Frojdovo tumačenje snova

0

Krajem 1899. godine izlazi Frojdovo najznačajnije delo, koje je ujedno i jedno od najznačajnijih dela u istoriji psihologije – „Tumačenje snova“ (na knjizi piše 1900. godina). Tom knjigom je najavljen radikalan, novi pogled na čoveka, kao i na njegovu kulturu.

Kao što to ističe profesor Žarko Trebješanin, veliki poznavalac Frojdovog dela, u svojoj knjizi „Frojdovo zaveštanje“, malo ko se pre Frojda bavio snovima, niko nije želeo, a možda nije ni smeo, da se pozabavi tako „sumnjivim“ fenomenom kao što je san. U devetnaestom veku kada dominira pozitivistički duh i racionalno poimanje sveta, tumačenje smisla snova činilo se kao nespojivo sa ozbiljnom naukom. U to vreme, time su se jedino bavili vračevi, samozvani proroci, pesnici… Nijedan psiholog nije želeo da rizikuje svoju reputaciju bavljenjem tim nedostojnim stvarima kao što su snovi.

Sve je počelo tako što se Frojd najpre upustio u analizu vlastitih snova, kada je u jednom trenutku svog života upao u tešku depresiju, tako je došao do otkrića važnosti snova. Isto tako bitan putokaz za otkrivanje značaja snova bili su i Frojdovi pacijenti, koji su često na psihoterapijama umesto iznošenja asocijacija, pričali svoje snove. „Frojd je u moderno doba prvi otkrio da snovi imaju smisao.“ („Frojdovo zaveštanje“, Trebješanin, 2009)

Nekada su se snovi proučavali u drevnim kulturama Istoka, čak pre četiri hiljade godina. Ali Sigmund Frojd je snove i njihovo simboličko značenje postavio u središte racionalističke kulture Zapada. „Frojd je dokazao da snovi imaju smisao, odnosno, preciznije, da imaju psihološki, a ne religijski smisao… Oni su jezik duše, kojim progovara naše nesvesno, na simbolički način.“

Polazeći od dečijih snova, smatrajući njih kao pouzdane vodiče, otac psihoanalize otkriva da je suština sna očigledno ostvarenje neke nezadovoljene želje u stvarnosti.

„Tako je, recimo, neki šestogodišnji dečak kome je majka, zbog osetljivog grla, uprkos njegovom navaljivanju, branila da jede sladoled, iste noći sanjao: ‘Nalazim se u poslastičarnici i jedem veliki sladoled od sedam kugli!'“ („Frojdovo zaveštanje“, Trebješanin, 2009)

Međutim, snovi odraslih su, za razliku od dečijih, zbrkani, čudni, besmisleni i nerazumljivi. Ali Frojd daje ključ za rešenje zagonetke. Snovi su, smatra Frojd, namerno i ciljano izopačeni i deformisani, oni su zamena za nešto drugo što je smisaono ali nesvesno. Tako je površinski nivo sna ovaj psihoanalitičar nazvao manifestnim snom. Njega se sećamo. San, dakle, „kamuflira neku zabranjenu i otud svesti nepoznatu želju.“ („Frojdovo zaveštanje“, Trebješanin, 2009) Ne mora biti uvek slučaj, ali po Frojdu, ta nesvesna želja je obično neka seksualna želja. Iza manifestnog sna se, dakle, kriju neke latentne (tajne, skrivene) misli sna, koje čine njegov smisao.

Latentne misli su obično neke mračne želje, sramne, koje, zahvaljujući cenzuri sna bivaju prerušene i izmenjene. One skrivene misli predstavljaju pravu verziju sna. „San… predstavlja deformisani izdanak potisnutih duševnih zbivanja.“ („Frojdovo zaveštanje“, Trebješanin, 2009) Cenzura sna predstavlja brisanje i izbacivanje nepoželjnih delova sna, pa i modifikovanje i šifrovanje sna. To sve se radi zbog izbegavanje neprijatnih emocija (straha, stida, gađenja). Sve to predstavlja „rad sna“. Po Frojdu rad sna je „onaj rad koji skriveni san preobraća u očigledni.“ Taj proces se dešava kroz razne „mehanizme sna“, kao što su: sažimanje, simbolizacija, pomeranje… itd.

Jedan od najpoznatijih mehanizama je upravo simbolizacija. „To je postupak kojim se zabranjene želje pomoću simbola maskiraju i čine neprepoznatljivim.“ („Frojdovo zaveštanje“, Trebješanin, 2009) Simbol je obično neki predmet ili fenomen, koji je zamena za nešto drugo…
Naravno, po Frojdu, većina simbola su seksualne prirode. Najpoznatiji simboli muškog polnog organa, npr. su: štap, kišobran, stub, slavina, luster, pištolj, sablja, cigara… itd. Dok ženski polni organ u snu zamenjuju: pećina, jama, kutija, soba, kapija, crkva… itd. Seksualni čin simbolizuju radnje kao što su: jahanje, plesanje, letenje, udaranje, oranje… itd. Masturbacija je predstavljena klizanjem, pucanjem grane, šišanjem, ispadanjem zuba itd. Smrt je simbolizovana odlaskom na put.

Za kraj, bitno je istaći da je tumačenje snova veoma bitno kako za teoriju tako i za praksu psihoanalize. Frojd, kao naučnik velikih sposobnosti, je celokupno učenje o snovima sumirao u jednoj jezgrovitoj definiciji: „San je prikriveno ispunjenje jedne potisnute želje.“

Pratite nas na Facebook-u

Oglašavanje

O autoru

Egzistiram i u toj egzistenciji jurcam za, po svemu sudeći, nepostojećom suštinom sebe, drugih i prirode. Jurcam poput blesavog psa koji laje na točkove automobila i koji svoju jurnjavu na kraju obično završi pod nekim točkom. Svakog drugog, trećeg dana pomislim da sam je uhvatio, ali svaki put kada otvorim šaku suštine nema. Volim dobru domaću kobasicu i slaninu. Volim i pljeskavice, picu i lazanje. Sok od narandže. Obožavam špricer. Špricer je eliksir. Svaki dan krećem u osvajanje sreće. Glavna sredstva za to su mi: filozofija. čitanje, pisanje, filmovi, muzika i sigranje sa nekoliko ljudi.

Ostavite odgovor

Send this to friend