balans na zemlji ako se okrenu i sarađuju sa prirodom.

(Fotografija: Dr Maja Volk, 2011; Magatin „Story”, Luka Šarac)

U Beogradu držite radnju sirove hrane „Majina slatka kuća radosti Fit & Sit”. Možete li da nam date recept za brzo pripremanje nekog osvežavajućeg napitka?

Radnju sam nedavno zatvorila, ali recept uvek rado dajem. Trenutno mi je hit „Pinja koladaˮ: kokosovo mleko, banana, cimet i ananas ‒ san snova! I dobar blender, naravno.

Objavii ste 10-ak knjiga, od kojih su pet posvećene zdravom načinu života. Hoće li uskoro da izađe neka nova knjiga „iz Vaše kuhinjeˮ?

Napisala sam „Vau-vau recepte ‒ prirodna hrana za pseˮ, sa kojom zatvaram krug. Ako o sebi ne vode računa, a vode o svojim ljubimcima, možda će iz zdravlja pasa ubediti sebe da promene ishranu…

Još uvek tražim novac i sponzore za objavljivanje knjige. Više se neću baviti receptima. Vreme je da neke knjige prevedem i objavim u drugim zemljama i da se vratim pisanju romana.

Volite li više da jedete slatka ili slana jela?

U prirodnoj, sirovoj ishrani nema slanog i slatkog, već voćni blaži i jači salatni obrok sa semenkama i orašastim plodovima. Uvek sam bila voćojedac i mogu da živim samo na voću.

(Fotografija: Dr Maja Volk; „Fejsbuk”)

Da li ste imali uzora?

Moj učitelj Gruja je na ovoj ishrani decenijama i pričao mi je i upućivao na literaturu ‒ knjige koje sam čitala i shvatila greške koje sam pravila. Oduvek sam mrzela da kuvam, a uživala u voću i salatama. Sada je sve to samo dobilo smisao.

Da možete da vratite vreme, šta biste prvo uradili?

Ništa ne bih menjala jer je sve vodilo ka ovom trenutku. Ni rak ne bih promenila. Jedino ne bih pristala na operaciju, hemoterapiju i zračenje. Ali tada, nažalost, nisam znala sve ono što sada znam.

Gde biste radije otputovali ‒ na more ili na planinu?

Bila sam nedavno na arhipelagu Svalbard, u blizini Severnog pola. Tamo ima i mora i planina.

Kako vidite svet kulture i umetnosti za 50 godina?

Ako se opametimo i razvijemo, onda će umetnost biti kreativan deo života. Svaki čovek bi trebalo da postane remek-delo.

(Fotografija: Dr Maja Volk, 2016; „Fejsbuk”)

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Umetnik koji vredno usavršava svoje, na vreme prepoznate, talente. Smatram da je kreativnost osnova kulture i umetnosti, odnosno multimedije, bez kojih je život besmislen! Počeo sam da se bavim glumom 2001, a novinarstvom (profesionalno) 2015. godine. Završio sam poznatu beogradsku školu glume i Novinarsku školu UNS-a. Studiram žurnalistiku.

Ostavite odgovor

Send this to friend