Mnogi ljudi svakodnevno, rutinski – po ustaljenim navikama – štete svom psihofizičkom zdravlju. Dani, većine odraslih osoba, su ispunjeni obavezama, obaveze su te koje mnoge ljude sprečavaju da obrate pažnju na neke uobičajene aktivnosti, koje oni preduzimaju tokom dana. Neki naši svakodnevni postupci su, dakle, prekriveni plaštom rutinskih, ustaljenih navika. Neke od tih navika ne utiču povoljno na naše zdravlje. Štete koje one nanose su mnogo veće nego trenutna zadovoljstva koja one donose kada ih izvršavamo.

Dr Danijel Ejmen (Daniel G. Amen M.D.) – psihijatar i specijalista za izučavanje ljudskog mozga – smatra da smo zdravi onoliko koliko nam je zdrav i mozak. On je čvrsto uveren, i to svoje uverenje je potkrepio dugogodišnjim naučnim istraživanjima, da svakodnevne navike i rutine pomažu ili štete našem mozgu. On u svojoj knjizi Veličanstveni um – zdrav mozak kroz čitav život upućuje apel svima nama da moramo obratiti pažnju na naše (loše) navike, jer je moguće da nam upravo one čine život manje dobrim nego što bi mogao da bude. “Zdrav mozak je promišljeniji, razigraniji, produbljeniji, romantičniji, produktivniji i bogatiji (Amen, 2008).” Kako bismo se oslobodili štetnih navika moramo ih najpre prepoznati. Zato dr Ejmen u spomenutoj knjizi iznosi nekoliko (svakodnevnih) navika koje nepovoljno utiču na zdravlje našeg mozga, a samim tim i na čitav naš organizam i mentalne sposobnosti. U te “tihe ubice” spadaju:

1. LOŠA ISHRANA

Mi smo ono što jedemo. Zdrava ishrana obezbeđuje hranljive materije i energiju za optimalno funkcionisanje mozga. Od načina na koji se hranimo zavisi i kako ćemo se osećati. Danas gojaznost i dijabetes poprimaju razmere epdimije. Zato dr Ejmen ističe da ono što jedemo može da koristi ili škodi našem mozgu. Evo načina ishrane koji koristi našem zdravlju: mnogo čiste vode (mozak se sastoji od 80% vode), malo kalorija (gojaznost škodi mozgu), riba, piletina – tzv. “mršavi” proteini, integralno brašno, voće, povrće, koštunjavo voće, borovnice (dobar antioksidans).

2. NEDOVOLJNO VEŽBANJA

Bez obzira na godine, mozgu škodi ako ste mlitavi. Možemo sedeti po ceo dan i rešavati ukrštene reči, ali to neće puno doprineti zdravlju mozga ukoliko pored toga nismo i fizički aktivni. Dakle, nije dovoljno biti samo mentalno aktivan. Kad nema fizičkih vežbi mozak pati. “Vežbanje podstiče protok krvi kroz mozak, što povećava količinu kiseonika, glukoze i hranljivih materija a uklanja toksične materije (Amen, 2008).”

3. RIZIK OD POVREDE MOZGA

Povrede mozga mogu imati katastrofalan uticaj na život, bez obzira na uzrast. Ozbiljne povrede oštete mozak, umanje sposobnosti, a samim tim i sreću u životu. Dr Ejmen navodi ponašanja koja mogu dovesti do oštećenja mozga: npr. slanje SMS poruka dok vozimo, igranje fudbala (dokazano oštećuje slepoočni režanj – a to utiče na pamćenje, jezik, kontrolu emocija), lekovi i droge povećavaju vreme reakcije što povećava rizik od povrede, vožnja kola bez pojasa, boks, ekstremni sportovi itd.

4. HRONIČNI STRES

Kada stres postane neprekidan to škodi mozgu. Svakodnevni stres dovodi do gojaznosti, remeti krvni pritisak, ritam sna i povećava negativno razmišljanje.

