Na današnji dan rođen je Sigmund Frojd – otac psihoanalize

0

Na današnji dan rođen je jedan od najznačajnijih psihologa i naučnika ikada – Sigmund Frojd (1856 – 1939). 6. maja 1856., kako priča kaže, rodio se dečak sa crnom, kuštravom kosom, u košuljici, što po narodnom verovanju predstavlja posedovanje neobičnih moći, sreće i slave.

Ove godine proslavlja se, dakle, Frojdov sto šezdeseti rođendan, tj. obeležava se dan u kojem je, pre 160 godina, rođen tvorac psihoanalize. Frojd se danas bez izuzetka smatra najvećim psihologom u istoriji ove nauke, ali i jednim od najbitnijih naučnika i mislioca uopšte u istoriji ljudske naučne i kulturne misli. Magazin „Time“ (1999, u svom 29. broju) svrstao je Frojda među 100 najznačajnijih umova 20. veka. Na toj listi on se čak našao ispred nekih zaista velikih ljudi, zauzevši mesto bliže vrhu od Ajnštajna, Žana Pijažea, Vitgenštajna… itd.

Ovaj Austrijanac jevrejskog porekla ostavio je dupli doprinos u psihologiji: teorijski i praktički. Praktički doprinos jeste njegova psihoterapijska tehnika, koja se (kao i ostatak njegovog učenja) naziva psihoanaliza. U više teorijskom smislu, ali koje ne može strogo da se odvoji od onog praktičkog, Frojdov doprinos predstavlja njegova teorija o psihoseksualnom razvoju. Zanimljivo je reći i to da se učenja ovog velikana smatraju jednim od tri udarca narcizmu čovečanstva. Prvi udarac našoj arogantnosti bilo je heliocentrično učenje da zemlja nije u centru kosmosa. Drugi je Darvinovo uspostavljanje veze između čoveka sa životinjskim precima (što je miniralo zabludu da je čovek božansko biće). I treći udarac je Frojdovo učenje po kom čoveka pokreću sile kojih ni on sam nije svestan, tačnije naše ponašanje i naše misli su, manje više, određene seksualnim i agresivnim nagonom. Sve ljudske vrline i sva dobročinstva su samo sredstva i zaobilazni putevi kojima se zadovoljavaju ovi temeljni nagoni.

Dakle, po Frojdu čovekom upravljaju seksualni i agresivni nagon. Kod dece, po rođenju, ponašanjem upravljaju samo ovi nagoni, i oni čine sastavni deo ličnosti koji je Frojd nazvao id (ono). Nakon par godina života razvija se ego (ja), deo ličnosti koji ima zadatak da obezbedi prikladne načine da se osnovni nagoni izraze, tj. zadovolje. Konačno, tokom perioda predškolskog uzrasta javlja se i superego (nad-ja), odnosno savest. A savest, tj. superego, se sastoji od moralnih principa i normi usvojenih tokom razvoja. Tu spadaju najpre roditeljska pravila i vrednosti, koje postaju deo dečije ličnosti, tako da dete postaje sposobno da oseća krivicu za neprihvatljiva ponašanja.

Ovo su sami temelji Frojdovog učenja. Pošto ovo nije mesto za podrobno upoznavanje sa ovom veličanstvenom naukom, možemo samo još uputiti poziv svim radoznalim dušama željnim znanja da se upuste u dublje i ozbiljnije istraživanje ovog bezgraničnog psihoanalitičkog sveta, a samim tim i zagonetnog sveta ljudske psihe. Psihoanaliza je jedna disciplina koja se i dan danas razvija, širi, menja… Psihoanalitičari širom sveta predano rade na daljem razvijanju i dopunjavanju onoga što je Sigmund Frojd započeo, čineći njegovu zaostavštinu i njegovo zaveštanje življim i aktuelnijim nego ikada pre.

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema. Volim dobru domaću kobasicu i slaninu. Volim i pljeskavice, picu i lazanje. Sok od narandže. Obožavam špricer. Špricer je eliksir. Svaki dan krećem u osvajanje sreće. Glavna sredstva za to su mi: filozofija. čitanje, pisanje, filmovi, muzika i sigranje sa nekoliko ljudi.

Ostavite odgovor

Send this to friend