Verovatno vam je poznat prizor čoveka koji leži na kauču i „ispoveda se“, odnosno govori o svojim problemima, dok drugi čovek sedi na fotelji, sluša ga, zapisuje nešto u sveščicu i savetuje ovog prvog. Naravno, to ako i sami nismo iskusili, onda smo sigurno bezbroj puta videli u filmovima ili serijama. To je paradigmatičan primer psihoterapije.

Prva asocijacija je uglavnom Frojd i psihoanaliza. Međutim, takav pristup psihoterapiji ne samo da nije potekao od Frojda, već je čak vekovima unazad, još u antičko doba, primenjivan kao metod u održavanju ljudskog mentalnog zdravlja. Jedna antička filozofska škola je u jednom periodu njenog postojanja primenjivala ovakav pristup terapiji. Epikur, osnivač ove škole, živeo je četvrtom i trećem veku pre nove ere i smatrao je da je zadovoljstvo najveće dobro, odnosno da je dostizanje zadovoljstva smisao i cilj života. Može se zamisliti kako bi izgledao život nekoga sa ovakvim stavom, raskalašan i neumerenim u svim mogućim životnim aspektima, samo u cilju uživanja. Međutim, u Epikurovom slučaju, upravo je suprotno od toga. On je živeo jedan vrlo skroman, da ne kažem siromašan i umeren život, u kući pored mora koju je delio sa nekoliko svojih prijatelja, zapravo njegovih učenika. Za njega, zadovoljstvo se nije sastojalo u konzumiranju. Konzumirati – iskoristiti nešto u svoju sopstvenu, uglavnom kratkotrajnu korist pritom time uništavajući ili makar menjajući tu stvar.  Ta reč, konzumiranje, reč na kojoj se u neku ruku temelji savremeno društvo je danas upravo definicija zadovoljstva i opšteprihvaćenog pojma hedonizma. Epikurov hedonizam nije ni izbliza nalik tome. Naprotiv, on se sastojao u eliminisanju želje za neumerenim konzumiranjem, naravno onoliko koliko je to moguće. Njegov hedonizam se takođe sastojao i u izbegavanju bola ili svake vrste nelagodnosti. On je definisao tri vrste želja:

  1. Najosnovnije potrebe za hranom, pićem i fiziološkim potrebama – to su prirodne i nužne želje
  2. Mala izvoljevanja koja možemo da imamo, na primer za skupom hranom ili pićima – ovo su prirodne, ali ne nužne želje
  3. Želje za bogatstvom, slavom i moći – ovo su neprirodne i ne nužne želje

Prema Epikuru, da bismo zaista bili srećni, sasvim je dovoljno da ispunjavamo samo prirodne i nužne želje, ostalo su sve samo pusti hirovi za koje se hvatamo bez potrebe i koji nas zapravo čine nesrećnim. On je smatrao da je treća vrsta želja potpuno neprirodna, da su takve želje zapravo nuspojava društva. Da se razumemo, on sigurno ne bi odbio jednog dobro pečenog vola na stolu, ali bi mu u stvari bilo svejedno da li će imati veliku gozbu ili samo parče hleba. Cilj je otkloniti nelagodnost koju stvara glad. Zanimljivo je takođe da je on učio da se ne treba plašiti smrti i to objašnjavao ovako nekako: “Dok nas ima, smrt ne postoji, kada smrt nastupi, mi ne postojimo.” Zašto je se onda treba plašiti, kada nema ničeg bolnog u smrti? Iz ovoga se može shvatiti da nije smatrao da postoji bilo kakav život posle smrti, već da imamo samo ovaj jedan život i to je to, posle toga ništa.

Posle Epikurove smrti, njegovi učenici su nastavili da prenose njegova učenja i osnovali epikurejsku školu, gde su se učili “dobrom” životu. Učenici su se na seansama ispovedali svojim učiteljima dok su ih učitelji savetovali kako treba da postupaju i prenosili im Epikurova učenja. Tako slično danas funkcioniše i psihoterapija. Takođe, po epikurejcima, prijateljstvo je neophodno za srećan život. Usamljen čovek ne može biti srećan. Zanimljivo je da su se kockice epikurejske filozofije tako složile da zagovaraju zaista jedan zdrav, ispravan i čak moralno ispravan život bez pojma greha, kazne ili izvršavanja neke dužnosti. Ko želi više da istraži epikurejsku filozofiju, može da pročita samu Epikurovu knjigu “Osnovne misli” koja je dostupna na srpskom jeziku.

Vaši komentari na tekst

O autoru

Regionalni magazin. Imate vest? Javite nam: redakcija@adriadaily.com Srbija | Hrvatska | Slovenija | BiH | Crna Gora | Makedonija

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin
Inline
Podržite nas na Facebook-u i preporučite prijateljima, značiće nam! Hvala.
Adria Daily Magazin

Send this to friend