5. NEGATIVNO RAZMIŠLJANJE, HRONIČNA BRIGA ILI BES

Razmišljanje je navika. “Negativno, zabrinuto ili besno razmišljanje je loša navika… (Amen, 2008)” Naš mozak i telo reaguju na svaku našu misao. Pozitivne, srećne misli, misli pune nade dovode do oslobađanja hemikalija u našem mozgu koje pomažu da se dobro osećamo. Dok negativne, zabrinute misli čine da se osećamo loše, i one slabe pravilno funkcionisanje mozga.

6. LOŠ SAN

San je veoma važan za zdravlje mozga. Ukoliko spavamo manje od šest sati dnevno imamo smanjen protok krvi kroz mozak, a preko dana problem sa razmišljanjem (zato studenti, koliko god mislili da morate da učite noć pred ispit – nemojte). San je nepohodan za podmlađivanje mozga. Treba spavati sedam do osam sati svake noći.

7. DUVANSKI DIM

Nikotin čini da mozak prerano stari. Pušači imaju i više problema sa impotencijom zbog slabijeg dotoka krvi do genitalija. Takođe nikotin smanjuje i dotok krvi u kožu, što dovodi do toga da pušači izgledaju stariji nego što jesu. Majke koje puše tokom trudnoće će verovatno roditi decu sa problemima u ponašanju i učenju.

8. PREVIŠE KOFEINA

Kao i nitkotin, i kofein smanjuje dotok krvi do mozga. Kofein možemo pronaći u kafi, čaju, gaziranim pićima, čokoladicama… itd. Ako uzimamo umereno, npr. jedna ili dve šolje kafe dnevno, onda neće biti problema. Ali ako preteramo to će imati lošeg dejstva na naš mozak. Najpre kofein dehidrira mozak, što dovodi do problema u razmišljanju. Pored toga, kofein ometa i san.

9. PRETERANO GLEDANJE TELEVIZIJE

Naš mozak nije stekao sposobnost prilagođavanja na brze promene tehnologije kakve se danas dešavaju. Ovo se posebno odnosi na decu. Svaki sat koji deca provedu pred televizorom povećava šanse da ta deca dobiju poremećaj pažnje.

10. PRETERIVANJE SA VIDEO IGRICAMA

Dokazano je da školski uspeh opada kako raste vreme provedeno u igranju video igara. Nasilne video igre povećavaju agresivno razmišljanje i ponašanje.

11. PRETERANA UPOTREBA KOMPJUTERA I MOBILNIH TELEFONA

Danas nam kompjuteri, mobilni telefoni, e-mail pošte, internet, zauzimaju sve više život. Stalno nam se skreće pažnja porukama, mejlovima, što dovodi do ošamućenosti, umora i smanjene sposobnosti koncentracije. Dakle, neke stvari predstavljaju jednostavno gubljenje vremena. Bolje je zato odvojiti nekoliko trenutaka tokom dana kada ćemo se baviti tim stvarima, nego svaki čas gubiti vreme na tome. Tako možemo ostatak vremena posvetiti bitnim stvarima.

12. VIŠE NEGO MALO ALKOHOLA

Često čujemo kako je časa crvenog vina dnvevno zdrav potez. To nije tačno. Alkohol (čak i kada je u pitanju ta jedna časa dnevno, koja često ume da se pretvori u par časa) ima vrlo štetno dejstvo na funkcije mozga. Snimci mozgova ljudi koji piju više od tri alkoholna pića dnevno pokazuju da njihovi mozgovi izgledaju toksično, zagađeno. Alkohol smanjuje ukupan protok krvi kroz mozak, kao i aktivnost mozga.
Dobra količina bi bila recimo jedna časa vina nedeljno, nikako dnevno. Jednom časom vina nedeljno možemo smanjiti rizik od demencije.

Ovde smo izneli neke loše navike i ponašanja, na koja ukazuje dr Ejmen u svojoj knjizi Veličanstveni um ( kod nas izašla 2011. u izdanju izdavačke kuće Stylos Art), a koja mogu da imaju negativno dejstvo na naš mozak, a samim tim i na naš kompletan život. Mozak je najveličanstveniji organ koji posedujemo, ako on nije u formi sve će u životu ići mnogo teže.

Vaši komentari na tekst

O autoru

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend